Odgovorne za sve i krive za sve

Prošle nedelje je u Beogradu, u prostorijama Filozofskog fakulteta, predstavljen izveštaj „Mame u Srbiji“, koji je zapravo sažetak istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji“, sprovedenog uz podršku organizacije Centar za mame. Rezultati dobijeni ovim istraživanjem pomoći će da razumemo društveni položaj žena u Srbiji danas, posebno u životnom periodu kada se odlučuju za majčinstvo. Istraživanje predstavlja neposredno iskustvo preko 1500 mama iz cele zemlje, i nastoji da bolje razume njihove stavove i mišljenja o problemima društvene podrške materinstvu, planiranju roditeljstva, partnerstvu i rađanju.

KORENI I UZROCI NEJEDNAKOSTI: Istraživanje je pokazalo da više od 60 odsto zaposlenih žena u Srbiji prima plate koje su manje od republičkog proseka – njih 14,7 odsto zarađuje manje od 150 evra mesečno, 46,9 odsto ima platu od 150 do 300 evra; 29,1 odsto između 300 i 500 evra, 5,9 odsto od 500–700 evra i svega 3,4 odsto preko 700 evra. Ništa bolje brojke nisu ni one koje se odnose na zaposlenje: 20,2 odsto žena je nezaposleno, 6,4 odsto su domaćice, 5,4 odsto obavlja poslove „na crno“, 3,2 odsto ima honorarne poslove, dok 11,9 odsto radi na određeno vreme.

Stalno zaposlenih ima tek 49,5 odsto, ali stalno zaposlene kod kuće su gotove sve – žene i dalje obavljaju većinu poslova u kući te su tako one te koje primarno kuvaju, peru veš, brinu o deci i o starijim članovima porodice. Najmlađa generacija je u najnepovoljnijem položaju kada je reč o zaposlenju. Procentualno ih je najviše među nezaposlenima, najviše ih je među onima koji rade „na crno“ i najviše ih je među onima koji obavljaju nesigurne honorarne poslove na osnovu ugovora ili na određeno vreme. Nasuprot tome, najmanje ih je među stalno zaposlenima i bliže su najstarijim ispitanicama po broju onih koje su se izjasnile kao domaćice.

„Radimo više, plaćene smo manje i uvek smo glavni krivci za belu kugu u Srbiji“, izjavila je Jovana Ružičić, direktorka udruženja Centar za mame, opisujući život današnjih mama. „Dok se država bavi besmislenim sloganima, mi želimo da razumemo kako današnje mame usklađuju poslovne i privatne obaveze, koje sve uloge igraju u svojim porodicama, kako se odnose prema ulogama koje se za njih podrazumevaju, kako se odnose prema sopstvenom reproduktivnom zdravlju i šta im se dešava u porodilištima. Umesto insistiranja da žene rađaju više, hajde da ih prvo upoznamo i razumemo“, izjavila je Ružičić, i dodala da se rečima i sloganima ne postiže ravnopravnost, već poboljšanjem zakona i kontrolom njihovog sprovođenja.

„Rezultati ovog istraživanja ne ukazuju na unapređenje ravnopravnosti žena u srpskom društvu danas. Generalno, primanja žena su znatno niža u odnosu na njihove partnere, a životni balans između privatnog i javnog života je i dalje narušen visokom opterećenošću žena podelom poslova i odgovornostima u kući, u uslovima u kojima budžet porodice zavisi od plaćenog rada i muškaraca i žena. U porodicama se uporno održava rodna segregacija u podeli poslova, a teret brige za stare i bolesne u celini pada na žene.

Više pokazatelja ukazuje da se sistem vrednosti žena/majki u Srbiji danas formira u pravcu repatrijarhalizacije, naročito kada je u pitanju najmlađa generacija žena – ova grupa trpi višestruke pritiske. Istraživanje takođe navodi na zaključak da razvijanje demokratske političke kulture nije moguće u uslovima opšteg pada životnog standarda, a još manje u okvirima javnih politika baziranih na prevaziđenim i nacionalističkim modelima populacione politike. Rad na povećanju životnog blagostanja i životnog balansa žena generalno se pokazuje kao osnovna i neophodna karika koja nedostaje u rodnim politikama u Srbiji danas“, izjavila je dr Nada M. Sekulić, antropološkinja, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i koordinatorka istraživanja.

Pored informacija o ekonomskoj situaciji žena, o nedostatku životnog balansa, stavovima žena, istraživanje se bavilo i iskustvima žena tokom porođaja. „Dok je model ‘herojskog žrtvovanja majke’ još uvek opšteprihvaćen kod nas, te za njega ne možemo kriviti samo muško stanovništvo i državu, problem akušerskog nasilja i nepoštovanja ljudskih prava prilikom porođaja je isključivo institucionalan i predstavlja najgrublji oblik kršenja ženskih ljudskih prava“, izjavila je Jovana Ružičić. Prenosimo delove istraživanja koji ukazuju na to da se društvo vraća u tradicionalne vode – žena, pogotovo mlada, radi sve oko kuće i dece, a muž povremeno ode u nabavku.

POVRATAK TRADICIONALNIH ŽENSKIH ULOGA: Ono što je najintrigantnije u ovom izveštaju, a ujedno je i loša vest, jeste da opšti pokazatelji zajedno ne ukazuju na unapređenje ravnopravnosti žena u srpskom društvu danas. Uznemirujuće je da su mlade majke manje emancipovane nego njihove majke. Retrogradni smer se najviše prepoznaje kroz društveni položaj žena najmlađe generacije, čiji je materijalni položaj najnesigurniji, visina primanja i udeo među zaposlenima najniži, a samim tim i zavisnost od partnera i neposrednog društvenog okruženja veća. Istovremeno, tradicionalna podela rodnih uloga, opterećenost žena kućnim poslom i brigom kod ove generacije se ne smanjuje, već uporno održava.

Po mnogim obeležjima, kao što su stepen konzervativizma, nacionalizma ili patrijarhalnosti, generacija najmlađih je sličnija generaciji najstarijih žena, a kao najemancipovanije se pojavljuju žene srednje generacije. Rezultati ukazuju na povratak tradicionalnih ženskih uloga i patrijarhalnih vrednosti u okviru porodice. Ženska prava u okviru porodice ne jačaju, uprkos uvođenju naprednih zakona i strategija. Samo uvođenje zakona neće ništa promeniti u privatnoj sferi sve dok životni balans i blagostanje žena ne budu napredovali.

Podaci iz različitih istraživanja i dalje pokazuju da, kada se zbirno posmatraju plaćene i neplaćene aktivnosti, žene dnevno rade jedan sat duže od muškaraca, odnosno da sve aktivnosti u domaćinstvu (spremanje hrane, održavanje stana, pranje i peglanje veša, svakodnevne nabavke, organizovanje i usklađivanje članova porodice i staranje o starima i bolesnima) žene obavljaju mnogo češće od muškaraca. Čak 78,2 odsto ispitanica su jedine osobe koje kuvaju u domaćinstvu, 88,8 odsto pere veš, 74,5 odsto žena je zaduženo za pranje sudova u svojim domaćinstvima, 72,4 odsto za čišćenje u kući, dok 58 odsto njih predstavlja glavnu osobu koja je zadužena da se stara o dnevnim potrebama dece. Jedino kada je u pitanju nabavka namirnica, manje od polovine žena preuzelo je isključivo na sebe ovu obavezu (37,6 odsto).

U našoj domaćoj sredini još uvek je neubičajeno da se kućni poslovi ravnopravno dele, a još manje da neku od ovih kućnih obaveza muškarci preuzmu na sebe (ispod 3 odsto za svaku od gore navedenih aktivnosti). Međutim, i pored postojanja rodne segregacije u podeli poslova, preko 50 odsto žena je zadovoljno ovakvom podelom rada, što ukazuje na snažno održavanje tradicionalnih obrazaca organizacije porodičnog života, samo delom muškarca kao glavnog hranitelja porodice.

foto: marija janković

PLANIRANJE RODITELJSTVA: Na osnovu odgovora iz ankete (pitanja o razlozima odlučivanja za rađanje), može se zaključiti da je rađanje vrhovna vrednost u životu žena, odnosno da je ono nezavisno od partnerstva i da nije instrumentalizovano, niti da se osigura brak, niti starost, niti je rađanje strategija prevazilaženja problema izjavne sfere (u vezi sa zaposlenošću i dr.). S jedne strane je definitivno reč o vrednosti po sebi, ali sa druge o detetu kao projektu za ceo život, što istovremeno ukazuje da se žensko biće pojednostavljeno svodi na samo jedno od njenih mogućih ostvarenja i realizacija, kao i da su izgledi za ostvarenje izvan porodice i privatne sfere izuzetno umanjeni. Činjenica dugogodišnjeg niskog fertiliteta ipak upozorava da ovaj model ženskog životnog stila, karakterističan za mediteranske zemlje, nije održiv sa stanovišta populacionog i ukupnog društvenog razvitka.

Skoro polovina ispitanih žena ima dvoje dece (49,4 odsto), zatim jedno (38,8 odsto), i najmanje je onih sa troje i više (10,7 odsto). Više od polovine ispitanica (61,2 odsto) je zadovoljno brojem dece, ali nije mali broj onih koje nisu (38,6 odsto). Većina ispitanica ne planira trudnoću u narednih pet godina (43,5 odsto), dok skoro svaka četvrta planira (23,9 odsto), odnosno zadržaće trudnoću ako joj se dogodi (14,2 odsto). Među ženama koje ne planiraju trudnoću, samo bi se 14,9 odsto odlučilo da je zadrži, pod pretpostavkom popravljanja materijalnog standarda, a više od trećine ispitanica ne bi se odlučilo da rađa ni pod jednim od brojnih navedenih uslova u anketi. Konačno, idealan broj dece u našem uzorku je troje (41,3 odsto), zatim dvoje (37,9 odsto), četvoro (5,2 odsto), dok je za samo 4,9 odsto ispitanica idealno imati samo jedno dete.

U ispitivanom uzorku, većina žena je planirala svoje trudnoće (78,1 odsto, one koje su završile rađanjem deteta) i to pretežno u dogovoru sa svojim partnerom/suprugom (63 odsto). Što su ispitanice siromašnije, veći je broj neplaniranih trudnoća. Oko 31,1 odsto ispitanica (gotovo trećina) imalo je abortus, odnosno neplanirane trudnoće koje su prekinule. Među njima, gotovo polovina (41,6 odsto) imala je više od jednog abortusa. Broj abortusa se kreće u rasponu od 1 do čak 20 (prosek je 1,8), što ukazuje na veoma nisku kontraceptivnu kulturu, a samim tim se smanjuju i realni okviri mogućnosti racionalnog planiranja roditeljstva.

TRANZICIJA PARTNERSTVA U RODITELJSTVO: Podaci o podeli odgovornosti između partnera u tranzicijskom periodu prelaska u roditeljstvo (briga o bebi i organizacija zajedničkog života u tom periodu) pokazuju da žene tada najvećim delom počinju da preuzimaju isključivo na sebe tradicionalno „ženske“ poslove (u 80,1 odsto slučajeva peglanje dečje odeće, kuvanje 69,9 odsto, spremanje stana 67,8 odsto itd.).

Ne postoji nijedna od aktivnosti koja se odnosi na raspodelu poslova na početku roditeljstva u kojoj bi muškarci preuzeli veći deo tereta nekog kućnog posla ili brige o bebi. Npr, svega 0,9 odsto muških partnera je preuzelo na sebe glavnu odgovornost za menjanje pelena ili svega 7,8 odsto za kupanje bebe. Postoje samo dve aktivnosti – izvođenje bebe u šetnju (51,3 odsto) i odlazak sa detetom kod lekara (60,5 odsto) – koje se smatraju pretežno zajedničkom aktivnošću. Sve ostalo su dominantno poslovi majki. Dodatna analiza pokazuje da ispitanice u svom neposrednom društvenom okruženju takođe mogu da se oslone pre svega na druge žene (i to samo najbliže – majke, najbolje prijateljice, sestre), a daleko manje na muškarce.

Uprkos tome, značajan deo ispitanica podržava istovremeno i restriktivne tradicionalističke i nacionalističke mere (vraćanje žena „u kuću“, favorizovanje etničkih brakova, suzbijanje feminizma itd.), a deo ispitanica čak i naglašeno diskriminišuće (sterilisanje siromašnih, zabranu abortusa, oporezivanje ljudi bez dece). Uz dodatne statističke analize, može se zaključiti da među ispitanicama najviše ima onih koje su opredeljene za naglašeniji umereni i visok konzervatizam, dok je manje onih koji se mogu smatrati nekonzervativnim u pogledu populacione politike.

DOBRE I LOŠE MAJKE: Kritiku da su loše majke najmanje trpe žene koje su u formativnom periodu svog roditeljstva ravnomerno delile poslove sa svojim partnerom, a najviše su kritikovane kao loše majke upravo žene koje su u istom tom formativnom periodu (po dolasku bebe) preuzele na sebe celokupnu odgovornost za sve kućne poslove i celokupnu brigu o detetu. Taj podatak (što više posla, to više kritike) je interesantan, jer ukazuje na presiju da mlada žena postane „dobra“ majka u periodu kada tradicionalna podela uloga još uvek nije sasvim definisana i sasvim internalizovana. Analiza odgovora na pitanje: „Da li ste Vi ikada doživeli fizičko kažnjavanje u vašoj bračnoj zajednici ili domaćinstvu?“ pokazuje značajnu povezanost između fizičkog nasilja i kritike žene da nisu dobre majke. Srazmerno je daleko veći broj žena koje su doživele fizičko nasilje u svojim porodicama među onima koje su kritikovane da nisu dobre majke, nego među onima koje nisu kritikovane.

Kako god da okreneš, majke su uvek „krive“, a često se čuje i optužba od strane očeva: „Kako si to vaspitala dete?“ Naročito od onih „šetača kolica“ koji redovno zaborave da dođu na dečju priredbu u školi.