Oblačenje terorista i svlačenje sudija

Neuobičajeno hitno, lokalna policija je, van redovnog termina, u petak 10. avgusta zakazala konferenciju zanovinare. Ulov je ovoga puta bio kapitalan – četiri direktora Jumka i poslovođa prodavnice ove kompanije iz Preševa lišeni su slobode i sa krivičnom prijavom predati istražnom sudiji Opštinskog suda u Vranju Svetislavu Đorđeviću. Reč je o Nenadu Stankoviću, zameniku generalnog direktora, Voji Stankoviću, direktoru namenske službe, Sretenu Zdravkoviću, direktoru namenskog sektora, Miodragu Milenkoviću, direktoru maloprodaje Jumka, te Selajdinu Malićiju, poslovođi prodavnice Jumka u Preševu. Za sve uhapšene „osnovano se sumnja da su izvršili krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz čl. 139 st. 1 t. 5 KZRS“. Novost lansirana na licu mesta je dokumentarni film u produkciji vranjskog MUP-a na kome su zabeleženi hapšenje i saslušanje Malićija od početka do kraja. Ovaj detalj pokazuje koliko je akcija MUP-a bila dugo i pažljivo pripremana, ali i sa kakvom namerom je baš na taj način plasirana u javnost.

JEFTINO PO KOMPLETU: Elem, prema vranjskom SUP-u, direktori holding kompanije Jumko su u dogovoru sa Malićijem, poslovođom prodavnice broj 456 u Preševu, sklopili poseban ugovor o snabdevanju i isporuci HTZ opreme, dok se „u stvari radi o uniformi namenjenoj vojsci i policiji i opremi sa oznakama NATO-a“. Tokom jula i avgusta preko Preševa, a posredstvom fiktivnih privatnih firmi sa Kosova, isporučeno je 1.000 kompleta uniformi sa kapama i šeširima, 100 maskirnih jakni koje koriste posebne jedinice policije, kao i „jedan broj“ borbenih prsluka, rančeva, majica i druge opreme zaplenjene u akciji Kriminalističke policije u Vranju. Ključna rečenica iz saopštenja SUP-a u Vranju glasi: „Ova oprema preko ilegalnih kanala prebacivana je na područje Kosova i služila je za opremanje albanskih ekstremista“. Rečju, Jumko oblači ekstremiste, i to ni za kakve pare (Malići je u istrazi pominjao 35 maraka po kompletu!).

U čitav posao umešan je i Afrim Memeti, taksista iz Miratovca, sela u kopnenoj zoni bezbednosti, koji je bio posrednik sa kupcima u Kumanovu, za kojim policija još traga. „Uniforme“ su tovarene u njegov taksi, vožene do makedonske granice, „alternativnim pravcima“ prebacivane preko, a onda, pretpostavlja se, završavale u rukama albanskih ekstremista.

I ovde bi, logično, bio kraj nevesele priče da se tokom vikenda nekoliko puta nije događao veleobrt u ovoj aferi, koja je potresla ne samo vranjsku nego i celokupnu srpsku javnost, namećući pre svega pitanja moralnosti u poslovanja i njenih granica.

OSRAMOĆENI GRAD: Još se euforija u policiji zbog uspešno obavljenog posla nije stišala, a stigla je vest koja je konsternirala čaršiju – istražni sudija Svetilav orđević saslušao je okrivljene direktore i pustio ih da se brane sa slobode, uz konstataciju da se radi o „uglednim građanima“! Da li je tom prilikom zaista i upotrebljena sintagma „ugledni građani“, niko nije mogao da potvrdi, tek, cela stvar je baš u tom obliku otišla u medije i javnost i podigla neviđenu buru. Prvo se oglasilo Koordinaciono telo za jug Srbije koje je u izuzetno oštro sročenom saopštenju zatražilo da srpsko ministarstvo pravde preduzme odgovarajuće mere prema pojedinim sudijama u Vranju, zbog „neizvršavanja obaveza prilikom utvrđivanja odgovornosti okrivljenih“. Koordinaciono telo je saopštilo da su prema pravosudnim organima „ugledni građani“ oni koji su „opremali albanske teroriste, a ovi ubijali, kidnapovali i sakatili sve one koji se nisu slagali sa njima“. U toku večeri oglasilo se i Opštinsko veće Demokratske alternative, naglašavajući da je „kompletno pravosuđe u dubokoj krizi, ali je ipak neshvatljivo da je u tolikoj meri zatajila profesionalna, ljudska i nacionalna etika“. „Ovim postupkom nije osramoćeno samo ime Jumka već i grada Vranja“, smatraju u DA, pitajući se na kraju da li grad ima snage da „skine ovu ljagu sa svog imena“. Oglasili su se i vranjski radikali saopštenjem koje se završava rečima „Gospodine dahija Čoviću, dalje ruke od vranjskog pravosuđa.“ Beogradska centrala Demokratske stranke, pak, pridružila se zahtevima koordinacionog tela, naglašavajući da su „sudije koje su pustile na slobodu „poslovne partnere“ terorista „crvene sudije“, tako da je jasna njihova veza sa „crvenim direktorima iz Jumka“. Demokrate smatraju da „ovaj slučaj predstavlja drastično kršenje zakona od strane sudija, čijom odgovornošću treba da se pozabavi Skupština Srbije, koja ih bira i razrešava“. Na kraju se oglasio i general-potpukovnik Ninoslav Krstić, potpredsednik Koordionacionog tela, koji je i lično prisustvovao konferenciji za novinare u MUP-u. Krstić je izjavio da je iznenađen odlukom sudija, tvrdeći da je prodaja uniformi zabranjena i u zemlji, „a da se ne govori o ovom slučaju kada su u pitanju uniforme za nemačke vojnike KFOR-a“. „Naravno, sudstvo je nezavisno i mi možemo samo da protestujemo“, rekao je Krstić, dodajući da je prema međunarodnim propisima „svako onaj ko ne samo podstiče nego i oprema teroriste saučesnik u terorizmu, što čitavom slučaju daje još veću težinu“.

Koliko je vranjsko pravosuđe zaista nezavisno pokazalo se već narednog dana, u subotu. Videvši da je vrag odneo šalu, već u 8.30 h zamenik opštinskog javnog tužioca Slavoljub Simić podnosi zahtev za ponovno privođenje četiri direktora i poslovođe iz Preševa. MUP promptno reaguje i tek u nedelju hapsi sve osim Nenada Stankovića za kojim je raspisana poternica. Kažu da se čovek sam javio u policiju čim je saznao da ga ponovo traže. Da cela priča dobije i komičan tok, potrudili su se i advokati odbrane tražeći izuzeće sudije Đorđevića, koji je samo dan pre toga njihove klijente navodno nazvao „uglednim građanima“ i pustio ih iz pritvora. Bilo kako bilo, u drugom po redu veleobrtu afere Jumko direktori i Malići ostaju u pritvoru, i to do odluke sada jedino nadležnog Vrhovnog suda Srbije.

POZNAVALAC TRŽIŠTA: Na kraju, u ponedeljak, oglasio se i Jumko. Na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare govorili su Sreten Andrejević, predsednik Upravnog odbora kompanije, Slobodan Milošević, pomoćnik generalnog direktora, Miodrag Stamenković, predsednik Skupštine akcionara, i još nekoliko čelnih ljudi firme, ali nije objašnjeno odsustvo Nenada Stojanovića predsednika kompanije. Iz Jumka poručuju da se radi o robi proizvedenoj ’97-’99. godine, koja je deklaracijom označena kao „lovačka odeća“. Deo ove robe prodavan je širom zemlje pod robnom markom Military style, kao modna odeća. Postoje reklamni plakat, tv i radio reklama, a roba je izložena i u kataloškoj prodaji. „Ako se i našla koja uniforma sa nemačkim oznakama, ona je u prodaju dospela verovatno greškom pri pakovanju“, kaže direktor za pravna pitanja u Jumku Ristić i naglašava da u kompaniju nikada i ni od koga nije došla zabrana prodaje ovakve robe. U Jumku decidirano tvrde da nema govora da je reč o uniformama, već o robi šivenoj od maskirnog platna koja se u detaljima – kragne, džepovi – razlikuje od vojne galanterije. Zanimljivo je da se sličnim argumentima branio i uhapšeni poslovođa Malići, junak policijskog dokumentarca, tvrdeći da se u stvari radi o đačkim rancima i lovačkim šeširima i prslucima. U Jumku kažu da prodavci najbolje znaju koja se roba kod njih najviše traži i da je sami trebuju, jer su plaćeni na procenat – pet odsto za regularnu prodaju i tri odsto od rasprodaje. Po svemu sudeći, Malići je bio izuzetno dobar poznavalac tržišta! Na kraju, rukovodstvo Jumka se zalaže za što hitnije otkrivanje istine u celom slučaju, ali i bučno protestuje zbog kampanje koja se, po njima, protiv Jumka vodi u srpskim medijima.

I tako, na kraju balade, direktori su i krivi, i nisu, Jumko je trgovao sa ekstremistima, ali baš i nije, a vranjsko sudstvo je palo na ispitu, ili se proslavilo, zavisi od ugla gledanja. Policija radi svoj posao, ali nema koordinacije sa sudstvom, u kome promene kasne desetak godina. Ne oglašava se ni Nebojša Čović, ali uvek ima vremena za tako nešto. U Jumku celu stvar doživljavaju kao predigru iza koje sledi žestok napad na „mladi marketinški tim“ sa lako predvidljivim posledicama. Biće da takvi strahovi nisu bezrazložni, jer kada je vranjska policija pre nekoliko meseci optužila Simpo za prodavanje brašna i šećera fiktivnim firmama na Kosovu, medijska halabuka nije bila ovako snažna. No, Simpo, iako ga u zatvoru nisu predstavljali „ugledni građani“, na vreme se opredelio za pobedničku stranu, pa je iz cele priče izašao bez ogrebotine. „Mladi marketinški tim“ Jumka ima još sasvim malo vremena da shvati kom se carstvu mora privoleti. Ili, sve je mnogo prozaičnije, pa cela priča može stati u onih pet odsto.