Nuklearni rat ili pakt

Građanima u regionu Jugoistočne Evrope zbog nedovoljnog ulaganja u energetski sektor posle 2010. godine preti mrak, a zbog nedostatka energije zastoj u privrednom razvoju – već godinu dana unazad upozoravaju stručnjaci za energetiku. I poručuju da treba što pre krenuti u izgradnji novih kapaciteta. Prema poslednjoj studiji Svetske banke pomenute zemlje ukoliko žele da na vreme preduprede nadolazeći mrak, treba da se okrenu ubrzanoj gasifikaciji regiona i kosovskom uglju.

Prema rezultatima ankete internet nedeljnika „Energiobzerver“ u kojoj je učestvovalo 977 čitalaca-ispitanika, eksperata mahom, energetska budućnost Srbije i Balkana i brana od nepredvidivih cenovnih ćudi nafte jesu obnovljivi izvori energije. Za pravljenje električne energije pomoću vetra, sunca, malih hidrocentrala, od organskih otpadaka u poljoprivredi i drugih obnovljvih izvora, glasalo je čak 300 osoba. Na drugom mestu sa 248 osvojenih poena su hidrocentrale, a na trećem mestu sa 213 bodova su nuklearke. Gasne elektrane dobile su svega 95 poena, termoelektrane su sa 70 osvojenih bodova na petom mestu, a u uvozu energenata trajno energetsko rešenje vidi svega 51 osoba.

Stvarnost, međutim, svakodnevno demantuje studiju Svetske banke, ali i rezultate pomenute ankete, a energetska bezbednost za vlade u regionu iz dana u dan je jednačina sa sve više nepoznanica.

To se najbolje vidi u poslednje vreme na slučaju Slovenije, a događanja u toj zemlji, iako nije članica JIE, i te kako će se reflektovati na Balkan. Gotovo podjednako kao i energetska lutanja Hrvatske.

Slovenačka vlada ozbiljno razmišlja da poveća jačinu nuklearke Krško za dodatnih 1000 MW, javile su nedavno ljubljanske novine „Dnevnik“.

Sloveniji trenutno nedostaje od 400 do 500 MW novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. Podsetimo, mogućnost izgradnje nove nuklearke slovenački mediji pominjali su još prošle jeseni, ali slovenačka vlada tada je demantovala tu vest. Međutim, poslednja vest o nuklearki, koju je objavio „Dnevnik“, još nije demantovana.

Inače, ukoliko se Slovenija odluči da gradi novu nuklearku, mora da računa na protivljenje Austrije, koja ne dozvoljava izgradnju nuklearnih elektrana u susednim zemljama. Protiv opcije izgradnje drugog nuklearnog bloka u Krškom takođe su i predstavnici ekoloških udruženja, ali i neki stručnjaci sa područja energetike.

Gotovo u isto vreme, preko medija se oglasio i hrvatski nuklearni lobi. Predsednik Hrvatskog nuklearnog društva, profesor zagrebačkog Fakulteta za elektrotehniku i računarstvo dr Dubravko Pevec, u intervjuu „Slobodnoj Dalmaciji“ izjavio je: „Nuklearna elektrana je nužnost, jer to je jedini način da se energija proizvodi ekonomično i ekološki prihvatljivo. Cena nafte raste, zalihe se smanjuju, a Hrvatska, ako želi u EU, mora ratifikovati Protokol iz Kjota i smanjiti emisiju CO2. Dakle, mora naći nove izvore energije. Sunce, vetar i biomasa kao obnovljivi izvori su skupi, nisu stabilni i zato je nuklearna energija dugoročno jedini prihvatljivi sigurni izvor energije.“

Do 2020. godine Hrvatska za održivi razvoj mora instalirati snažne izvore energije od 1800 do 2000 MW. Mi, nuklearni stručnjaci, ne tvrdimo da sva energija mora dolaziti iz nuklearki, nego izvore treba diverzificirati. Ali, EU razmišlja da uvede porez na fosilna goriva, tako da će električna energija iz tih izvora znatno poskupeti. Podsećam: šljaka iz termoelektrana često je radioaktivna i teže je rešiti taj ekološki problem od otpada iz nuklearki, koji se veoma lako skladišti, jer su i količine male, tvrdi prof. Pevec.

Zbog nužnosti hlađenja reaktora, nuklearna elektrana mora biti na obali Save, Dunava ili Jadrana. Ali, Hrvatska ne mora graditi nuklearku na svojoj teritoriji. Ima naznaka da su neke susedne zemlje zainteresovane za moguću zajedničku izgradnju nuklearke, možda u Mađarskoj, ili je moguća gradnja novih jedinica u sklopu NE Krško u Sloveniji. Istina, navedene naznake još nisu i službene, ali o tome nadležni moraju da razgovaraju sa susedima, predložio je prof. Pevec.

GLAS ZA GAS: Nije prošlo ni mesec dana od objavljivanja ovih vesti, a na energetskoj sceni glavnu ulogu je ponovo zauzeo prirodni gas, neizbežni Gasprom i, normalno, gasifikacija i potencijalne gasne elektrane, kao alternativa pominjanim nuklearkama. Naime, došlo je do susreta slovenačkog premijera Janeza Janše i Alekseja Milera, predsednika ruske korporacije Gasprom. Oni su potvrdili da je razmatrana mogućnost gradnje novog gasovoda između Rusije i Italije, koji bi prolazio preko slovenačke teritorije.

Hrvatski Plinakro frenetično je pozdravio susret istovremeno likujući što je jaki nuklearni lobi u toj zemlji bar na tren zatečen u svojim namerama i podsetio da ih to neće sprečiti da za pet godina, kada je o gasifikaciji reč, stignu na evropski vrh jer će pored postojećih 1670 imati još 1000 novosagrađenih magistralnih i regionalnih gasovoda.

Naime, prema ranijim izjavama predstavnika Plinakra, ta kompanija planira da sopstveni gasni sistem podigne na najviši nivo i omogući Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji da se povežu na hrvatsku gasovodnu mrežu.

Nije teško zaključiti da će ovakva razmišljanja pogodovati svima, a ponajviše Gaspromu. Normalno, samo ukoliko apstrahujemo gasovod Nabuko, koji je noćna mora za Ruse. Zapravo, već je kristalno jasno da Janšin i Milerov sastanak ne treba tumačiti nikako drugačije osim kao rusko potvrđivanje glavnog snabdevača gasa zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope, što će Putinu zaista doneti epitet energetskog cara Starog kontinenta.

Evropska unija, međutim, očito još nije spremna za Putinovo krunisanje, ali je teško očekivati da može parirati Gaspromu.

Tečni prirodni gas ili LNG, koji se prevozi tankerima, u budućnosti može osloboditi Evropsku uniju od zavisnosti od uvoza ruskog gasa koji u zemlje članice dolazi preko gasovoda, javio je „EU obzerver“. Podsetimo, pomenuti gasovodi su upravo izazvali novogodišnji haos sa ruskim gasom.

Rusija je naime odlučila da Ukrajini ubuduće prodaje gas po mnogo većoj ceni, nakon što se ta bivša sovjetska republika narandžastom revolucijom otrgla iz sfere uticaja Moskve. Problem je u tome što veliki deo ruskih gasnih isporuka za EU stiže gasovodima preko Ukrajine, koja je prisvajala deo pošiljaka namenjenih Evropi. Tako se Evropska unija našla u klinču zbog insceniranih ili pravih svađa Kijeva i Kremlja.

Da Evropska unija ozbiljno računa na tečni prirodni gas potvrdio je i portparol Evropske komisije za pitanje energije Fernando Espani.

LNG ostavlja brojne mogućnosti za snabdevanje i više nećemo zavisiti od Rusije ili Kazahstana, možemo tankerima da ga dopremamo sa Bliskog istoka, iz Venecuele, sa svih strana sveta“, izjavio je Espani nedavno u Briselu.

Rusi se, međutim, nisu mnogo potresli zbog ove najave. Iz jednostavnog razloga – njihov Gasprom se već uveliko priprema za najveći LNG projekat, a prirodni gas dobijaće iz Stokmanovog polja, čiji su kapaciteti deset puta veći, primera radi, od norveških u Barencovom moru, na koje EU najviše računa.

BUDUĆNOST SRBIJE: Od zemalja regiona Jugoistočne Evrope jedino se Bugarska otvoreno izjasnila da svoju energetsku budućnost vidi u nastavku izgradnje nuklearke Belane, koja će pokrivati njene dugoročne potrebe. Makedonija se nada ubrzanoj gasifikaciji zemlje uz blagoslov Svetske banke, ali i novim hidropotencijalima. To je potvrdila i Elena Kolevska, savetnica za energetiku u makedonskoj vladi na samitu Energetska budućnost Balkana, koji je 19. juna održan u Beogradu.

Miodrag Čanović, pomoćnik ministra za energetiku Crne Gore, na pomenutom skupu ukazao je na mogućnosti investiranja u obnovljive izvore energije i istakao da su u toj državi najznačajniji hidropotencijali vodnih tokova, biomasa, energija sunčevog zračenja, energija vetra, dok čvrsti otpad i geotermalni izvori ne predstavljaju značajnije obnovljive izvore. On je naglasio da su neophodna intenzivnija istraživanja mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i stvaranje uslova za njihovu komercijalnu upotrebu. Ukupni hidroenergetski potencijal Crne Gore, objašnjava Čanović, iznosi oko 11 milijardi KWH godišnje, od čega je dosad iskorišćeno 17 odsto. Udeo postojećih malih hidroelektrana u snazi proizvodnih jedinica iznosi 1,1 odsto, dok je udeo u proizvodnji 0,83 odsto.

Milorad Živković, savetnik za energetiku u Vladi Republike Srpske, na energetskom samitu u Beogradu jasno je stavio do znanja da oni svoju budućnost vide u velikim i malim hidrocentralama, ali i u Termoelektrani Stanare, koju treba da izgradi EFT.

Što se Srbije tiče, ona jedino može da se pohvali da je donela Energetsku strategiju zemlje, ali ne i programe za njenu realizaciju. Već dve godine imamo i Zakon o energetici, ali ne i podzakonske akte koji će garantovati potencijalnim investitorima sigurnost za uložena sredstva. Ministarstvo rudarstva i energetike ponudilo je inostranim investitorima i TE TO Kolubaru. Doduše, velikodušno im je ponudilo da istu završe, ili da izgrade potpuno novi objekat koji će takođe koristiti kolubarski ugalj. Investitori se za sada još ne izjašnjavaju i utisak je da im je draži i isplativiji kosovski ugalj. I da čekaju rasplet kosovske drame, otvarajući javno ili tajno svoje ispostave u Prištini. Sa gasifikacijom zemlje situacija je još zamršenija, jer srpska vlada izgleda još ni sama sebi nije razjasnila da li je Gasprom već gazda u ovom sektoru, kada je nedavno postao većinski vlasnik zajedničkog rusko-srpskog preduzeća Jugoros gas.

Milun Babić, profesor sa Kragujevačkog univerziteta, jedan je od retkih optimista po pitanju investiranja u srpsku energetiku. On ne isključuje mogućnost da znatan deo ovih sredstava bude uložen upravo u obnovljive izvore energije. „Investitori su već identifikovali mogućnosti ovog biznisa. Oni su već svesni da i po najgorem investicionom scenariju mogu uz dobit povratiti uloženi novac. Srbija i zemlje Balkana ne smeju da propuste ovu šansu“, poručio je Babić sa pomenutog skupa. Njegove reči potvrdili su i predstavnici vlasti.

„Srbija ima velike potencijale obnovljivih izvora energije, a najznačajnija je biomasa“, izjavila je rukovodilac grupe Ministarstva rudarstva i energetike Srbije za energetsku efikasnost Antonela Solujuć i kazala da biomasa u Srbiji čini 80 odsto obnovljivih izvora i da se ona nalazi najviše u otpacima iz poljoprivrede. Kada je reč o drugim obnovljivim izvorima energije, u Srbiji trenutno postoji oko 60 malih hidroelektrana od kojih je samo polovina u funkciji, dok se na još oko 900 potencijalnih lokacija mogu izgraditi nove.

Potencijalni investitori su, međutim, veoma pragmatični ljudi. I možda bi poverovali kada bi videli da je neka institucija utvrdila nacionalne ciljeve iz ove oblasti i da je formirala fondove za finansiranje tih izvora. Iz jednostavnog razloga – da se ne nađu u ulozi Don Kihota.