foto: ap
Nikada nijedan igrač sa prostora Jugoslavije nije bio toliko kompletan igrač, a sve to sa samo 23 godine. Ono što statistika ne beleži jeste to da je Nikola Jokić pre svega pristojan momak, koji voli košarku i igra je sa neverovatnom košarkaškom inteligencijom i lakoćom, kao da igra sa ortacima iz kraja na lokalnom terenu. Na sve to, on ima komentar da nije nikakav superstar i da ne teži da polomi obruč ili da zakuca preko dva igrača, i da mu je veće zadovoljstvo da nekom asistira i da na taj način usreći i sebe i saigrača
Na Svetskom juniorskom prvenstvu u košarci koje je održano u italijanskom Bormiju 1987. godine, nacionalni tim Jugoslavije je pobedio dva puta američku reprezentaciju. Prvi put u grupnoj fazi takmičenja, a kasnije i u finalnoj utakmici.
U prvom meču je Toni Kukoč ubacio 37 poena, pogodivši usput 11 trojki iz 12 pokušaja. Naravno da je trener američkog tima za finalnu utakmicu pojačao odbranu na njemu, ali su to iskoristili naši centri Vlade Divac i Dino Rađa, koji su zajedno ubacili 42 poena.
Zašto je ta utakmica bila prekretnica u evropskoj košarci? Prvi put su se van NBA lige pojavili visoki igrači koji svakako nisu bili fizički dominantni u odnosu na američke košarkaše, ali su imali tehniku i košarkašku inteligenciju da se ravnopravno nadigravaju sa najvećim zvezdama u Americi. Poznato je da su sva trojica pomenutih igrača završila u NBA ligi i tamo ostavila dubok trag, a pre svega su otvorili put desetinama igrača iz Evrope u narednih 30 godina.
Sada gotovo da nema kluba u NBA ligi bez igrača koji su košarkašku karijeru započeli van Amerike. Dirk Novicki, legenda Dalas Maveriksa, prvi je evropski visoki igrač koji je bio toliko dominantan tokom svoje karijere u američkoj profesionalnoj košarkaškoj ligi. Kao najbolji strelac i skakač svog tima, gotovo sam doveo je Maverikse do šampionske titule 2011. godine.
Danas, jedan novi evropski igrač je vodeći u svom klubu u svim najvažnijim statističkim parametrima (poeni, skokovi i asistencije) – Nikola Jokić, centar Denver Nagetsa i reprezentativac Srbije.
ZASTRAŠUJUĆA STATISTIKA: Da nismo počeli krajem osamdesetih godina prošlog veka da gledamo NBA ligu, ko zna koliko bi vode proteklo dok ne bismo saznali da je statistika pokazatelj kako je neko odigrao utakmicu. Broj poena i opšti utisak gledalaca košarkaškog meča bili su do tada sve potrebne informacije. Da li se neko seća koliko je Dražen Petrović imao skokova, asistencija i ukradenih lopti dok je igrao u Evropi?
Sada nas, u savremenom dobu sporta, toliko zasipaju raznim statističkim pokazateljima da ne treba ni da gledamo utakmicu da bismo znali koliko je neki igrač uticao na krajnji rezultat svog tima.
Kada je već tako, evo statističkih podataka Nikole Jokića u sezoni 2017/2018: najbolji strelac tima sa prosečno 18,5 poena po utakmici, najbolji skakač sa 10,7 skokova i najbolji asistent sa 6,1 asistencijom po utakmici. Uz to, drugi po procentu šuta za tri poena, treći u timu po procentu slobodnih bacanja, treći po ukradenim loptama… Po ovim brojkama, mogao je i sam da igra, samo da mu nađu još četvoricu kao ispomoć.
Ono što američki mediji najviše cene je tripl-dabl (broj dvocifrenih statističkih parametara tokom jedne utakmice). Tokom prošle takmičarske godine, Nikola Jokić je odigrao deset utakmica na kojima je u isto vreme imao dvocifren broj poena, skokova i asistencija.
Zaluđenost statistikom ide dotle da je neko vodio evidenciju o najbržem tripl-dablu na jednoj utakmici. Izvesni košarkaš po imenu Džim Taker je 1955. godine uspeo da za 17 minuta zabeleži tripl-dabl. Elem, i taj uspeh je od sada u vlasništvu Nikole Jokića. On je sve to uspeo za 14 minuta i 33 sekunde.
Pedantni Amerikanci bi još štošta da nam prikažu kroz statistiku, ali jedno je sigurno. Nikada nijedan igrač sa prostora bivše Jugoslavije nije bio toliko kompletan, a sve to sa samo 23 godine. Ono što statistika ne beleži jeste to da je Nikola Jokić pre svega pristojan momak, koji voli košarku i igra je sa neverovatnom košarkaškom inteligencijom i lakoćom, kao da igra sa ortacima iz kraja na lokalnom terenu. Na sve to, on ima komentar da nije nikakav superstar i da ne teži da polomi obruč ili da zakuca preko dva igrača, i da mu je veće zadovoljstvo da nekom asistira i da na taj način usreći i sebe i saigrača.
KAKO JE POČELO: Košarkaše koji pokažu talenat menadžeri veoma brzo primete. Jokić je prvi put skrenuo pažnju na sebe još u juniorskoj kategoriji, kada je igrao za Vojvodinu Srbijagas. Imao je problema sa kilažom u mlađim danima i po rečima njegovog trenera nije mogao da uradi više od dva skleka, ali je talentom sve to nadoknađivao.
Sa sedamnaest godina je juniorskom timu Partizana ubacio 34 poena, imao je 19 skokova, sa indeksom korisnosti 51. Celu sezonu je odigrao na sličnom nivou, tako da je vrlo brzo potpisao prvi seniorski ugovor sa Mega Vizurom u vlasništvu Miška Ražnatovića, najpoznatijeg košarkaškog menadžera u Evropi.
O kakvom talentu je reč vrlo brzo su svi videli. Sa nepunih 18 godina već je igrao za prvi tim Mege. O njegovim prvim profesionalnim koracima Miško Ražnatović u jednom intervjuu kaže: „Nikolin boravak u Megi zaista je bio specifičan i obeležen mnogim anegdotama, a za sve nas u klubu je predstavljao jedinstveno iskustvo. Naime, retko kada se bilo kom timu desi da je najbolji igrač tima zapravo klinac, koji samo želi da se igra košarke, to uopšte ne shvata ozbiljno, i ima dana kada zaista time ne želi da se bavi. No, kombinacijom metoda ‘dobar i loš policajac’, gde je Dejan Milojević (trener Mega Vizure) bio dobar, a ja naravno loš, uspeli smo da ga uozbiljimo u prihvatljivoj meri, ali ni blizu do onih granica na koje smo navikli u profesionalnom sportu.“
Najveću zaslugu za nastavak njegove karijere imao je Jokićev rođeni brat Strahinja, koji je video šta su nezdrav život i druženje sa Darkom Miličićem u Americi učinili sa velikim talentom njihovog trećeg brata Nemanje. „Strahinja je zanemario svoj privatni život, doselio se u Beograd, živeo i svakodnevno pričao s njim, i mnogo uticao da Nikola promeni neke navike i poglede na život (na primer, izbacio je konzumiranje dva litra kola-kole i 500 grama masnog bureka za doručak).“
Već u sledećoj sezoni, 2013/2014, vidno je popravio svoju igru i prosečno postizao 11,4 poena, imao 6,4 skoka i 2,5 asistencija po utakmici. Naredne sezone je postao standardan igrač prvog tima i najbolji igrač Jadranske lige (današnja Aba liga). I sve to sa samo dvadeset godina i još uvek nedovoljno posvećen košarci.
Sledeća epizoda koja još uvek traje bili su Denver Nagetsi, koji su ga izabrali kao 42. pika u drugoj rundi drafta. Nisu bili svesni šta su dobili i koliko su malo platili budućeg nosioca igre njihovog tima.
NBA LIGA: Već u prvoj sezoni u NBA ligi, koja inače služi za uigravanje i prilagođavanje, Nikola Jokić je odigrao 80 utakmica u sezoni. Njegova velika sreća je da ga je izabrao klub koji mu omogućava da igra, jer na njegovoj poziciji Denver Nagetsi nisu imali dominantnog igrača zbog koga bi sedeo na klupi i samo povremeno ulazio u igru, za razliku od velikog broja igrača iz Evrope koji tako provode prvu godinu u ligi.
Ono što su vrlo brzo svi videli jeste da se pojavio čovek koji bi uz specijalnu pripremu, koja bi se pre svega svodila na kondicioni trening i teretanu, vrlo brzo postao igrač čiji bi doprinos igri bio nemerljiv. Naravno da su mu dali posebnog trenera za kondicioni rad, posebnog nutricionistu koji se brine samo o tome koliko zdravo se hrani. Sve to je standardan program koji sprovodi armija ljudi zaposlenih u okviru svakog tima u NBA ligi. Previše novca je u igri da bi neko mogao da prođe samo uz pomoć talenta, posebno što su videli kakvo košarkaško blago imaju u rukama.
U prošloj sezoni, a pogotovo u ovoj, Jokić je toliko napredovao da je postao najbolji igrač i lider svog tima. Ono što mu i trener zamera jeste da ne uzima dovoljno odgovornosti u napadu. Individualni trening koji je imao prošlog leta, kada je izostao sa Evropskog prvenstva, vidljiv je tokom cele ove sezone. Popravio je šut za tri poena i u tom segmentu je jedan od najboljih centara u ligi.
Ono što ga izdvaja u odnosu na sve igrače na poziciji centra i što je postalo njegov zaštitni znak jesu asistencije. U tom segmentu igre je najbolji u NBA ligi. Nemoguće ga je udvojiti u napadu jer taj pokušaj automatski završava kao asistencija slobodnom igraču. Veliki broj napada ide preko njega. Bek samo prenese loptu i dodaje je Jokiću, koji je maestralno distribuira. Nijedan tim u NBA ligi ne igra na taj način.
Komentarišući njegovu igru, legendarni Šekil O’ Nil uporedio ga je sa Vladom Divcem, koji je uneo revoluciju u ligi zbog osećaja za dodavanje lopte i pregleda igre. Dodao je da je Nikola Jokić već sada bolji igrač od njega i da nikada nije video takav talenat i košarkašku inteligenciju na jednom mestu. Lakoća kojom igra košarku nije viđena godinama. Čarls Barkli mu predviđa blistavu budućnost ukoliko još poradi na fizičkoj snazi. Trenutno još samo u tom segmentu igre zaostaje za centrima u NBA ligi.
Nikola se ne osvrće na ove komentare i laskanja, već i dalje ističe da je klub mlad i da je pred njima izvesna budućnost. Ove godine su u poslednjoj utakmici izgubili mogućnost da izbore doigravanje. Već sledeće godine će gotovo sigurno biti učesnici plej-ofa, a od Nikole se očekuje da i dalje bude lider ovog mladog tima koji će izvesno predstavljati budućnost NBA lige.
U vremenu kada se igračka karijera produžava do kasnih tridesetih godina, Nikoli Jokiću ostaje još petnaestak godina da stekne iskustvo i snagu koje će mu, uz košarkaško znanje, omogućiti da bude najbolji centar kojeg je evropska košarka imala u NBA ligi.
Nikola Jokić je ove godine zaradio 1.471.382 američka dolara, zahvaljujući ruki ugovoru koji je potpisao na tri godine odmah po dolasku u Denver Nagetse. Trenutno je najmanje plaćen igrač u svom klubu. Najveću platu u njegovom timu ima Pol Milsap, koji je ove godine zaradio blizu 30 miliona dolara.
Ruki ugovor ističe na kraju ove sezone, pa će klub morati da mu ponudi mnogo bolje uslove ukoliko želi da zadrži svog najboljeg igrača. Denver Nagetsi zadržavaju pravo na Nikolu Jokića ukoliko izjednače najbolju ponudu koju bi mogao da dobije od nekog NBA kluba.
Američki novinari prognoziraju da će uprava Denver Nagetsa morati da mu po novom ugovoru ponudi najmanje 146 miliona dolara za narednih pet godina. Ukoliko se to dogodi, postaće najplaćeniji srpski sportista svih vremena. Do sada je to bio Novak Đoković, koji je od zarada na turnirima do sada sakupio 110 miliona dolara.
Nikola Jokić je prvi put igrao za reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina, koje je 2013. godine održano u Češkoj. Tim Srbije je zauzeo drugo mesto iza mladih igrača SAD. Nije bio član mlađih selekcija iz razloga koji su pomenuti, a to su njegova prekomerna kilaža i nezainteresovanost za odricanje koje posvećenost košarci zahteva od igrača.
Njegov ubrzani prelazak iz juniorske kategorije u seniorsku usledio je već 2016. godine na predolimpijskom kvalifikacionom turniru u Beogradskoj areni, gde je izabran za najboljeg igrača.
Do sada je u reprezentaciji igrao samo na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. U duele u grupnoj fazi sa timom SAD bio je najbolji strelac naše reprezentacije sa 25 postignutih poena. U rodnom Somboru ga je kao osvajača srebrne medalje sa Olimpijskih igara dočekalo 4000 sugrađana, i po njegovim rečima to mu je najdraži događaj u košarkaškoj karijeri.
Prošle godine je propustio da učestvuje na Evropskom prvenstvu u košarci. Kao što je poznato, reprezentacija Srbije je otišla na prvenstvo bez osam najboljih igrača i ipak osvojila srebrnu medalju. Kako to obično biva, stigle su silne osude zbog njegove odluke da otkaže poziv selektoru Aleksandru Đorđeviću. Odluku je Nikola pravdao željom da se posveti individualnim treninzima i poboljšavanju forme pred sledeću sezonu u NBA ligi. Kao što smo videli po formi koju je imao u ovoj sezoni, nije pogrešio.
Nikola i njegov klupski kolega iz Mega Vizure Boban Marjanović, svakako bi bili najbolji evropski centarski tandem. Njegov nemerljiv doprinos nije niko mogao da nadoknadi. Sa njim u timu bi najverovatnije uzeli zlatnu medalju, prosečni centri Slovenije sigurno ne bi mogli da postignu toliki broj poena dok bi u napadu pomogao Bogdanoviću, koji je morao da preuzima odgovornost u svim kriznim trenutcima.
Odluka da se Svetsko prvenstvo u košarci odloži za 2019. godinu ostavila je rupu u ovogodišnjem kalendaru reprezentacije Srbije. Na kvalifikacionim turnirima za Svetsko prvenstvo koji se igraju tokom ove godine, uskraćeni smo da vidimo najbolje igrače iz NBA i Evrolige zbog odluke da se turniri odigravaju u terminima koji nikome ne odgovaraju. Nikola Jokić će prvi put posle Olimpijskih igara nastupiti za našu reprezentaciju eventualno tokom letnjeg kvalifikacionog turnira, a svakako na Svetskom prvenstvu.
Ukoliko ga zaobiđu povrede, Jokić će u budućnosti biti lider naše reprezentacije. Narednih deset godina ne moramo da brinemo za mesto centra u našem nacionalnom timu, samo što ovog puta imamo centra sa košarkaškom inteligencijom plejmejkera koji na svakoj utakmici pravi razliku. Da li će nam to omogućiti da pobedimo Amerikance? Verovatno ne, ali sa njim u timu i povratkom najboljih igrača koji su prošle godine propustili Evropsko prvenstvo, reprezentacija Srbije će biti bliže mogućnosti da se nadmeće sa timom SAD za zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
