U pitomoj i plemenitoj varoši Belanovici, poznatoj oduvek i tek od skora, naroda radi, održana manifestacija, na kojoj, zbog državnih obaveza, nije bio Koštunica, ali bio ministar rudarstva i energetike, ministar Velja, koji je dobio Teslu, i svi i svega što divna priredba treba da ima
Belanovica mu dođe nekih 80 km od Beograda, dvadesetak km od Ljiga u kome je sedište opštine. Poslednjih godina postala je poznata jerbo u njoj vikenduje i odmara, ako se tako može reći, jer takvi, biva, nemaju mira i odmora, aktuelni premijer Srbije Vojislav Koštunica. Usled ti razlozi Belanovica postala još poznatija, radi se na tome da bude i više od toga i da postane centar poznatosti. Tako, od kada je g. Koštunica post’o državnik, u Belanovici imamo i kulturne svečanosti, koje su, kako i treba, prerasle u narodni sabor. Počelo se, pre neku godinu, na mesnom igralištu, sa folklorom, i glumcem Tihomirom Arsićem kao voditeljem, da bi, ove godine, plemenita i pitoma varoš Belanovica svoju godišnjicu obeležila na brdu Zmajevac, a pod radnim i zvaničnim nazivom: Zmajevac 2006 – Godina Tesle.
Sve se, u dva vikenda na kraju jula, odigrava na brdu Zmajevac, na kome je glumac Tihomir kupio veliku kuću međuratnog pukovnika Gavrilovića, koju, kako glumac rek’o, obnavlja, i to ne sebe radi, već naroda radi. Na tom lokalitetu, u produkciji Tihomirovog TIM filma, naroda radi, već snimljen film Uslovna sloboda, u kome igra i, kako nego uspešno, debitant Milan Tomić, sin Dragana Tomića, direktora Rudarskog basena Kolubara. Vele da je stariji Tomić, naroda radi, poradio da se brdo Zmajevac, i sve to, privede nameni, a da je glumac Tihomir glavni distributer uglja iz Kolubare, čerez čega su sve to mnogo prozivali srpski radikali, ali sve leglo, naroda radi, kad je glumac Tihomir počeo umetnički da učestvuje po onim promocijama Šešeljevih knjiga.
ZELENI KRAJOLIK: No, da se pređe na manifestaciju. Manifestacija počela prošlog petka, 21. jula. Uz ostale, uz punu pažnju domaćina, stig’o i pun autobus novinara iz Beograda, kako, naši mediji, na naš način, već opisali: „Duga vožnja, gotovo milimo Ibarskom magistralom zbog kolone automobila. Nije dosadno, zeleni krajolik odmara oko. I osmeha ima ovde u Šumadiji, usput. Na skretanju ka Belanovici, autobus staje da nas posluže vrućim lepinjama, tankim, iz kojih curi svež šumadijski kajmak. Šteta, pomislimo, što među nama nema stranih dopisnika…“
I reporter „Vremena“, kroz sav taj krajolik, banuo na vreme. Na početku jedine, i dugačke ulice veliki pano, uvećan plakat manifestacije, u vrhu, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Zmajevac 2006 – Godina Tesle, centralni lik Bora Đorđević, ima i Tesla. Ulica doslovno, ali neka bude, takoreći, prazna. Preko ulice, u razne boje, razapeti transparenti sa najavom programa, na desnoj strani, u zlatu, grb sa krunom, na levoj, opet zlato, krst sa četiri ocila. Kod taze i desnog Zmajevac putokaza policajac, ne može se kolima, sa motorole se čuje glas, Koštunica ne dolazi, Stojković do Naumova. Ajde nizbrdo, pa uzbrdo, sve novim asfaltom koji su pratile nove betonske bandere sa novom rasvetom.
I tako se stiže na brdo, pod brdo, lipova šuma, preko razglasa Bože pravde, vila u renoviranju, prikolica restoran, dva stola uniformisane policije, bina, da se kaže, prirodna, napred betonske žardinjere u kojima su saksije sa rascvetanim cvećem, ispred bine, na, opet prirodnom, platou tri reda zelenih klupa.
Prisednemo u svu tu prirodu i lepotu, jedan iz organizacije razrešava sve nedoumice, Tika javio dolaze Velja i Koštunica. Narod počinje da pristiže, grupa mlađih sa majicama Nove Srbije, jedan nosi naramak NS zastava, iz Čačka, organizovano, eto i nacionalnog umetnika Bore Đorđevića, treći put sa grupom u Belanovici, o pasu crvena plus vežena torbica, crvena majica, na srcu grb sa krunom, oko vrata vazda lanaca i ogrlica sa pripadajućim i velikim krstom. Eto i Bidže iz Svilajnca, koji je, od otvaranja zoo-vrta u Jagodini, sa Palmom i bratijom, post’o esencija pameti Srbije, eto policijskih kola sa rotacionim svetlom, upaljenim farovima, lično ministar pravde Stojković sa suprugom mu. Ministar se pridružuje Budimiroviću, ovaj seda na svoje mesto u drugi red klupa pred binom, domaćin Tihomir ga premešta u prvi red, jedna iz organizacije komanduje policiji, da se raščisti, stiže Naumov. Eto ministra Naumova, crna majica sa kragnu, mali zeleni krokodil, domaćin ga dočeka, srdačno i tri puta.
Stade da se smračuje, na bini, pored mikrofona, bi nešto što je svetlelo, reporter „Vremena“ pokaza znatiželju, jedna i glavna iz organizacije objasni da to Tesla drži zemljinu kuglu, da to dodeljuju kao manifestacija, ispravi se, kao narodni sabor, kome, ne sme da kaže. Uto se, sa svoju kosu koja mu je padala na jednu stranu, pojavi onaj TV magnat iz čačanske TV Galaksije, onaj što mu ime Mišula, pa kad se izdravi sa domaćinom Tihomirom, kad krenu redom, sve po tri puta, sa ministrom Stojkovićem, gospođom, Bidžom, Naumov se poslednji nakloni.
Mrak načisto zavlada, Riblja čorba stade da se štimuje, vreme da odmiče, pristiže i Koštuničin belanovački komšija, vikend sadrug u velike misli i velika nacionalna razmišljanja, lično bivši poslanik Miodrag Jaćimović. Naumov ga, s obe ruke, prihvati kao samog Komšiju, eto i generala policije Miloševića, na binu stade domaćin Tihomir, Zašto kasnimo, ministar Velja još na putu, ali radi se u Šumadiji, i ministar Ilić stiže, i bi, u njegovom odsustvu, jedan aplauz za njegov napor.
REČ KAO PEHAR: I poče, proradi i video-bim, pojavi se ono, Zmajevac 2006 – Godina Tesle, izađe i program za sve dane, pa krenuše pokrovitelji i sponzori, Ministarstvo turizma, Ministarstvo kulture, Dunav osiguranje, CIP, NIS, Telekom, Elektrodistibucija Beograd, Galenika… Na binu izađe malo muško u narodnoj nošnji, Pomaže bog braćo i sestre, ja se zovem Dimitrije Pantić, dete pročita svoj sastav o Tesli, kad eto ministra Velje, bela majica sa plavim potpazušnim detaljima, oni Veljini viknuše, Veljo, Veljo, ministarski ode da bude tri puta dočekan od domaćina Tihomira, na binu stade ministar Naumov da otvori manifestaciju i narodni sabor. Dete Dimitrije mu, sve po običajima i ostaloj režiji, dade flašu rakije, ministar se javi, Dragi Dimitrije, dragi Kačerci, pioniri, omladino, drage kolege, uvažene kolege, gospođe i gospodo, prijatelji i poštovaoci Nikole Tesle, i ministar pročita svoj rad, svoje viđenje odnosa jednog naroda prema svom velikanu i svetu koji je zadužio, a koji je već objavljen u publikaciji „Tesla“, koju je finansirala Elektrodistribucija Srbije, Srbi su mlad narod… ostalo u navedenom tematu. Ali bi i dodatak, inspirisan vikend zavičajem premijera Koštunice, ili naroda radi, Naumov završi, Dragi prijatelji dižem svoju reč, kao pehar, u čast uspeha ove divne priredbe koja je pred nama.
I divna priredba uze maha, krenu himna Bože pravde, svi ustadoše, domaćin Tihomir stavi ruku na srce, Naumov, gore na bini, u stavu mirno sve otpeva, domaćin stiže da ode do uniformisanih Veljinih omladinaca, kad završi himna ima da viču, Srbija, Srbija, završi himna, Veljini viknuše, Srbija, Srbija, domaćin podrža, sve bi kako red i običaji i divna priredba nalažu. Priredba uze još maha, dete Dimitrije pozva našeg zemljaka koji je za sve zaslužan, Tihomira Tiku Arsića, izađe Tika, predstavi pilota vajara Dragomira Milićevića Kikija, koji je u bronzi izvajao Teslu, pa reče, Sa nama je čovek koji je skinuo rđu sa šumadijskih i srpskih puteva, moj brat i prijatelj, naš zemljak, Velja, ministar, pa, po običaju, zamoli malog Dimitrija da dodeli statuu Tesle ministru Iliću, ministar bi na svom nivou, diže statuu, primi flašu rakije, uze je sa obe ruke, Braćo i sestre, cenjeni ministri, ima li išta bolje nego dobiti u srcu Srbije jedno priznanje, statuu Nikole Tesle, Hvala vam za to, i biće još mnogo puteva, Srbija neće gaziti blato. Digoše se zastave Nove Srbije, oni njegovi viknuše, Bravo magistre, Velja, sa onu flašu rakije u obe ruke, sede na svoje mesto, domaćin mu dodade konzervu Lav piva, organizator pred njega dopremi i figuru Tesle.
Divna priredba načisto uze maha, flašu rakije dobi i nacionalni umetnik Bora Čorba, pa krenu, Srbin je lud, Srbin je proklet/ Jednom ga ubiješ, on oće opet… Svi pri’vatiše, nacionalni umetnik čestita, pređe na ostalu svoju umetnost, prvo recitira pa recitaciju muzicira, Plejboj otvorim na pola/ a u njemu riba gola/ pa se pitam, ko bre metne/ u te ribe kvalitetne… U publici ko u publici, u prvom redu ko u prvom redu, nacionalni Bora nastavlja nacionalno, Imam krasan nježnik, ponosim se njime/ Svi mi kažu kurac, kak je grozno ime… publika u razgaljenju, ministar Velja naget napred, Nježnik, kurcu sličan, za oplodnju služi/ Al’ kurac obično bude malo duži, sve se dalo u učestvovanje, ni prvi red nije miran, Velja načisto u odobravanju, pridržava se za Teslu, onu flašu ne ispušta.
Divna priredba uze da se razvija, sve do kraja, na kraju, i u ponoć, bi večera u novoj školi, sa muziku, sa svi instrumenti, sa pevačicu, svi imaše svoju tačku, Bidža, a tek Velja, a tek ostali, se Marširala, marširala kralja Petra garda pridružiše se Nacionalnom umetniku, svi podržaše i Naumova, njegova Čet’ri konja debela…
Marija Vasić, Lazar Dinić, Mladen Cvijetić, Lado Jovović, Srđan Đurić i Davor Stefanović nalaze se u pritvoru (na slikama po redosledu). Ukoliko uskoro ne budu na slobodi, jasno je da smo na putu ka Belorusiji. Ti su ljudi u režimskim medijima ispali opasniji od bombaša Al Šababa ili kakve druge prominentne terorističke organizacije. Ko su oni zaista, koga imaju, čime se bave, u šta veruju i za šta se bore
Izgleda da je Đuro Macut ono što je deo javnosti tražio, pa dobio na vučićevski perverzan način: on je stručnjak koji treba da vodi prelaznu Vladu Srbije, ali ne da bi napravio politički konsenzus i smirio društvenu krizu, nego da bi premostio vremenski period do trenutka kada Vučić – formalno ili sa Zoranom Jankovićem u timu – opet može da zasedne u kabinet u Nemanjinoj 11
Mrtvi, osakaćeni, prebijeni, sluđeni… Tako završavaju građani koji se iz različitih razloga nađu pod rukom i pendrekom srpske policije. Poslednji slučaj, za koji malo ko veruje da se stvarno tako odigrao, najbizarniji je: čovek se obesio u marici, dok su mu ruke bile vezane
Država je postala raj i zaštita za kriminalce, mutivode i huškače, pljačkaše, nasilnike, pa i ubice, pod uslovom da su deo “postojanog saveza dovoljno jakih interesa”. Zbog toga će borba sa nasleđem ove vlasti više ličiti na borbu protiv feudalnih ili postkolonijalnih struktura koje su želele da se presvuku, prilagode i sačuvaju politički uticaj preko kontrole resursa nego na procese diskvalifikacije čuvara ideologije totalitarnih režima koji u svojoj službi nisu marili za ljudska prava. Istrage i sudski procesi u tom će procesu imati mnogo važniju ulogu nego administrativne mere zabrane obavljanja funkcija
“U prestonici Mađarske dočekao nas je i podržao tamošnji gradonačelnik, što se ne bi moglo reći za našu ambasadu – uz ignorisanje, simbolično su spustili roletne na prozorima. Neko vreme smo proveli na fakultetu u Budimpešti, gde smo saznali da i studenti tamo prolaze kroz sličnu situaciju kao mi u Srbiji, samo bez blokiranja nastave – imaju pet zahteva i pokret za smenu rektora. Usledila je potom žurka u našu čast, a onda smo smešteni po kućama ljudi koji su želeli da nas ugoste. Meni je domaćin bio Meksikanac”, piše za “Vreme” student ETF-a Aleksa Ognjanović
Da li bi režim, stanu li protesti građana, imao snage da uzvrati, da izvede uspešnu "kontrarevoluciju"? Da pokrene teror, poput onog u Belorusiji? Logika pada kaže da ne bi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obelodanio je novog premijera. Prof. dr Đuro Macut biće, međutim, predsednik Vlade, baš koliko je prof. dr Zoran Radojičić bio gradonačelnik Beograda
Još danas prave antirežimske stranke dosta toga mogu da dobiju. Ukoliko ostanu pasivne i oklevaju, već sutra će izgubiti sve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
