Ništa se ne vidi od dima

Na Staroj planini, ispod granice sa Bugarskom, požar od nedelje uveče guta nisko rastinje, žbunje, bukovu i borovu šumu u tri pravca: od Studeničke reke ka Toplom Dolu, odakle su meštani ovog staroplaninskog sela prvo i prijavili požar. Prema rečima Aleksandra Panića iz udruženja Odbranimo reke Stare planine, čija je ekipa obavila izvidnicu u ponedeljak, požar se kod Toplog Dola spustio niz Javorsku reku i zahvatio bukovu šumu. Pored ovog poteza, gori od Vražje glave ispod Čunguljskog vodopada, kao i deo Arbinja ispod vrha Tri čuke, nedaleko od vodopada Tri kladenca. „Primetili smo i dva helikoptera, ali oni su samo nadletali“, kaže Panić.

Prema saopštenju od utorka 29. oktobra, koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, teren izviđaju MUP-ovi helikopteri. U gašenju požara angažovano je više od 200 ljudi: vatrogasaca iz Pirota, Beograda i Pančeva, kao i pripadnici Žandarmerije. „Zbog nepristupačnog terena i vetra koji menja pravac gašenja požara na Staroj planini, ruskom ministarstvu za vanredne situacije upućena je molba za angažovanje aviona iljušin-76, koji može da nosi 42 tone vode“, navodi se u saopštenju MUP-a. Očekuje se da letelica bude u Srbiji za dva-tri dana. Iz Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije nisu bili u prilici da za „Vreme“ prokomentarišu mogući dolazak iljušina, navodeći da je koordinacija aktivnosti u toku.

„Stekli su se najgori mogući uslovi za požar“, ocenjuje za naš list dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić. Naime, požar bukti na najudaljenijim lokalitetima Stare planine, ljudi koji učestvuju u gašenju moraju da pešače po nekoliko kilometara natovareni opremom i sa minimalnom količinom vode, a svi prilazni putevi su makadamski ili su u pitanju šumske staze. „Sve to otežava gašenje“, ocenjuje Ristić i podseća da naša država nema avione za gašenje požara, ocenjujući da je u ovom trenutku verovatno „teško uraditi više od onoga što trenutno rade Srbija Šume i Sektor za vanredne situacije“.

Sa bugarske strane, piše bugarski portal Novostite, zahvaćeno je oko 500 hektara, uglavnom žbunja i niskog rastinja. Požar je primećen u nedelju u popodnevnim časovima, u neposrednoj blizini sela Martinovo kod gradića Čiprovci na severoistoku Bugarske, oblast Montana. U gašenju je angažovano više od stotinu bugarskih vatrogasaca, pripadnika kopnene vojske i volontera, kao i vojni helikopter Mi-17.

BEZ USLOVA ZA GAŠENJE

Prema poslednjem saopštenju sa sajta MUP-a, za sada nije bilo uslova za gašenje požara iz vazduha. Prema saopštenju bugarskog Ministarstva unutrašnjih poslova, bugarski i srpski vatrogasci su se u utorak popodne sastali i dogovorili o zajedničkoj akciji koja treba da spreči da se požar sa srpske strane, zbog vetra koji duva u tom pravcu, dalje širi ka Bugarskoj.

Meštani Toplog Dola i direktor Srbija Šuma odgovorili su na telefonske pozive „Vremena“, ali nisu bili u prilici da komentarišu situaciju, s obzirom na to da su angažovani u gašenju požara i, kako su naveli, „izvlačenju ljudi iz dima“.

Trenutno i na četiri lokacije u Pčinjskom okrugu, kod Trgovišta, gori oko 500 hektara, a angažovana su tri MUP-ova helikoptera. U Trgovištu je u utorak proglašeno vanredno stanje. U Pirotu za tim još uvek nije bilo potrebe, smatraju iz Sektora za vanredne situacije. Kako je u svom skupštinskom izveštaju od 29. oktobra u 14 časova naveo koordinator Štaba za vanredne situacije Pirota, Sreten Savov, a prenosi pirotski RadioPlus, „ljudi nisu životno ugroženi, a nije ni njihova imovina. Požar je trenutno na 5 do 10 kilometara od Toplog Dola.“ Savov je istakao i da „ne treba uzimati za ozbiljno spekulacije na društvenim mrežama o tome kako je situacija nekontrolisana“.

Stara planina ima status parka prirode od 1997. godine. Prema rečima dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, ponovno pošumljavanje moglo bi da počne za dve godine. „Treba da prođe oko godinu dana da se lokalitet smiri, raščistiti, a onda otpočeti sadnju, uz maksimalno vođenje računa o tome da se predeo pošumi autohtonim vrstama“, navodi Ristić. On kaže da za obnovu površine koja je stradala usled požara, „nešto nalik šumi“ može da se uspostavi za 20 do 30 godina. „Međutim, da bi se obnovio biodiverzitet u punom formatu, da bi šuma dostigla određenu zrelost, da bi se ponovo regenerisalo zemljište i da bismo imali isti ekosistemski kvalitet kao sada, potrebno je da prođe makar stotinu godina“, navodi Ristić.