foto: m. milenković
Prvi put otkako se vodi bitka oko toga gde će počivati urna Nikole Tesle, oglasilo se nadležno Ministarstvo kulture i informisanja, saopštivši da ona ostaje tamo gde je bila i do sad. Tome je, međutim, prethodila medijska hajka na jedan bezazlen festival i pokušaj narušavanja ugleda Muzeja Nikole Tesle
„Počivaj u miru“, fraza kojom se ispraćaju pokojnici, teško da se može odnositi na pokojnog Teslu. Njegovi su posmrtni ostaci već duže od jedne decenije predmet političkih, crkvenih i raznih drugih trvenja, svako malo pojavljuju se kao tema, čak i u predizbornim kampanjama, no u nedelji za nama razvlačenje Teslinog pepela dobilo je, u najmanju ruku, bizaran tretman.
Sve je počelo 8. juna, kada je Jasmina Mitrović Marić, predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda, objavila da će u Beogradu uskoro biti podignuti spomenici Nikoli Tesli i Gavrilu Principu, a da će pisac Borislav Pekić dobiti bistu. Mitrović Marić je dodala i da će se spomenik Tesli nalaziti u okolini Hrama Svetog Save na Vračaru, ali da urna sa njegovim pepelom neće tu počivati.
NE LEZI VRAŽE: Sednica Skupštine grada Beograda na kojoj je usvojena ova odluka ostaće upamćena po izjavi predsednika Skupštine Beograda Nikole Nikodijevića. Iako o tome uopšte nije trebalo da bude reči, on je „potegao“ premeštanje urne: „U pitanju je inicijativa patrijarha zbog satanističkih obreda u tom muzeju, ako me već terate da kažem istinu…“, rekao je Nikodijević. Posle se pravdao da za govornicom treba koristiti „malo grublje reči“ zbog efekta. „Za govornicom možete da upotrebite i grublje reči, da u afektu kažete bilo šta. Sada, kada biram reči, kažem da to nije u skladu sa duhovnošću, tradicijom i pravilima koje nalaže hrišćanstvo“, rekao je Nikodijević, dodavši da on – nije vernik.
Ne lezi vraže, dan kasnije, 9. juna, oglasila se Srpska pravoslavna crkva, preko mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija. Pa kaže: „Vest da je predsednik Skupštine grada Beograda g. Nikola Nikodijević izjavio da je ‘preseljenje urne Nikole Tesle tražila Crkva’ i da je u pitanju inicijativa Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja zbog satanističkih obreda u tom muzeju, kod mnogih je izazvala nevericu, a kod nekih i podsmeh.
Da muzej nije mesto u kome treba da budu pohranjeni nečiji posmrtni ostaci, verujem, složiće se većina. Pogotovo ako se radi o Nikoli Tesli, krštenoj duši, sinu pravoslavnog sveštenika, sestriću pravoslavnog mitropolita, sahranjenog posle pravoslavnog opela, koje su služili pravoslavni sveštenici protojerej Dušan Šukletović i protojerej Milan Mrvicin. (…) U zaostavštini velikog naučnika nikada nije pronađeno ništa što bi moglo da uputi na to da je kremacija bila njegova želja. Na kraju, o tačnosti reči i potpunoj umesnosti predloga Njegove Svetosti Patrijarha i mnogobrojnih uglednih ličnosti najbolje svedoči slika u prilogu. Komentar nije potreban.“
Vaistinu, Porfirije nigde ne pominje satanizam, ali zbog „slike u prilogu“, i njegovo saopštenje kod mnogih je izazvalo nevericu, a kod nekih i podsmeh. Reč je, naime, o fotografiji snimljenoj u aprilu ove godine, tokom festivala Resonate. Muškarac na fotografiji je umetnik Robert Aiki Obri Lov, poznat i kao Ličens, koji je bio gost festivala. Fotografija prikazuje deo intervjua i performansa „Passing through Zero“ u Muzeju Nikole Tesle. Na slici se mogu videti i voditeljka Una Senić i fotograf Branimir Milovanović, a mediji su brže-bolje potrčali da objave njihova imena.
„Fotografija koja je zloupotrebljena na sajtu SPC ne prikazuje nikakav performans, već intervju za video dokumentaciju“, saopštio je organizacioni tim Resonate festivala: „Nadamo se da će crkva ispraviti grešku kojom je nanela veliku štetu festivalu, stavljajući ga u kontekst kome pripada“, navodi se u saopštenju.
TABLOIDNO RASPEĆE: Ljudi sa fotografije, očekivano, prošli su kroz tabloidnog „toplog zeca“, optuživani za satanizam, sektašenje, a bilo je čak i pretnji. „Isterasmo sotonu iz Teslinog muzeja“, „Teslinu urnu koriste za obrede“ i „Ovo su satanisti iz Muzeja Nikole Tesle“ samo su neki od naslova iz dnevne štampe koja je izašla 10. juna. Nezvanični pobednici u bizarnosti jesu mediji koji su podsetili javnost da su pristup arhivi Muzeja Nikole Tesle devedesetih godina imali pripadnici japanskog kulta Om Šinrikjo. Isti ti 1995. izveli su teroristički napad otrovom sarinom u tokijskom metrou. To je tačno, ali nema nikakve veze sa onim što se u aprilu ove godine događalo u muzeju. Ovdašnji tabloidi nemaju pojma da je najslavniji japanski pisac u ovim krajevima, Haruki Murakami, još 1997. napisao knjigu o terorističkom napadu u Tokiju, u kojoj, kakva ironija, kritikuje japanske medije zbog senzacionalističkog pristupa događaju.
Opsenarstvo, magija, hipnoterapija, ritualni obredi, okultne radnje delić su gluposti koje su ovdašnji štampani mediji objavljivali mrtvi ozbiljni. Do imena učesnika performansa dočepali su se čas posla. Da ih pozovu i pitaju šta su tamo radili, nije im palo na pamet. A i zašto bi, jer ko bi čitao i kliktao na tekstove o nekom tamo festivalu, kad su sekte, satanizam i ostale mistifikatorske budalaštine mnogo primamljivije za čitaoce. Kakve će to posledice ostaviti na one o kojima se piše, nebitno je, neće biti ni prvi ni poslednji kojima je život poremećen ili uništen zbog zarade na kioscima.
Koliko je u duhu hrišćanstva izložiti ljude hajci i zloupotrebiti njihovu fotografiju u na način kako je to uradio mitropolit Porfirije? To se ne može izmeriti, ali, kako saznajemo, pojedini akteri performansa podneli su tužbe zbog uvrede časti i ugleda protiv SPC i medija koji su ih razapeli. Neizvesno je da li božja pravda postoji, ali ova ovozemaljska još koliko-toliko funkcioniše i daje građanima konkretne instrumente u ruke.
Kad smo kod instrumenata, „satanista“ sa slike je multiinstrumentalni umetnik, a Resonate je festival koji se bavi novim tehnologijama, umetnošću, naukom i edukacijom. Tehnologije, naročito kad su nove, oduvek prati glas da su „đavolje sprave“ i „šejtan-mašine“, ali ko bi očekivao takav stav od Porfirija koji je godinama bio na čelu Republičke radiodifuzne agencije, i baš sa tehnologijama imao posla. Imalo je hrišćanstvo kroz hiljade godina svog postojanja koješta protiv umetnosti, nauke i znanja, padale su i glave zbog toga, ali ne u XXI veku.
Direktorka festivala Marija Jelesijević izjavila je da nema nikakav komentar za SPC osim da treba da povedu računa o svojoj PR službi koja je objavila tekst i fotografiju bez prethodne provere informacija: „Nakon toga je usledila reakcija u drugim medijima i tako izazvala lančanu reakciju nerazumevanja i pogrešnog tumačenja. „Jako je loše da nas kao festival, ali i Roberta Aiki Obri Lova Ličensa, stavljaju u kontekst kome ne pripadamo“, rekla je Jelesijević.
O šteti koja je nezgrapnim saopštenjem mitropolita Porfirija naneta Muzeju Nikole Tesle govorio je i direktor ove institucije Branimir Jovanović. Gostujući na TV N1, on je rekao da se grupa umetnika u muzeju kratko zadržala: „Sedeli su sa strane i ponašali se vrlo pristojno. Apsolutno moram da kažem da vodimo računa o tome da ono što se dešava u muzeju bude sa jednim poštovanjem prema Nikoli Tesli i za sada nismo imali problema.“
NIJE TO CELA CRKVA: Reakciju mitropolita Porfirija veći deo javnosti i sami organizatori Resonate festivala protumačili su kao stav čitave Srpske pravoslavne crkve. Prof. dr Davor Džalto, predsednik Instituta za studije kulture i hrišćanstva, smatra da se teško može govoriti o reakciji SPC budući da se tim povodom zvanično oglasio samo mitropolit zagrebačko-ljubljanski, a potom je izdato i saopštenje informativne službe iste eparhije. „Delim utisak mnogih, uključujući i mnoge ljude iz crkve, da su komentari o navodnim ‘satanističkim ritualima’ koji su se mogli videti u medijima, bili nesretno i brzopleto formulisani. Mislim da je potrebno više opreznosti i odgovornosti kada se pristupa javnoj reči, jer je već dovoljno konfuzije u javnom prostoru, a naročito kada se tabloidni mediji počnu baviti pojedinim, stvarnim i konstruisanim izjavama i aferama“, kaže Džalto u razgovoru za „Vreme“.
Saopštenje Zagrebačko-ljubljanske eparhije, koje Džalto pominje, donekle je ublažilo prvobitni Porfirijev stav, označivši performans u muzeju kao neprimeren, s obzirom na to da se dešava pored nečijih posmrtnih ostataka. Ako crkva zaista ima nešto protiv događaja koji nisu skrušeni i tužni u blizini posmrtnih ostataka, možda bi trebalo da ukine obred venčanja u npr. Sabornoj crkvi i svim drugim crkvama u čijim kriptama leže mnogi pokojnici. Ili da obavesti svoje stado da nije u redu praviti svadbena veselja i maturske proslave u hotelu „Šumarice“ koji se nalazi 50 metara od obeleženih grobova streljanih u Kragujevcu 1941. Umesto toga, bave se čovekom koji se nije javno deklarisao kao pripadnik bilo koje konfesije, niti je ostavio uputstva kako želi da bude sahranjen.
Pomenuo je Porfirije i to da je Tesla bio sveštenički sin, te je primereno da počiva u blizini hrama. Da li to znači da se od sad svi imamo sahranjivati u skladu sa zanimanjem oca? To bi bilo jako nezgodno za one kojima su očevi npr. profesori, sudije, lekari, novinari, trgovci, samostalni preduzetnici ili, ne daj bože, slobodni umetnici. Možda ne bi bilo loše rešenje za propale fabrike sa kojima Srbija ionako ne zna šta će, ali šta bi na to rekli strani investitori, u čiji se dolazak uzdamo više nego pojedini vernici u Isusov povratak na ovaj svet.
Na pitanje „u čemu je kvaka“ i zašto SPC svako malo (još od 2001. godine) insistira da dobije pepeo Nikole Tesle, Davor Džalto kaže da pored onih koji su, čini se, iskreno zabrinuti za dostojanstveno postupanje sa urnom ima i onih koji bi da od Hrama Svetog Save naprave „neku vrstu nacionalnog panteona u kome i oko koga će biti sakupljene sve najvažnije nacionalne ‘relikvije’ i simboli“. Džalto dodaje da bi Teslina urna bila zgodna „relikvija“ u realizaciji takvog projekta: „Stiče se utisak da bi po nekima Hram Svetog Save trebalo da bude pre prostor posvećen nekom božanstvu nacije nego hrišćanski hram.“
TESLA JE SVAČIJI: Da se zaostavština i lik Nikole Tesle zloupotrebljavaju nacionalističke svrhe, slažu se i u Inicijativi „Odbranimo Teslu“. Zastupajući stav da Nikola Tesla i njegovo delo prevazilaze nacionalne, etničke, verske i sve druge okvire, ova grupa organizovala je protest „Ostavite Teslu na miru“ ispred Muzeja Nikole Tesle 8. marta 2014, nakon što su, u jeku predizborne kampanje, Vlada Srbije, Grad Beograd i SPC sklopili sporazum o prenošenju Tesline urne iz muzeja u okolinu Hrama Svetog Save. Istog dana, tadašnji predsedavajući privremenog veća Beograda saopštio je da je odluka o premeštanju urne – zamrznuta. Marko Marjanović iz Inicijative „Odbranimo Teslu“ kaže za „Vreme“: „I dalje tražimo da urna ostane tamo gde jeste, da se poštuje odluka zakonskog naslednika i činjenica da je i međunarodna i domaća javnost prihvatila i poštovala taj čin.“ Marjanović dodaje da sada nikome ne smeta to gde Tesla počiva osim jednoj verskoj organizaciji: „Protivimo se tome da SPC određuje mesto počivanja Nikole Tesle jer na to nemaju nikakvo pravo, posebno posle skandalozne izjave da preko Tesle žele da privuku turiste.“
Što se tiče odluke o izgradnji spomenika Tesli u blizini Hrama Svetog Save, Marjanović kaže: „Nemamo preteranu reakciju osim da su te pare možda mogle da se potroše na nešto pametnije. Postoji sjajan spomenik Tesli samo 500 metara dalje, a ovo je treći spomenik Tesli u Beogradu. Možda npr. Pekić više zaslužuje da ima spomenik na Vračaru, a ne samo bistu“, kaže Marjanović i dodaje da ova inicijativa sada očekuje i reakciju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nakon što se oglasilo Ministarstvo kulture i informisanja. „U slučaju novih pokušaja premeštanja urne, mi smo spremni na nove proteste“, zaključuje Marjanović.
Protest „Ostavite Teslu na miru“ zajedno su organizovali Inicijativa „Odbranimo Teslu“ i Pokret „Spasimo nauku“. Vesna Miletić iz ovog pokreta oglasila se autorskim tekstom u kom je razloge za podgrevanje ove teme objasnila ovako:
„Sada se ova priča reaktivira sa izmenjenom taktikom. Svedoci smo agresivne kampanje SPC sa ciljem spinovanja javnosti da se sa urnom u Muzeju postupa na krajnje neprimeren način zbog čega bi bila neophodna intervencija, a kako drugačije nego u vidu premeštanja urne na sigurno, odnosno pod okrilje SPC. Plasirana je laž koja se danima vrti po medijima, da je urna predmet nekakvih satanističkih rituala, a kao dokaz je priložena i izvesna fotografija. To što je nedugo zatim demantovano da se radi o satanističkim ritualima i da je fotografija snimljena tokom festivala Resonate zagovornike premeštanja nije posebno dotaklo. Spin o zloupotrebi urne dopunjen je argumentima o Teslinoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti i potrebi sahranjivanja posmrtnih ostataka. Moguće da je pomenuti događaj bio neprikladan za Muzej Nikole Tesle, ali to se rešava apelom da se slične aktivnosti ne ponove, smenom rukovodstva, propisivanjem dozvoljenih aktivnosti itd. Radikalni zahvat urne radi njenog izmeštanja ne spada u pomenute mere.“
TAČKA, KRAJ, VALJDA: U vezi sa Saopštenjem Ministarstva kulture, zanimljiv je momenat objavljivanja: nedelja 14. jun, u prepodnevnim satima. U to doba nijedno ministarstvo ne izlazi sa saopštenjem, osim ako nije nešto zaista hitno ili je, što je veća verovatnoća u ovom slučaju, nekome „pukao film“, pa je naredio da se odmah stavi tačka na celu stvar.
„Ministarstvo kulture i informisanja se zalaže da se Zbirka memorijalnih predmeta u Muzeju Nikole Tesle i dalje čuva u ovom muzeju, da urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle ostane u njenom sastavu i da se i nadalje poštuje volja najbližih srodnika velikog naučnika i pronalazača“, stoji u saopštenju: „Već više od pola veka urna se čuva i štiti u muzeju u skladu sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima i izložena je na način koji obezbeđuje dostupnost javnosti, a istovremeno mogućnost da svaki posetilac lično, i u miru, oda dužno poštovanje velikom naučniku i pronalazaču. Na ovaj način je počast Nikoli Tesli iskazalo više od milion posetilaca iz zemlje i sveta, svih vera i nacija.“
U saopštenju se navodi da je jedna od najznačajnijih komponenti Muzeja Nikole Tesle, pored arhive, biblioteke i drugih dragocenih zbirki, i memorijalni deo u kome se nalazi i čuva urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle. Memorijalni prostor je posebno projektovan za tu namenu i osmislili su ga vrhunski stvaraoci – Nebojša Mitrić, Milan Pališaški i Mario Maskareli. Urna uživa status kulturnog dobra kao deo Zbirke memorijalnih predmeta koji se čuvaju u muzeju. Pored urne, u ovoj zbirci je i posmrtna maska Nikole Tesle (pet gipsanih odlivaka) kao i posmrtni otisak Tesline desne ruke. Ova zbirka predstavlja jedinstven memorijal Nikoli Tesli. Muzej Nikole Tesle je jedinstvena ustanova zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji kao jedini muzej u svetu koji čuva originalnu, ličnu zaostavštinu Nikole Tesle, smatra Ministarstvo kulture i podseća da je zbog univerzalne vrednosti za čovečanstvo Arhiv Nikole Tesle, koji se čuva u ovom muzeju, 2005. godine svrstan u Svetski registar „Pamćenje sveta“ koji vodi UNESKO. Ministarstvo je podsetilo da ne postoji nijedan zapis niti svedočanstvo o tome da se Nikola Tesla izjasnio kako i gde želi da počiva. O njegovoj sahrani i zaostavštini odlučivali su njegovi najbliži srodnici: „Urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle doneta je u Beograd 1957. godine na osnovu želje člana Tesline šire porodice, dr Milice Trbojević, kao pravnog naslednika Tesline zaostavštine koja je to pravo stekla nakon smrti Save Kosanovića, sina Tesline najmlađe sestre Marice Kosanović. Želju naslednika Nikole Tesle potvrđuje i Vilijam Terbo, praunuk Tesline sestre Angeline Trbojević, trenutno najbliži živi rođak Nikole Tesle.“
Ovako direktan, argumentovan i jasan stav Ministarstva mnoge je iznenadio, jer je u suprotnosti sa sporazumom Vlade, Grada i SPC iz januara 2014. Saopštenje je, bar za sada tako izgleda, stavilo tačku na razvlačenje Teslinog pepela koje traje još od 2001. Ako ništa drugo, prvi put se neki zvanični organ države Srbije suprotstavio želji SPC da se dokopa urne.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
