Predsednik SANU
Početak: Rođen je 1923. u Vrbovskom u Gorskom Kotaru i dobro poznaje svoje korene: izgleda da zna svaki zaseok i svaku porodicu, etimologiju imena. Hajdini potiču iz sela Hajdine. Novi predsednik SANU je u Gorskom Kotaru, uz majku Božicu, oca Manojla i brata Georgija, proveo srećno detinjstvo, sve do rata 1941. kada porodica dolazi u Beograd. Maturirao je u Drugoj muškoj.
Karijera: Posle demobilizacije, bio je učesnik NOB-a, upisuje Građevinski fakultet u Beogradu. Još kao asistent počeo je da konstruiše mostove. Doktorirao je 1954. na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a 1959. dobija Oktobarsku nagradu.
Na Građevinskom fakultetu u Beogradu predavao je Teoriju konstrukcija, Teoriju plastičnosti i Nelinearnu elastičnost. Predavao je i na drugim fakultetima u zemlji. Bio je profesor na čuvenoj ciriškoj školi ETN (Saveznoj visokoj tehničkoj školi), a držao je predavanja i seminare širom sveta. Profesor Hajdin je poliglota. Bio je profesor mnogim generacijama studenata. I njegov sin Rade je upisao građevinu, smer konstrukcija, na Beogradskom univerzitetu, ali ga je otac poslao u svet da doktorira. Danas je Rade Hajdin profesor uglednog University of Pensilvania u Filadelfiji.
Mostovi: Profesor Hajdin je u svetu cenjen autor velikog broja konstrukcija, među kojima veliki mostovi sa kosim kablovima zauzimaju posebno mesto. Šezdesetih godina ovo je bila revolucionarna tehnologija. Njegovi najpoznatiji projekti su beogradski Železnički most preko Save, najveći most na celom toku Dunava „Sloboda“ u Novom Sadu, most preko Visle u Plocku, Poljska. Projektovao je mostove u Švajcarskoj, Sloveniji, Kanadi, Rusiji, Indiji. Možda ga zato neki nazivaju mondijalistom.
Naučni opus: Njegovo osnovno opredeljenje je teorija konstrukcija.Toj oblasti se posvetio još kao student Građevinskog fakulteta. Naše najveće lučne brane Grančarevo, Mratinje i Glažnja analizirane su primenom metoda koji je objavio još 1954. Ima oko 200 publikacija i knjiga, približno polovina je objavljena u inostranstvu.
Priznanja: Oktobarska nagrada (1959), Oktobarska nagrada Novog Sada (1981), Avnoj (1987).
Akademik Nikola Hajdin je član Evropske akademije nauka i umetnosti, Slovenačke akademije nauka i umetnosti, počasni član Grčkog nacionalnog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku, član Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije, počasni doktor Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine i počasni član Jugoslovenskog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku. Redovni je član SANU od 1976.
Hobi: Kaže da je najviše u životu voleo smučanje, počeo je kao šestogodišnjak, a skijao je sve do osme decenije. Sada su tu šetnje i rekreativno plivanje… Neobično je voleo pozorište, posebno operu. Kao student, a i kasnije, neprekidno je „visio“ na trećoj galeriji. Sad ređe ide u pozorište iz jednostavnog razloga što stanuje dosta daleko od centra grada. Čita i beletristiku, a i dnevnu i nedeljnu štampu: „Prosto ne mogu od toga da pobegnem a da ne pročitam šta se piše, a piše se mnogo.“ Ne žali se da nema slobodnog vremena. „Sumnjivi“ su mu ljudi koji „nikad nemaju vremena“. Kaže, ako radite posao za koji ste talentovani, stiže se…
Porodica: Supruga Milena, etnolog, sin Rade i unuci Nikola i Luka.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
