Početak: Rođen je 1923. u Vrbovskom u Gorskom Kotaru i dobro poznaje svoje korene: izgleda da zna svaki zaseok i svaku porodicu, etimologiju imena. Hajdini potiču iz sela Hajdine. Novi predsednik SANU je u Gorskom Kotaru, uz majku Božicu, oca Manojla i brata Georgija, proveo srećno detinjstvo, sve do rata 1941. kada porodica dolazi u Beograd. Maturirao je u Drugoj muškoj.
Karijera: Posle demobilizacije, bio je učesnik NOB-a, upisuje Građevinski fakultet u Beogradu. Još kao asistent počeo je da konstruiše mostove. Doktorirao je 1954. na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a 1959. dobija Oktobarsku nagradu.
Na Građevinskom fakultetu u Beogradu predavao je Teoriju konstrukcija, Teoriju plastičnosti i Nelinearnu elastičnost. Predavao je i na drugim fakultetima u zemlji. Bio je profesor na čuvenoj ciriškoj školi ETN (Saveznoj visokoj tehničkoj školi), a držao je predavanja i seminare širom sveta. Profesor Hajdin je poliglota. Bio je profesor mnogim generacijama studenata. I njegov sin Rade je upisao građevinu, smer konstrukcija, na Beogradskom univerzitetu, ali ga je otac poslao u svet da doktorira. Danas je Rade Hajdin profesor uglednog University of Pensilvania u Filadelfiji.
Mostovi: Profesor Hajdin je u svetu cenjen autor velikog broja konstrukcija, među kojima veliki mostovi sa kosim kablovima zauzimaju posebno mesto. Šezdesetih godina ovo je bila revolucionarna tehnologija. Njegovi najpoznatiji projekti su beogradski Železnički most preko Save, najveći most na celom toku Dunava „Sloboda“ u Novom Sadu, most preko Visle u Plocku, Poljska. Projektovao je mostove u Švajcarskoj, Sloveniji, Kanadi, Rusiji, Indiji. Možda ga zato neki nazivaju mondijalistom.
Naučni opus: Njegovo osnovno opredeljenje je teorija konstrukcija.Toj oblasti se posvetio još kao student Građevinskog fakulteta. Naše najveće lučne brane Grančarevo, Mratinje i Glažnja analizirane su primenom metoda koji je objavio još 1954. Ima oko 200 publikacija i knjiga, približno polovina je objavljena u inostranstvu.
Priznanja: Oktobarska nagrada (1959), Oktobarska nagrada Novog Sada (1981), Avnoj (1987).
Akademik Nikola Hajdin je član Evropske akademije nauka i umetnosti, Slovenačke akademije nauka i umetnosti, počasni član Grčkog nacionalnog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku, član Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije, počasni doktor Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine i počasni član Jugoslovenskog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku. Redovni je član SANU od 1976.
Hobi: Kaže da je najviše u životu voleo smučanje, počeo je kao šestogodišnjak, a skijao je sve do osme decenije. Sada su tu šetnje i rekreativno plivanje… Neobično je voleo pozorište, posebno operu. Kao student, a i kasnije, neprekidno je „visio“ na trećoj galeriji. Sad ređe ide u pozorište iz jednostavnog razloga što stanuje dosta daleko od centra grada. Čita i beletristiku, a i dnevnu i nedeljnu štampu: „Prosto ne mogu od toga da pobegnem a da ne pročitam šta se piše, a piše se mnogo.“ Ne žali se da nema slobodnog vremena. „Sumnjivi“ su mu ljudi koji „nikad nemaju vremena“. Kaže, ako radite posao za koji ste talentovani, stiže se…
Porodica: Supruga Milena, etnolog, sin Rade i unuci Nikola i Luka.
