Predsednik SANU
Početak: Rođen je 1923. u Vrbovskom u Gorskom Kotaru i dobro poznaje svoje korene: izgleda da zna svaki zaseok i svaku porodicu, etimologiju imena. Hajdini potiču iz sela Hajdine. Novi predsednik SANU je u Gorskom Kotaru, uz majku Božicu, oca Manojla i brata Georgija, proveo srećno detinjstvo, sve do rata 1941. kada porodica dolazi u Beograd. Maturirao je u Drugoj muškoj.
Karijera: Posle demobilizacije, bio je učesnik NOB-a, upisuje Građevinski fakultet u Beogradu. Još kao asistent počeo je da konstruiše mostove. Doktorirao je 1954. na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a 1959. dobija Oktobarsku nagradu.
Na Građevinskom fakultetu u Beogradu predavao je Teoriju konstrukcija, Teoriju plastičnosti i Nelinearnu elastičnost. Predavao je i na drugim fakultetima u zemlji. Bio je profesor na čuvenoj ciriškoj školi ETN (Saveznoj visokoj tehničkoj školi), a držao je predavanja i seminare širom sveta. Profesor Hajdin je poliglota. Bio je profesor mnogim generacijama studenata. I njegov sin Rade je upisao građevinu, smer konstrukcija, na Beogradskom univerzitetu, ali ga je otac poslao u svet da doktorira. Danas je Rade Hajdin profesor uglednog University of Pensilvania u Filadelfiji.
Mostovi: Profesor Hajdin je u svetu cenjen autor velikog broja konstrukcija, među kojima veliki mostovi sa kosim kablovima zauzimaju posebno mesto. Šezdesetih godina ovo je bila revolucionarna tehnologija. Njegovi najpoznatiji projekti su beogradski Železnički most preko Save, najveći most na celom toku Dunava „Sloboda“ u Novom Sadu, most preko Visle u Plocku, Poljska. Projektovao je mostove u Švajcarskoj, Sloveniji, Kanadi, Rusiji, Indiji. Možda ga zato neki nazivaju mondijalistom.
Naučni opus: Njegovo osnovno opredeljenje je teorija konstrukcija.Toj oblasti se posvetio još kao student Građevinskog fakulteta. Naše najveće lučne brane Grančarevo, Mratinje i Glažnja analizirane su primenom metoda koji je objavio još 1954. Ima oko 200 publikacija i knjiga, približno polovina je objavljena u inostranstvu.
Priznanja: Oktobarska nagrada (1959), Oktobarska nagrada Novog Sada (1981), Avnoj (1987).
Akademik Nikola Hajdin je član Evropske akademije nauka i umetnosti, Slovenačke akademije nauka i umetnosti, počasni član Grčkog nacionalnog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku, član Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije, počasni doktor Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine i počasni član Jugoslovenskog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku. Redovni je član SANU od 1976.
Hobi: Kaže da je najviše u životu voleo smučanje, počeo je kao šestogodišnjak, a skijao je sve do osme decenije. Sada su tu šetnje i rekreativno plivanje… Neobično je voleo pozorište, posebno operu. Kao student, a i kasnije, neprekidno je „visio“ na trećoj galeriji. Sad ređe ide u pozorište iz jednostavnog razloga što stanuje dosta daleko od centra grada. Čita i beletristiku, a i dnevnu i nedeljnu štampu: „Prosto ne mogu od toga da pobegnem a da ne pročitam šta se piše, a piše se mnogo.“ Ne žali se da nema slobodnog vremena. „Sumnjivi“ su mu ljudi koji „nikad nemaju vremena“. Kaže, ako radite posao za koji ste talentovani, stiže se…
Porodica: Supruga Milena, etnolog, sin Rade i unuci Nikola i Luka.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
