Nema slike, nema tona

general-pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ:

Da iskoristim priliku da vas pozdravim. Ovako, u ime prisutnih iz Generalštaba mi smo za ovaj sastanak formirali jedan tim, pored mene to je Geza, general Farkaš, zatim general Stanković, general Simić – načelnik Uprave za informisanje, general Grujica Uskoković – načelnik Sektora za vezu, elektroniku i protivelektronska dejstva, Radovanović – načelnik Uprave za elektronsko izviđanje, ometanje i elektronska dejstva, i zamenik načelnika Uprave veza pukovnik Janićijević.

Pozdravljam vas i želim da brzo i efikasno odradimo ovaj posao, ovo je jedan preliminarni sastanak, dogovor koji bi trebalo da nam posluži da sagledamo mogućnosti organizovanja i tehničke mogućnosti, da bismo odradili ovo o čemu ću kratko da vas informišem. Rade, hoćeš li ti da informišeš o čemu se radi?

RADE MARKOVIĆ:

Ne, ne, počeli ste lepo.

general-pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ:

Dobro, evo o čemu se radi. Mi hoćemo da napravimo jednu ekipu i jedan plan kojim bismo parirali na tom psihološko-propagandnom planu, nasrtajima na nas, odnosno sve ovo što se događa, i na tom medijskom i drugom ambijentu na našem prostoru. Radi se o tome, da kao što znate, da veliki broj i radio-stanica i televizijskih stanica emituje programe koji su praktično neprijateljskog karaktera i smatramo da treba da iskoristimo i znanje i tehniku koju imamo da neke potpuno eliminišemo, da neke ometamo; i da kao treći segment toga plana napravimo plan za psihološko i propagandno delovanje protiv takvih informacija koje idu prema nama. Mi u vojsci smo otprilike snimili tu situaciju, šta može i kako može, i došli smo do zaključka da pored ovoga preduzmemo i druge mere na zaštiti vojnih veza kao i na ometanju veza na čitavom prostoru Jugoslavije koje je usmereno neprijateljski prema Vojsci Jugoslavije. Evo, ja predlažem da prvo načelnik Sektora za elektroniku, vezu i protivelektronska dejstva dâ kratko uvodno izlaganje sa kakvim mi podacima, odnosno tehnikom i mogućnostima, raspolažemo na tom planu. Da napomenem da smo mi zajednički zadatak radili na prostoru Kosmeta 1998. godine, kada je bila borba protiv terorističkih snaga, da imamo iskustva u vezi sa tim i da to što smo tada radili sada treba praktično proširiti i ne samo prisluškivanjem, odnosno slušanjem veza, ometanjem, i jednostavno ulaskom u to da bismo stvorili uslove da i mi plasiramo informaciju koja nama odgovara. Pa, evo, Uskokoviću, da čujemo kratko o ovom planu kako smo tamo dali.

General-major GRUJICA USKOKOVIĆ:

Gospodine generale, gospodo, jedinice Sektora za vezu, informatiku i elektronska dejstva i informatičku podršku što se tiče, praćenja veza na prostoru Republike Crne Gore, prvenstveno MUP-a, mi smo u mogućnosti da pratimo veze MUP-a, što se tiče ometanja, normalno, u ovakvoj situaciji ne bi bilo povoljno, barem po našem mišljenju, da ih ometamo, uglavnom tu nemamo posebne snage, ni sredstva za ometanje.

general-pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ:

Nemoj da se ograničavaš samo na MUP, na Crnu Goru i na prostor Crne Gore. Mi hoćemo da ometamo recimo radio-stanice, pojedine i lokalne, i stanice kao što je Slobodna Evropa, znamo na kojim frekvencijama se emituje program, prema tome.

general-major GRUJICA USKOKOVIĆ:

Te mogućnosti bi trebalo da iznese ministar za informisanje Goran Matić, on ima tu mogućnost da na tim frekvencijama emituje, da ometa, ali više bi bilo, praktičnije bi bilo da ovaj emituje razne informacije itd., nego što bi bilo povoljno da ometa na tim frekvencijama. Što se tiče naših mogućnosti, da kažem, ovaj Sektor za vezu, informatiku i elektronska dejstva ima neke ograničene mogućnosti imajući u vidu sredstva sa kojima mi raspolažemo; a inače što se tiče izviđanja, prisluškivanja, to možemo u potpunosti da ostvarimo. To se isto odnosi i na prostor u okruženju

DOBROSLAV RADOVANOVIĆ:

Gospodine generale, gospodo, ja bih rekao vrlo kratko što se tiče izviđanja, znači komunikacija u okruženju i unutar zemlje nema nekih problema, sve ono što je otvoreno ili sa manjim stepenom zaštite može se pratiti, ima dosta sistema koji se ne mogu pratiti; mislim da je ovde svima nama dobro poznato, konkretno MUP Crne Gore koristi više vrsta tih sistema od mobilne zaštićenih radio-veza itd. Što se tiče ovog udarnog pitanja, zaštite od ove informativne napasti, stvari su pre svega u materijalnim sredstvima koja su van vojske i merama van vojske. Znači za televiziju i radio teško je reći, govoriti o ometanju, a o zaštiti našeg prostora može se sasvim govoriti i sa uspehom se mogu primeniti mere. Znači, reč je o tome da se na istim frekvencijama na kojima rade stanice u okruženju, bilo da su iz Republike Srpske, Beča, sa Karpata, znači nevezano na istim frekvencijama moraju raditi naši predajnici, jače snage, znači mi svi znamo koliko sredstava tih televizijskih i radio imamo, znači RTS sve lokalne stanice, Radio Jugoslavija sve radio-stanice. Ako je to nedovoljno moraju se nabaviti sredstva, znači adekvatne ili veće snage i to se, kažem, može vrlo uspešno raditi. Šta se može emitovati? Može se emitovati na istoj frekvenciji, znači psihološko-propagandni, da kažem, sadržaj neke emisije, može nešto nevezano, a najlošije je pustiti sam čist signal radi ometanja. Neke rezerve su stajale, mislim da savezni ministar Matić to zna, ja kažem – ako je nemoguće nabaviti ne mora, možda raditi treći kanal RTS-a, ne mora na svakom tom predajnom mestu imati rezervni predajnik što RTS sada ima, znači imaju neke unutrašnje rezerve koje se mogu angažovati ili nabavka sredstava. Ista situacija je što se tiče radio-difuznog programa i nije vezano da ono dolazi sa prostora R. Srpske, Bosne, Hrvatske, Vojvodine, odnosno Mađarske, Rumunije itd. Znači, ukratko ja bih rekao toliko, iz svoje nadležnosti možemo prisluškivati ono što nam se da kao zadatak. Za sada toliko.

Poznato nam je stanje u informativnom prostoru Jugoslavije i okruženju i mislim da je u ovom trenutku najveći problem informativni prostor, odnosno informisati javnost u Crnoj Gori. Ja bih nešto malo ponovio. Ima tu nekoliko problema. Prvi problem je uređivačka politika državnih medija u Crnoj Gori. To su Radio-televizija Crne Gore i list „Pobjeda“. Ona je, i to je poznato, usmerena na glorifikovanje, znači, uspeha aktuelne vlasti na podršci i ideji izgradnje svesti o otcepljenju Crne Gore, odnosno samostalnosti, dalje na podršku u unutrašnjim kolaboracionističkim snagama uključujući i snage sa teritorije Srbije i na realizaciju propagandnih aktivnosti zapadnih zemalja. Znači, tu su u potpunosti u toj funkciji. Na osnovu analize koje ima Uprava za moral najviše negativnih poruka ima o predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, onda dolazi Vojska Jugoslavije, pa dolazi JUL, pa zatim dolazi čitava struktura vlasti u Srbiji i na kraju je opoziciona koalicija na teritoriji Crne Gore. Oni su moćni, pokrivaju celu Crnu Goru, imaju satelitski program, taj broj časova i minuta se povećava i mislim da je najveći problem u tome. Na promenu uređivačke politike tih medija, sigurno mi ne možemo da utičemo ali možemo da preko listova i medija koji se distribuiraju a na čiju politiku uređivačku ima i gospodin ministar na teritoriji Crne Gore, znači da polako raskrinkavamo i ciljeve i delovanje tih medija, da tehničkim uređajima, tehničkim rešenjima omogućimo barem RTS-u da se vidi na prostoru severnog dela Crne Gore, što sad nije slučaj. I mislim da su tu mala ulaganja potrebna da bi RTS pokrio severnu Crnu Goru, da se tehničkim rešenjem, ovo je prioritetno pitanje, poboljša prijem YU-INFA, jer se za sada, po našoj proceni, 60 odsto prostora Crne Gore pokriva YU-INFO programom, ali je signal nestabilan, nestalan i to je na kraju zahtev i apel i pripadnika vojske na teritoriji Crne Gore. Sledeće što možemo, da opoziciono-koalicioni partneri u Crnoj Gori idu agresivnije i stvaraju svoju informativnu strukturu. Vi to znate, za sada od toga samo je u funkciji list „Dan“, zbrisali su im za tren oka Radio-stanicu „Dan“ i vidim tu nema nekih pomaka u stvaranju informativne strukture, može vojska da ima svoju radio i TV stanicu, ali to zahtevaju nekakav reciprocitet Beograd – Podgorica, to je u nekoj eskalaciji i možemo s našim sredstvima da se ometaju lokalne stanice, pre svega radio i TV stanice. Na teritoriji Crne Gore sada ima 19 lokalnih radio stanica, ima 6 TV stanica i ima 38 dnevnih ili periodičnih listova. Svi slove kao nezavisni, međutim uglavno ih drži aktuelna struktura pod kontrolom. To je što se tiče ovih državnih medija koji su pod kontrolom vlasti. Drugi problem to je problem uređivačke politike tzv. nezavisnih njihovih medija, oni su formalno uglavnom u privatnim rukama, negde je osnivač i pod kontrolom su skupština opština, ali u stvari su pod punom kontrolom vlasti i MUP-a. Finansiraju se iz inostranstva i znači različite strukture ih kontrolišu, ciljevi su im isti, samo su im poruke, i poruke su im iste samo su one prljavije, izuzetno prljave, ciljno se ide na predsednika pa onda na ostale strukture. One uglavnom reemituju strane programe „Glasa Amerike“, „Slobodne Evrope“ i programe susednih zemalja, znači lokalne radio-stanice i tu ja vidim rešenje problema. Znači, pošto i na tu uređivačku politiku ne možemo mnogo da utičemo, preduzimanjem svih ovih prethodnih mera i vidim mogućnost ometanja od strane naših sredstava. Mislim da tu možemo da postignemo cilj. I treći problem to su sredstva informisanja projugoslovenskih snaga, ona su malobrojna, prepuštena su sama sebi i čini mi se nema koordinacije. Ja se izvinjavam ako grešim u ovim kvalifikacijama. Što se tiče našeg problema informisanja vojske, to pogađa posebno vojsku, mi za sad rešavamo ove probleme kroz naš sistem internog informisanja list „Vojska“ i politikom i uglavnom u većim količinama šaljemo jedinicama na teritoriji Crne Gore. Toliko sam imao.

general-pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ:

Moramo da se vratimo na ovaj tehnički deo, jer mi sad moramo da znamo šta može Vojska, šta može služba, šta savezno ministarstvo, na osnovu toga da se formiraju ti timovi koji bi radili da se predloži deo plana. Znači, imamo to ometanje, prisluškivanje vezano za potrebe vojske, imamo taj praktičnopsihološko-propagandni rad na tome. Rade, ako se slažeš…

RADE MARKOVIĆ:

Kao što ste rekli, gospodo, mi imamo iskustva tu, muka nas je naterala da se bavimo i tim poslovima i može se reći da smo negde 70 odsto i uspeli. Normalno, nije dobro ni sve pokriti i nekome je trebalo ostaviti malo prostora jer to i treba da izgleda demokratski, ko je sad tu ušao u tom neredu koji divlja vezano za te privatne radio-stanice, normalno da jedni druge pokrivaju, mi igramo na to da u tom nemaju legalnih i legitimnih dozvola od strane Ministarstva dolazi do tog haosa koji pravi takve probleme. Mi smo imali jedan tim, imamo već sada, tu bezbednosnu službu, delovanje, to su ljudi koji su saradnici naši, stručnjaci, inženjeri, entuzijasti itd., koji će i u ovoj situaciji biti na raspolaganju, samo moramo tačno odrediti naše ciljeve. Znači, ne možemo svaštariti, moramo imati prioritete i da vidimo sa kojim tehničkim sredstvima raspolažemo; što je rekao i general, jedno su naše želje, a drugo naše mogućnosti, s tim što treba staviti akcenat na upotrebu svih sredstava kojima raspolaže društvo i onda dalje da lociramo šta je to što će nam trebati za to, mi imamo načina ali ne može preko noći. Evo ja bih dao reč mom savetniku gospodinu Filipoviću da kaže šta je to što bismo mi mogli kao služba da odgovorimo ovom zadatku.

DRAGAN FILIPOVIĆ:

U ovom trenutku, u skladu sa naređenjem da se ometaju radio „Slobodna Evropa“ i „Glas Amerike“, do kraja nedelje moramo da pokrijemo 60 odsto Srbije. Ne mogu da pokrivam samo šire područje oko Subotice i nemam resurse da pokrivam jug Srbije, odnosno Niš pa nadole. Međutim, RTS ima mogućnosti sa Jastrepca da pokrije i taj deo i praktično bi nam ostale nepokrivene samo vranjska oblast i Subotica. RTS se već priprema da radi sa Jasrepca.

RADE MARKOVIĆ:

Dobro, znači, možda bi, generale, bilo najpametnije da mi ljude koje ćemo zadužiti za to lepo da oni sednu i da kažu: Mi možemo toliko, vi možete toliko, resursi RTS-a su takvi, mogućnosti Ministarstva su te i da vidimo šta nam onda ostaje da doradimo van našeg domašaja, uglavnom, ja koliko znam vama ostaje Crna Gora sa svim, mi se tu ne bismo mešali iz više razloga. Ali, ovaj deo prema Bosni, prema Mađarskoj, prema Rumuniji, mi smo tu i te kako u mogućnosti da odgovorimo nekakvim obavezama, s tim što, koliko sam ja shvatio zadatak koji smo nas dvojica dobili, to je jedan borbeni zadatak, znači tu nije više ono – ‘ajde da vidimo šta možemo, nego mi to moramo da izvršimo, sada da vidimo na koji način. I zato i jesmo ovde, ovo je vrlo zatvoren krug ljudi i mislim da će na ovom nivou ostati to i informativno, kao jedna državna tajna, iako je tu ministar za informisanje, nadam se da neće informisati javnost. Prema tome, zadatak si izneo jasno, mogućnosti sam čuo da imamo u Crnoj Gori, mogućnosti s naše strane u Srbiji, znači da imamo još resursa i da oformimo lepo jedan tim koji će se danas nastaviti eventualno sa ovim razgovorima, zakazati za sutradan i tačno izvestiti tebe i mene o tome šta je zaključak, s čim možemo startovati odmah, šta traži neko prolongiranje vremena i šta traži nabavka te naše posebne opreme da bismo to odradili 100 odsto jer to je zadatak.

savezni ministar za informisanje GORAN MATIĆ:

Ja bih hteo da objasnim jedan deo koji se tiče javnog opsega, znači korišćenja radio-difuznog opsega koji se koristi za oblast radija i televizije. Mi smo imali glavni problem za vreme rata kada je uništeno preko… sa osnovnom namerom da se naše područje… radio-televizijskim signalima iz okolnih zemalja koje su trebalo, na lošem srpsko-hrvatskom, da našim građanima sigerišu NATO interese. Nakon agresije osnovni zadatak našeg sistema je bio da obnovi te porušene komunikacione sisteme i da obezbedi u prvom trenutku da funkcioniše državni informacioni sistem na području pre svega Srbije, a koliko je to moguće i crne Gore u skladu sa zadacima tamo. U ovom trenutku mi smo na kraju tog posla, osim problema koji RTS ima na području Bosilevgrada i Dimitrovgrada koji je jedno veoma složeno područje, gde im predajnici stalno iskaču i što oni to još nisu rešili. RTS je praktično pri kraju završetka mreže u Srbiji i izlaska na pozicije prema pokrivanju severnog dela Crne Gore. To je pitanje meseca. To je ono što se u ovom trenutku radi. U toku jednog meseca trebalo bi da se završi. To je ono što oni rade. Međutim, paralelno sa tim procesom mi smo još pre agresije u okviru zajedničkog rada sa saveznim ministarstvom telekomunikacija napravili strategiju telekomunikacionog pokrivanja Savezne Republike Jugoslavije u čemu smo posebno definisali i telekomunikaciono pokrivanje pograničnih područja sa naročitim zadatkom i zahtevom da sprečimo upad stranih talasa. Prema tome, ja mislim da koncepcijski i strateški ovde treba koristiti opet iskustva naroda u odbrani. Šta to znači, to znači da iskoristimo ljude koji su patriotski orijentisani, strukture koje su patriotski orijentisane, a koje su, što se kaže, u posedu telekomunikacionih uređaja, žele da se bave medijima, a nalaze se u pograničnim zonama, da oni praktično dobijanjem frekvencije imaju određene uslove prema državi reemitovanjem određenih državnih emisija. To je i sad praksa, pazite, na teritoriji Vojvodine udružene radio-stanice imaju obavezu da reemituju dnevnik u 6, u 3 popodne i u 6 uveče radio-programa ili centralni RTS-ov dnevnik u 19,30 časova. To funkcioniše i sada, ali mi moramo sada razviti jednu dopunsku delatnost ovih stanica; šta to znači, mi smo na UKT području dosta toga zapušili i zatvorili. Razvijaćemo UKT područje na graničnim područjima još više, s tim što moramo prema Rumuniji i Bugarskoj i prema Bosni i Hrvatskoj taj potez ojačati. I to radimo, to je u postupku. Međutim, problemi koje imamo sa kratkotalasnim stanicama mogu se prevazići veoma jednostavnim, veoma jednostavnom korekcijom. Uredbe o dodeli po privremenom zakupu TV frekvencija za emitovanje time što bi vlasnicima radio-stanica za koje imamo garancije da su patriotski orijentisani dali jedan uslov da pored UKT program akoji oni emutuju, ukoliko nabave KT predajnik, emituju svoj KT program, taj isti paralelno na datoj frekveniji koju mi dajemo a na bazi proračuna koja nam najviše smeta iz tog pravca, kao frekvencija „Slobodna Evropa“, „Glas Amerike“, ovog, onog, da ih oslobađamo od naplate frekvencije. Tako da bismo stimulisali njih da urade ono što bi morala država organizovano da uradi, znači da ih oslobodimo takse i za uzvrat, s njima da napravimo jedan mali dil da oni emituju svoj program i na kratkim talasima a ne samo na UKT što je njima komercijalno u stvari najbitnije. KT je malo komplikovaniji za emitovanje i ne daje taj rezultat u njihovom medijskom nastupu, tako da bi u stvari rasteretili državu toga da ide obodima naše zemlje i postavlja KT predajnike. Šta bismo time dobili, ne bismo predajnike i resurse trošili na ometanje nego na produkciju našeg programa pa bi taj program dodatno njima smetao, i Rumuniji i okolnim zemljama. Tako da bismo u stvari imali ofanzivnu komponentu u razvoju telekomunikacionih naših javnih resursa na graničnim područjima. To je što se tiče tog pokrivanja. Mi se tu možemo uspešno razviti, evo Ivana Markovića, i još grupa iz Telekomunikacija i mi za nekoliko dana možemo usvojiti jednu uredbu koja će biti državna tajna, kojom ćemo regulisati taj odnos, i mislim da bi to bilo veoma korektno. Znači, time bismo uslovili patriotske stanice u graničnim područjima da pređu i na KT i ono što emituju na UKT paralelno idu i na KT i time, reemituju programe Radio Beograda u datom trenutku i sve ostalo, i dodatno ih ojačamo. Kad je u pitanju pokrivanje Crne Gore i YU-INFO koji je praktično jedini naš elektronski medij u Crnoj Gori, ja moram da priznam što taj posao u Nikšiću, Kolašinu i delu Pljevalja nije završen finansijski i da mi imamo stravične probleme sa saveznom vladom oko finansiranja naših potencijala. Ja znam da i Vojska ima slične probleme i da se mi svake nedelje svađamo oko para koje su toliko sitne i koje nama suštinski ništa ne rešavaju. Mi imamo kapacitet određen budžetom, shvatate, ja uopšte ne mogu da ga realizujem. Znači meni je potrebno u ovom trenutku za 100.000 maraka mi završavamo kompletan Nikšić i taj potez, ja ne mogu to da dobijem nikako jer se u ovom trenutku rešavaju stanovi, da ne pričam imena, SNP-a i tako redom, u saveznoj vladi dele pare skromnim i poštenim radikalima i tako za stambena pitanja, ministar pravde dobio četiri miliona. Meni ta 4 miliona rešavaju strateške stvari u Crnoj Gori, ja ne mogu da ih dobijem i u ovom trenutku postoje neke političke stvari koje preusmeravaju pare tamo gde one ne daju rezultat. Ja mislim da i mi ovde moramo da se dogovorimo da se izvrši dodatni pritisak na saveznu vladu u kojoj ja kao Don Kihot stalno jurim neke pare za rešavanje dražvnih pitanja. I to je osnovni problem. Znači, sa 10-15 miliona dinara na koje mi imamo pravo mi ćemo završiti pokrivanje Crne Gore 90 odsto. I paralelno sa tim ćemo proširiti program 24 časa i informativne sadržaje u toku celog dana. Znači, mi time završavamo elektronsko pokrivanje. Drugo, moram da kažem ono što je general Simić lepo rekao. Mi smo SNP-u napravili četiri radio-stanice u Crnoj Gori i oni imaju dve stanice u opštinama gde oni vrše vlast, to su Pljevlja i Andrijevica. Imaju radio-stanice koje kontorlišu njihove opštine i još četiri smo im mi napravili. Podgorica i tako redom. Oni na te čečtiri stanice puštaju muziku i neće da emituju informativne sadržaje. I mi s njima ne možemo da se nagodimo da oni pređu na informativne sadržaje. I postoji jedan, ovo je baš za ovaj skup, gospoda koja tamo vode politiku, vode veoma jasnu i principijelnu politiku protiv Mila kada gostuju na Palmi Plus u Jagodini, kada dođu na Jugoslovensku televiziju i znaju da ih gleda 60-70 odsto građana Crne Gore oni tada pričaju druge priče. Ja ne znam šta pesnik time hoće da kaže. I mi moramo s njima da se dogovorimo da ne može YU-INFO i ne može vojska da se bavi politikom u Crnoj Gori, nego se politikom bave oni, a mi stvaramo uslove da ta politika dopre do građana. Jer, prevashodno je tamo politika SNP-a, jugoslovenska politika i sličnih snaga, a ne politika, kako oni to kažu, iz Beograda i oni moraju taj dil da vode tamo, ja mislim da osim ovih razgovora kada se tiče medijskog pokrivanja Crne Gore mi moramo da obavimo jedan politički deo koji nije za ovaj skup, ali moramo toga da budemo svesni. Evo, to je general Simić lepo konstatovao da i ono što imamo potencijala nije u dovoljnoj meri korišćeno u funkciji jačanja Jugoslavije i odbrane Jugoslavije, institucije Jugoslavije i svega dalje. Mislim da je to isto problem jer te četiri plus dve stanice moraju da rade informativni program koji je u funkciji, oni ga ne rade i tada ispadne da mi iz Beograda treba da vodimo politiku i da vojska treba da vodi politiku da bi se situirali interesi Jugoslavije u Crnoj Gori. Što se tiče telekomunikacionih resursa u Crnoj Gori, mi ćemo završiti tu televiziju u skladu sa dinamikom dotura para na koje imamo pravo po budžetu i odlukama savezne vlade. Oni ih koče stalno i ta kočnica je jedan od razloga što ta televizija nije brže napredovala. Ja znam da su takve kočnice, ima i besparice, ali očigledno ima i drugih razloga. Ja bih molio da se tu još jednom zajednički založimo da se to do kraja isprati. Tačno se zna koliko tu šta košta i tu nema nikakvih fikcija, to su sve stručnjaci proračunali i nema podvala nikakvih. Prema tome, da bismo pokrili Nikšić i Kolašin i deo severnog dela Crne Gore, to vaši stručnjaci isto znaju, radimo zajedno sa Vojskom pošto je to jedino moguće; zna se šta tu treba, mi predajnike imamo i treba da obavimo još neke linkovske stvari; drugo, ovih dana smo tek rešili pitanje linkova na Jadovniku gde je bio glavni ulaz u Crnu Goru. Znači, to smo rešavali tako što smo emitovali program sa Jadovnika, pa je taj program dalje išao linkovskom trasom, sada smo i to prebacili na linkovsku trasu, tako da tu više neće biti problema o onom osnovnom ulazu u Crnu Goru, i radimo druge stvari preko Rudnika. Ja mislim da imamo još jedan problem kad su mediji u pitanju, to je pokrivanje medijsko-glavnih opozicionih gradova, Kragujevca, Niša, Čačka i nekih drugih, ti gradovi nisu medijski adekvatno pokriveni, mi ne koristimo dovoljno potencijale koje imamo. Lokalne televizije tamo se bave komercijalnim aspektima i dalje ne žele na pravi da situiraju neke naše interese. Niš je klasičan primer gde naše televizije uopšte ne objavljuju našu funkciju i gde se ne bave promocijom naših interesa. To je pitanje, takođe, koje moramo, znači i tamo gde imamo kapacitete da ih ne koristimo na adekvatan i politički i informativni način, i to je pitanje koje takođe moramo razraditi.

Znači, moj predlog je ovakav, da završimo razvoj telekomunikacija u graničnoj zoni, da probamo sa izmenom Uredbe kojom ćemo definisati da korisnici frekvencija koji su patriotski, koji su nama naklonjeni dobiju i KT predajnike ili da ih oslobodimo da ih oni nabave i da im to omogućimo dodatnim servisom a po zahtevu ili po merenju koja frekvencija je najkorisnija. I da u Crnoj Gori završimo mrežu, a imamo samo još jedno pitanje stanice koje nisu u funkciji ove države, stanice koje preteraju uvek možemo zatvoriti i tu milosti neće biti. Kad je Studio B mogao da ode, kad je „Blic“ išao sa one rotacije, kada smo obrnuli bez ikakve povuka i buke i talasanja, onda možemo to isto da uradimo sa stanicom SOKO u Sokobanji ili bilo kojom drugom stanicom u Srbiji. Milosti neće biti, i treba da nastavimo tempo laganog gašenja i gušenja stanica koje su antidržavne i koje vode antijugoslovensku politiku, tu ćemo nastaviti.

general-pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ:

To će biti jedan od zadataka u tome planu, trebalo bi da znamo radi tog planiranja i tog organizovanja šta je to što možemo da koristimo od kapaciteta RTS-a, dakle u funkciji kompletiranja čitavog ovoga sistema koji hoćemo. Na primer, sad će Geza da iznese šta mi imamo, šta Uprava bezbednosti ima od tih…

RADE MARKOVIĆ:

Prvi je ometanje, znači tehničke mogućnosti za direktno ometanje. Drugi je razvoj lokalnih područnih mreža, pokrivanje teritorije sa legitimnim zakonskim… Po meni nije funkcija ometanja ako se Prvi program Televizije vidi u Crnoj Gori. To je da crnogorski narod vidi državnu televiziju, znači to nije ometanje, to je informisanje. Treća stvar je naše delovanje, informativno delovanje na tom prostoru u smislu onoga što mi hoćemo da bude informacija, to je potpuno jedan drugi pristup, znači da pozovemo gospodina Gerlosa u pomoć i da se koristimo već onim što je on otkrio, jer su ta sredstva s njihove strane uperena prema nama. Izvolite, vratimo im istom merom. Znači, za ovaj treći to je Ministarstvo informisanja zaduženo. Za omogućavanje produkcije programa na teritoriji Crne Gore potrebna je Vojska Jugoslavije. I za onaj treći, za ovo što si ti rekao da će televizija za mesec dana da pokrije taj deo, da ćemo dodeliti frekvencije pod uslovom da reemituju programe itd., to si direktno nadležan ti i Televizija Beograd. Za direktno ometanje, ulazak u njihova frekvencijska područja, to smo nadležni mi i vi da uparimo ta sredstva koja imamo. Mi 60 odsto možemo da ometamo da pokrijemo Srbiju, da vidimo još tih 40 odsto i da definišemo jedan projekat. Ti definiši drugi projekat, zajedno medijski što moramo da nastupamo to je politika da se uključi u taj rad preko tebe, to je treći projekat, ali da vidimo sad na čemu smo. Ja bih da mi napišemo ko šta…

general-pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ:

Da čujemo i Gezu, pošto on ima deo tih sredstava koja treba i dokompletirati da bi sve to ušlo u sistem.

GEZA FARKAŠ:

Rade zna da mi imamo sad neku tehniku, jedan deo je kod nas, drugi kod vas. Reč je o satelitskim vezama i satelitskim emisijama kojima se može ući u te njihove sisteme prenosa i ometati te sisteme, to je sada jedan kompletan koji je u toku rata bio zarobljen, sad se nalazi na dva mesta i mi treba ovih dana da se dogovorimo da to kompletiramo. Imamo jedan najsavremeniji komplet što se tiče mobilne televizije i prenosa televizijske i ostalih signala preko satelita što omogućava sada ulazak linkovno ili ne znam kako se to ulazi, ulazak u satelitske programe, ometanje ili nameštanje u njihovo ime, što je već sad dalje taktika ili tehnika našeg informativnog rata, suprotstavljanja toj njihovoj delatnosti. Znači, što se tehnike tiče to je to. Mi to ovih dana, Rade vrlo brzo možemo. Tako da je onaj stacionirani deo kod nas, zna se kako je do toga došlo, kako je to sad odrađeno, mi smo njih otkačili, Englezi to sad traže nazad tako da smo uglavnom to završili, to je taj sistem koji mi možemo. Drugo, što se ometanja tiče, mi možemo jedan drugi aspekt sad otvoriti tu, znači funkcionisanje njihovog izveštavanja i prenosa signala direktno tih novinara sa lica mesta itd. Tu postoje neki sistemi sa kojima mi možemo preko tih sistema koje smo razvili do određenog stepena, znači iz jedne oblasti krizne odakle se sjate oni da mi njih možemo ometati da oni ne mogu preko satelita, sa lica mesta rešavati i izvršavati. I eto, to je dodatno ovome što mi možemo na svim frekvencijskim područjima u spektru, ono što mi možemo.

general-pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ:

Znači, težišni zadatak jeste ometanje ovoga programa, svih programa koji dolaze na naš prostor, emituju se ovde kod nas i, ovaj, ja mislim da mi tu za formiranje tog dela, da formiramo jedan tim gde bi bio Geza, čovek za tehniku, i Radovanović general za ometanje, Filipović i Slavko, znači dvojica.

RADE MARKOVIĆ:

S tim što sa početnim tim rezultatima sigurno nećemo završiti posao, jer neprijatelj zna šta mi radimo i on se prilagođava i menja tehniku, tehnički se usavršava.

general-pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ:

Znači Filipović, Slavko, Geza, Radovanović i trebao bi nam čovek kako je potrebno da uključujemo nekog iz RTS-a ono što, Topalović, znači vi ste ti koji treba da razradite sad kompletno uvezivanje sistema i da postavite na osnovu tih mogućnosti zadatke šta treba da uradite, kao jedan deo toga opšteg plana koji bi trebalo da uradimo. To je što se tiče toga. Što se tiče ovog drugog zadatka, prisluškivanja veza, tu opet mi treba da napravimo jedan zajednički tim, a to je taj isti tim, nije, to ćeš Radovanoviću ti da stupiš u kontakt sa njima da se dogovorimo kao što smo uradili ono na Kosovu, zna Milotić kako je to bilo, da vidimo da se tu definišu zadaci i da se tu preuzmu mere oko toga, jer mi znamo da na prostoru Crne Gore naš MUP sluša, sluša deo vojnih veza, deo civilnih veza, sve ono što zapravo ide preko njihovih pošta, njihovih razdelnika. Mi na tom planu radimo da se izvrši zaštita toga, ali u isto vreme hoćemo i mi da idemo na kontra meru i u tom pogledu Radovanović je već dobio zadatak, s tim što on treba da se uveže sa tvojima. Mi treba da idemo i na slušanje mobilnih telefona, i na tome planu nešto radimo, tako da i to treba uključiti u taj plan, i ovaj treći deo, taj psihološko-propagandni, ja mislim da tu nosilac treba da bude iz saveznog ministarstva, koji se bavi time, i Vojske, pa naravno, tu je general Simić koji je na tom planu radio, da vidimo šta je to. Dobar deo zadatka će proizaći ovo što je govorio Matić, na tome planu, uključujući, znači, i ja ne znam da li da uključujemo radio-amatere. Molim vas mi nemamo puno vremena, mi za izradu toga plana koji bismo izučili pa verifikovali na jednom sastanku, mi imamo narednih pet-šest dana, više nemamo. I to je mnogo.

Mi ćemo verovatno u toku ometanja naići na situaciju kao što smo već nailazili na savršenija sredstva koja ćemo teško ometati, da se pripremimo, da u slučaju da ne možemo da ometamo te programe, da krenemo da ometamo mobilnu telefoniju zemalja iz kojih nam dolaze ometajući signali. Znači, da idemo baš ofanzivno.

Živanoviću, ti ćeš da koordiniraš ovaj rad ovih timova. Ja bih vas molio da vi sami zakažete gde kad možete, sad, sutra, ja mislim danas je 18, mi bi trebalo najkasnije 25 da još jednom izađemo sa tim planom, a u međuvremenu da počnu materijalne i tehničke pripreme za realizaciju plana, onog momenta kad se on prihvati da u najskorije vreme počne realizacija tih mera. Mi ćemo onda da idemo s tim planom kod predsednika da ga upoznamo šta radimo. Još jednom bih skrenuo pažnju da je ovo zatvoreni sastanak, znači pitanje državna tajna i molim vas nemojte da ispadne da budemo neozbiljni i da pričamo o ovim stvarima pred nepozvanim licima i onima koji ne treba da budu uključeni u to. Dobro, Rade, ako nema ništa, zaključujem sastanak.