Skupština FSS
Tri nedelje pred prvu utakmicu reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu, selektoru Draganu Stojkoviću konačno je produžen ugovor na još dve godine, iako među uticajnim funkcionerima Fudbalskog saveza Srbije i klubova, naročito onog najtrofejnijeg, ima mnogo protivnika.
Trudio se proteklih meseci Stojković da osigura naklonost vrha države, ali se opet načekao dok mu pre neki dan Izvršni odbor FSS-a nije i zvanično produžio mandat. Kako su mediji prenosili, novi ugovor je kočila klauzula o obeštećenju u slučaju raskida ugovora, jer je Piksi navodno tražio milion evra, a njegovi oponenti su stava da u slučaju neuspeha na EP (ispadanje u prvoj fazi) treba da ode bez nadoknade. Kao najžešći protivnik daljeg Stojkovićevog selektorovanja pominje se potpredsednik FSS-a i uticajni naprednjak Branislav Nedimović.
A kao što se pred odlazak reprezentacije u Nemačku zataškavaju nesuglasice, tako se u FSS-u i na Skupštini izbegava otvoreni razgovor o brojnim utakmicama koje su od UEFE označene kao sumnjive. Već dugo jedinom disonantnom glasu među skupštinskim delegatima, Mirku Poledici, predsedniku Nezavisnog sindikata profesionalnih fudbalera, na poslednjoj sednici pridružio se Nemanja Vidić, koji je po prvi put došao na zasedanje, kao i prvi čovek Metalca iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović. Samo su njih dvojica podržali predlog Poledice da se u dnevni red uvrste tačke o regularnosti tek završene sezone Superlige Srbije i o blokadi Veća FSS-a za rešavanje sporova, dok su ostali delegati bili protiv.
“U poslednjih mesec dana dobili smo četiri prijave od UEFA za regularnost prvoligaških utakmica i moramo ozbiljno da se zamislimo u kom pravcu ide naš fudbal”, poručio je Poledica, a Vidić naglasio da se mora raditi na školovanju trenera (nemamo nijednog u pet najjačih evropskih liga) i sudija, kao i fudbalskih radnika, kako bi vratili poverenje u domaći fudbal. Većina se oglušila o njihove predloge, ali i usvojila, između ostalog, i Strategiju razvoja za naredne četiri godine koja nosi naziv “Možemo bolje”.
Maratonska sednica u Kraljevu
Nakon tri dana zasedanja još uvek nije završena sednica Skupštine grada Kraljeva, a razlog je u tački dnevnog reda kojom se traži saglasnost za izdavanje apoteka u centru grada. Uz odbornike opozicije protiv ove odluke su i zaposleni u Apotekarskoj ustanovi i skoro 20 hiljada građana koji su potpisali peticiju.
Već nekoliko meseci ovaj slučaj je u žiži javnosti i protivnici izdavanja osam gradskih apoteka ističu da se one nalaze na najboljim lokacijama i donose 54 odsto ukupnih prihoda Apotekarske ustanove. Bez tih osam profitabilnih, preostale 23 apoteke, naročito 12 seoskih, ne mogu da se samostalno održavaju i zaposleni strahuju da će uslediti zatvaranja objekata i otpuštanja radnika.
Povodom namere vlasti Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije da prepuste najbolje apoteke, u tri navrata su opozicioni odbornici iz GG “Starosedeoci”, Lokalnog fronta, koalicije “Srbija protiv nasilja” i koalicije NADA zakazivali sednice lokalnog parlamenta, ali ih je vladajuća koalicija ignorisala, da bi prošle nedelje konačno dočekali da se na redovnoj sednici usprotive predloženoj odluci i produže zasedanje.
Po mišljenju zamenika zaštitnika građana Ivana Petrovića, u pitanju je javni interes koji nadilazi lokalnu samoupravu i zahteva referendum građana. Kraljevo je među retkim gradovima u Srbiji gde apoteke još uvek nisu privatizovane.
Hiljade lutalica u Šapcu
Oko 8,5 miliona dinara (72.000 evra) isplaćeno je tokom 2023. godine iz šabačkog budžeta na ime odštete zbog ujeda pasa lutalica, a u tekućoj godini za ove rashode gradska vlast je namenila 7,5 miliona i uz to još 3,3 miliona dinara za sterilizaciju vlasničkih pasa.
Procenjuje se da u Šapcu i okolnim selima ima oko 2.500 napuštenih pasa i očigledno je da dosadašnje mere gradske vlasti nisu dale rezultate, a i aktuelna akcija sterilizacije obuhvatiće najviše 400 intervencija. Udruženje za zaštitu pasa “Pravo na život” priključilo se gradskoj akciji, jer se slažu da je sterilizacija vlasničkih pasa humano rešenje, a stručnjaci opominju da par napuštenih pasa može za tri godine da ima skoro tri hiljade potomaka.
Iz stranke Srbija centar (Srce) podsećaju da je prema programu poslovanja JKP “Stari Grad” za ovu godinu procenjeno da će biti uhvaćeno 250 napuštenih pasa, što znači tek svaki deseti, a istovremeno će za nadoknadu štete zbog ujeda biti isplaćeno preko 60.000 evra.
“Da bi građanin naplatio ujed psa, potrebno je da donese potvrdu od lekara u JKP i ‘nagodi’ se sa pravnikom. Isplate su sada smanjene u odnosu na prethodni period, kada je isplaćivano od 100.000 do 150.000 dinara, sada se isplaćuje 30 hiljada”, tvrde u Srcu i zaključuju: “Nije do ujeda, do čoveka je”.
Ubistvo u “Medaku”
Dva dana nakon što je na smrt pretučen Đorđe Mijatović (37) u beogradskom naselju “Medaković”, uhapšena su obojica osumnjičenih maloletnika. Dok ovaj tekst u utorak uveče odlazi u štampu, oni su saslušani u Višem javnom tužilaštvu i potom pritvoreni.
Mijatović je napadnut na dečjem igralištu ispred zgrade u kojoj je živeo, nakon što je od dvojice momaka zatražio loptu koju su oteli od njegovog deteta, i postoje osnovane sumnje da su mu F. B. (16) i N. Z. (17) naneli teške povrede glave od kojih je kasnije preminuo u Urgentnom centru.
Žrtva je rođeni brat potpredsednika Vlade Federacije BiH i ministra razvoja i preduzetništva Vojina Mijatovića (SDP), a naš ministar policije Ivica Dačić je prvo izjavio da “sigurno nije reč o ubistvu” i da “lekari kažu da je bilo i nekih zdravstvenih problema, neki epileptični napad ili možda srčani napad”, da bi u utorak popodne preneo informacije sa obdukcije koje kažu da je smrt nastupila zbog povreda glave.
Još jedna nasilna smrt, posebno što su za teško delo ubistva osumnjičeni maloletnici, dolila je dozu straha u i onako uznemirenu javnost, a svedočenja građana iz tog voždovačkog kraja o stalnom strahu od lokalnih huligana samo su potvrdila da živimo u nasilničkom društvu.
Advokat Ivan Ninić kaže da “afirmaciju huligana i takvu vrstu društva stvara vrh ove zemlje” i zaključuje da “država ima sistemski problem, ali nema sistemski odgovor”.
Srpski nacionalisti nisu protiv mladosti, ali su svi ovi koji se sad busaju podrškom mladosti vodili hajku i harangu protiv nas dok smo bili mladost, nazivajući nas ultardesničarima, rekao je lider Pokreta 1389 Miša Vacić
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
