Skupština FSS
Tri nedelje pred prvu utakmicu reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu, selektoru Draganu Stojkoviću konačno je produžen ugovor na još dve godine, iako među uticajnim funkcionerima Fudbalskog saveza Srbije i klubova, naročito onog najtrofejnijeg, ima mnogo protivnika.
Trudio se proteklih meseci Stojković da osigura naklonost vrha države, ali se opet načekao dok mu pre neki dan Izvršni odbor FSS-a nije i zvanično produžio mandat. Kako su mediji prenosili, novi ugovor je kočila klauzula o obeštećenju u slučaju raskida ugovora, jer je Piksi navodno tražio milion evra, a njegovi oponenti su stava da u slučaju neuspeha na EP (ispadanje u prvoj fazi) treba da ode bez nadoknade. Kao najžešći protivnik daljeg Stojkovićevog selektorovanja pominje se potpredsednik FSS-a i uticajni naprednjak Branislav Nedimović.
A kao što se pred odlazak reprezentacije u Nemačku zataškavaju nesuglasice, tako se u FSS-u i na Skupštini izbegava otvoreni razgovor o brojnim utakmicama koje su od UEFE označene kao sumnjive. Već dugo jedinom disonantnom glasu među skupštinskim delegatima, Mirku Poledici, predsedniku Nezavisnog sindikata profesionalnih fudbalera, na poslednjoj sednici pridružio se Nemanja Vidić, koji je po prvi put došao na zasedanje, kao i prvi čovek Metalca iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović. Samo su njih dvojica podržali predlog Poledice da se u dnevni red uvrste tačke o regularnosti tek završene sezone Superlige Srbije i o blokadi Veća FSS-a za rešavanje sporova, dok su ostali delegati bili protiv.
“U poslednjih mesec dana dobili smo četiri prijave od UEFA za regularnost prvoligaških utakmica i moramo ozbiljno da se zamislimo u kom pravcu ide naš fudbal”, poručio je Poledica, a Vidić naglasio da se mora raditi na školovanju trenera (nemamo nijednog u pet najjačih evropskih liga) i sudija, kao i fudbalskih radnika, kako bi vratili poverenje u domaći fudbal. Većina se oglušila o njihove predloge, ali i usvojila, između ostalog, i Strategiju razvoja za naredne četiri godine koja nosi naziv “Možemo bolje”.
Maratonska sednica u Kraljevu
Nakon tri dana zasedanja još uvek nije završena sednica Skupštine grada Kraljeva, a razlog je u tački dnevnog reda kojom se traži saglasnost za izdavanje apoteka u centru grada. Uz odbornike opozicije protiv ove odluke su i zaposleni u Apotekarskoj ustanovi i skoro 20 hiljada građana koji su potpisali peticiju.
Već nekoliko meseci ovaj slučaj je u žiži javnosti i protivnici izdavanja osam gradskih apoteka ističu da se one nalaze na najboljim lokacijama i donose 54 odsto ukupnih prihoda Apotekarske ustanove. Bez tih osam profitabilnih, preostale 23 apoteke, naročito 12 seoskih, ne mogu da se samostalno održavaju i zaposleni strahuju da će uslediti zatvaranja objekata i otpuštanja radnika.
Povodom namere vlasti Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije da prepuste najbolje apoteke, u tri navrata su opozicioni odbornici iz GG “Starosedeoci”, Lokalnog fronta, koalicije “Srbija protiv nasilja” i koalicije NADA zakazivali sednice lokalnog parlamenta, ali ih je vladajuća koalicija ignorisala, da bi prošle nedelje konačno dočekali da se na redovnoj sednici usprotive predloženoj odluci i produže zasedanje.
Po mišljenju zamenika zaštitnika građana Ivana Petrovića, u pitanju je javni interes koji nadilazi lokalnu samoupravu i zahteva referendum građana. Kraljevo je među retkim gradovima u Srbiji gde apoteke još uvek nisu privatizovane.
Hiljade lutalica u Šapcu
Oko 8,5 miliona dinara (72.000 evra) isplaćeno je tokom 2023. godine iz šabačkog budžeta na ime odštete zbog ujeda pasa lutalica, a u tekućoj godini za ove rashode gradska vlast je namenila 7,5 miliona i uz to još 3,3 miliona dinara za sterilizaciju vlasničkih pasa.
Procenjuje se da u Šapcu i okolnim selima ima oko 2.500 napuštenih pasa i očigledno je da dosadašnje mere gradske vlasti nisu dale rezultate, a i aktuelna akcija sterilizacije obuhvatiće najviše 400 intervencija. Udruženje za zaštitu pasa “Pravo na život” priključilo se gradskoj akciji, jer se slažu da je sterilizacija vlasničkih pasa humano rešenje, a stručnjaci opominju da par napuštenih pasa može za tri godine da ima skoro tri hiljade potomaka.
Iz stranke Srbija centar (Srce) podsećaju da je prema programu poslovanja JKP “Stari Grad” za ovu godinu procenjeno da će biti uhvaćeno 250 napuštenih pasa, što znači tek svaki deseti, a istovremeno će za nadoknadu štete zbog ujeda biti isplaćeno preko 60.000 evra.
“Da bi građanin naplatio ujed psa, potrebno je da donese potvrdu od lekara u JKP i ‘nagodi’ se sa pravnikom. Isplate su sada smanjene u odnosu na prethodni period, kada je isplaćivano od 100.000 do 150.000 dinara, sada se isplaćuje 30 hiljada”, tvrde u Srcu i zaključuju: “Nije do ujeda, do čoveka je”.
Ubistvo u “Medaku”
Dva dana nakon što je na smrt pretučen Đorđe Mijatović (37) u beogradskom naselju “Medaković”, uhapšena su obojica osumnjičenih maloletnika. Dok ovaj tekst u utorak uveče odlazi u štampu, oni su saslušani u Višem javnom tužilaštvu i potom pritvoreni.
Mijatović je napadnut na dečjem igralištu ispred zgrade u kojoj je živeo, nakon što je od dvojice momaka zatražio loptu koju su oteli od njegovog deteta, i postoje osnovane sumnje da su mu F. B. (16) i N. Z. (17) naneli teške povrede glave od kojih je kasnije preminuo u Urgentnom centru.
Žrtva je rođeni brat potpredsednika Vlade Federacije BiH i ministra razvoja i preduzetništva Vojina Mijatovića (SDP), a naš ministar policije Ivica Dačić je prvo izjavio da “sigurno nije reč o ubistvu” i da “lekari kažu da je bilo i nekih zdravstvenih problema, neki epileptični napad ili možda srčani napad”, da bi u utorak popodne preneo informacije sa obdukcije koje kažu da je smrt nastupila zbog povreda glave.
Još jedna nasilna smrt, posebno što su za teško delo ubistva osumnjičeni maloletnici, dolila je dozu straha u i onako uznemirenu javnost, a svedočenja građana iz tog voždovačkog kraja o stalnom strahu od lokalnih huligana samo su potvrdila da živimo u nasilničkom društvu.
Advokat Ivan Ninić kaže da “afirmaciju huligana i takvu vrstu društva stvara vrh ove zemlje” i zaključuje da “država ima sistemski problem, ali nema sistemski odgovor”.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
