Skupština FSS
Tri nedelje pred prvu utakmicu reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu, selektoru Draganu Stojkoviću konačno je produžen ugovor na još dve godine, iako među uticajnim funkcionerima Fudbalskog saveza Srbije i klubova, naročito onog najtrofejnijeg, ima mnogo protivnika.
Trudio se proteklih meseci Stojković da osigura naklonost vrha države, ali se opet načekao dok mu pre neki dan Izvršni odbor FSS-a nije i zvanično produžio mandat. Kako su mediji prenosili, novi ugovor je kočila klauzula o obeštećenju u slučaju raskida ugovora, jer je Piksi navodno tražio milion evra, a njegovi oponenti su stava da u slučaju neuspeha na EP (ispadanje u prvoj fazi) treba da ode bez nadoknade. Kao najžešći protivnik daljeg Stojkovićevog selektorovanja pominje se potpredsednik FSS-a i uticajni naprednjak Branislav Nedimović.
A kao što se pred odlazak reprezentacije u Nemačku zataškavaju nesuglasice, tako se u FSS-u i na Skupštini izbegava otvoreni razgovor o brojnim utakmicama koje su od UEFE označene kao sumnjive. Već dugo jedinom disonantnom glasu među skupštinskim delegatima, Mirku Poledici, predsedniku Nezavisnog sindikata profesionalnih fudbalera, na poslednjoj sednici pridružio se Nemanja Vidić, koji je po prvi put došao na zasedanje, kao i prvi čovek Metalca iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović. Samo su njih dvojica podržali predlog Poledice da se u dnevni red uvrste tačke o regularnosti tek završene sezone Superlige Srbije i o blokadi Veća FSS-a za rešavanje sporova, dok su ostali delegati bili protiv.
“U poslednjih mesec dana dobili smo četiri prijave od UEFA za regularnost prvoligaških utakmica i moramo ozbiljno da se zamislimo u kom pravcu ide naš fudbal”, poručio je Poledica, a Vidić naglasio da se mora raditi na školovanju trenera (nemamo nijednog u pet najjačih evropskih liga) i sudija, kao i fudbalskih radnika, kako bi vratili poverenje u domaći fudbal. Većina se oglušila o njihove predloge, ali i usvojila, između ostalog, i Strategiju razvoja za naredne četiri godine koja nosi naziv “Možemo bolje”.
Maratonska sednica u Kraljevu
Nakon tri dana zasedanja još uvek nije završena sednica Skupštine grada Kraljeva, a razlog je u tački dnevnog reda kojom se traži saglasnost za izdavanje apoteka u centru grada. Uz odbornike opozicije protiv ove odluke su i zaposleni u Apotekarskoj ustanovi i skoro 20 hiljada građana koji su potpisali peticiju.
Već nekoliko meseci ovaj slučaj je u žiži javnosti i protivnici izdavanja osam gradskih apoteka ističu da se one nalaze na najboljim lokacijama i donose 54 odsto ukupnih prihoda Apotekarske ustanove. Bez tih osam profitabilnih, preostale 23 apoteke, naročito 12 seoskih, ne mogu da se samostalno održavaju i zaposleni strahuju da će uslediti zatvaranja objekata i otpuštanja radnika.
Povodom namere vlasti Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije da prepuste najbolje apoteke, u tri navrata su opozicioni odbornici iz GG “Starosedeoci”, Lokalnog fronta, koalicije “Srbija protiv nasilja” i koalicije NADA zakazivali sednice lokalnog parlamenta, ali ih je vladajuća koalicija ignorisala, da bi prošle nedelje konačno dočekali da se na redovnoj sednici usprotive predloženoj odluci i produže zasedanje.
Po mišljenju zamenika zaštitnika građana Ivana Petrovića, u pitanju je javni interes koji nadilazi lokalnu samoupravu i zahteva referendum građana. Kraljevo je među retkim gradovima u Srbiji gde apoteke još uvek nisu privatizovane.
Hiljade lutalica u Šapcu
Oko 8,5 miliona dinara (72.000 evra) isplaćeno je tokom 2023. godine iz šabačkog budžeta na ime odštete zbog ujeda pasa lutalica, a u tekućoj godini za ove rashode gradska vlast je namenila 7,5 miliona i uz to još 3,3 miliona dinara za sterilizaciju vlasničkih pasa.
Procenjuje se da u Šapcu i okolnim selima ima oko 2.500 napuštenih pasa i očigledno je da dosadašnje mere gradske vlasti nisu dale rezultate, a i aktuelna akcija sterilizacije obuhvatiće najviše 400 intervencija. Udruženje za zaštitu pasa “Pravo na život” priključilo se gradskoj akciji, jer se slažu da je sterilizacija vlasničkih pasa humano rešenje, a stručnjaci opominju da par napuštenih pasa može za tri godine da ima skoro tri hiljade potomaka.
Iz stranke Srbija centar (Srce) podsećaju da je prema programu poslovanja JKP “Stari Grad” za ovu godinu procenjeno da će biti uhvaćeno 250 napuštenih pasa, što znači tek svaki deseti, a istovremeno će za nadoknadu štete zbog ujeda biti isplaćeno preko 60.000 evra.
“Da bi građanin naplatio ujed psa, potrebno je da donese potvrdu od lekara u JKP i ‘nagodi’ se sa pravnikom. Isplate su sada smanjene u odnosu na prethodni period, kada je isplaćivano od 100.000 do 150.000 dinara, sada se isplaćuje 30 hiljada”, tvrde u Srcu i zaključuju: “Nije do ujeda, do čoveka je”.
Ubistvo u “Medaku”
Dva dana nakon što je na smrt pretučen Đorđe Mijatović (37) u beogradskom naselju “Medaković”, uhapšena su obojica osumnjičenih maloletnika. Dok ovaj tekst u utorak uveče odlazi u štampu, oni su saslušani u Višem javnom tužilaštvu i potom pritvoreni.
Mijatović je napadnut na dečjem igralištu ispred zgrade u kojoj je živeo, nakon što je od dvojice momaka zatražio loptu koju su oteli od njegovog deteta, i postoje osnovane sumnje da su mu F. B. (16) i N. Z. (17) naneli teške povrede glave od kojih je kasnije preminuo u Urgentnom centru.
Žrtva je rođeni brat potpredsednika Vlade Federacije BiH i ministra razvoja i preduzetništva Vojina Mijatovića (SDP), a naš ministar policije Ivica Dačić je prvo izjavio da “sigurno nije reč o ubistvu” i da “lekari kažu da je bilo i nekih zdravstvenih problema, neki epileptični napad ili možda srčani napad”, da bi u utorak popodne preneo informacije sa obdukcije koje kažu da je smrt nastupila zbog povreda glave.
Još jedna nasilna smrt, posebno što su za teško delo ubistva osumnjičeni maloletnici, dolila je dozu straha u i onako uznemirenu javnost, a svedočenja građana iz tog voždovačkog kraja o stalnom strahu od lokalnih huligana samo su potvrdila da živimo u nasilničkom društvu.
Advokat Ivan Ninić kaže da “afirmaciju huligana i takvu vrstu društva stvara vrh ove zemlje” i zaključuje da “država ima sistemski problem, ali nema sistemski odgovor”.
Znamo, sasvim dobro, s kim smo živeli. Znamo odlično ko je Teofil i znamo odlično šta je Teofil nama. A opet, posle svega, to ne možemo znati. Isuviše smo bili blizu, isuviše je veliki da bismo ga, odavde i sada, obuhvatili pogledom
Rekao sam mu, tada u “Imperijalu”, da sam dugo mislio kako je Teofil Pančić pseudonim. Ovoga jutra, prvog kojemu zora sviće bez Teofila, čini mi se da bi zapravo bilo bolje da je moglo tako i da se može živjeti bez tijela, samo u knjigama i u pozorišnim predstavama, u filmovima i stripovima, s Oljom i među prijateljima, u novinskim tekstovima, jer su s tijelom nailazili samo neki sumorni i žalosni problemi. Tijelo je stradavalo od onog što se zbivalo oko njega
U noći u kojoj pišem ove redove, onoj sa prvog martovskog četvrtka na petak, ostajem bez adrese iz naslova. Ponoć već je uveliko otkucala, nikoga odavno nema ni na trećem ni na četvrtom spratu Mišarske 12-14, samo noćni portir dole drema i pita se kad li će onaj kosmati ludak poći na počinak. A ja sam još tu jer ovi redovi samo tu mogu i moraju nastati, u poslednjem trenutku u kojem kuca već opako ranjeno, ali još živo srce moje Mišarske
Ponovo smo pod tiranijom ljudi bez svojstava, ali sa nezajažljivim ambicijama i uznapredovalom pokondirenošću
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
