Nedelja

Otkazivanje koncerta

Da li je Spens bio “logor”

Hrvatski pevač Toni Cetinski otkazao je nastup u novosadskoj Hali Spens par sati pred koncert za Osmi mart. Ne bi, kaže, da mu neko zameri, ali neće pevati zbog “brojnih svedočenja Hrvata o tome kako im ta hala budi bolna sećanja i uspomene”.

Svedočenja nisu “brojna”, ali ih ima. Udruženja branitelja i logoraša tvrde da je hala nakon pada Vukovara 1991. služila kao “logor” za borce i civile, te da su mnogi onde zlostavljani.

Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin je sve nazvao “zlonamernim informacijama”. “U Spensu je postojao prihvatni centar za izbeglice, u najvećem broju Srbe koji su na početku ratnog sukoba pobegli iz Hrvatske”, kaže Mićin.

“Vreme” je razgovaralo sa stručnjacima koji se bave kulturom sećanja i istraživanjem ratnih zločina. Oni, osim pojedinih svedočenja iz Hrvatske, do sada nisu naišli na dokaze da je Spens bio “logor”.

No, zbog svedočenja postoji sumnja da su Spens i drugi objekti bili prolazni centri za zarobljenike JNA, kaže nam Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava. JNA je zarobljenike “kasnije transportovala u logore poput Stajićeva, Begejaca ili zatvora u Sremskoj Mitrovici”.

Sa druge strane, Milosavljević kaže da hrvatska udruženja nisu tražila da se obeleži Paviljon 22 na zagrebačkom Velesajmu “gde su bili zatočeni, a kasnije na Pakračkoj poljani ubijeni civili srpske nacionalnosti za šta je bio odgovoran Tomislav Merčep”.

Toni Cetinski je ranije više puta nastupao u Spensu. Udruženja branitelja i logoraša tražila su da koncert u istoj dvorani otkaže i mlada zvezda Jakov Jozinović koji onde treba da nastupi u subotu 14. marta.

Srpka geopolitika

Kako se Vučić pravdao Putinu

Nijedan metak Srbija nije prodala Ukrajini, kaže predsednik Aleksandar Vučić, ali kad je rat, oružje “ovako ili onako završi u ratnom području”.

Na pitanja novinara “Zidojče cajtunga” da li je to razlog promene odnosa Moskve prema Beogradu, Vučić kaže da je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pokazao listu zemalja u koje Srbija izvozi i pitao ga gde je problem.

“Pokazao je na Poljsku, ali tamo idu samo patrone za lovačko oružje. Istina, izvozimo u Češku, Veliku Britaniju i neke druge zemlje, a na kraju to završi u Ukrajini”, dodaje Vučić.

Posle nedavnog razgovora i pisanja za “Frankfurter algemajne cajtung”, opet je govorio za jedan nemački list. To je prilika da se iščita kako bi Vučić voleo da ga vide na Zapadu.

A voleo bi – kao Evropejca. Jer u situaciji sa Naftnom industrijom Srbije nije srećan što su Amerikanci uveli sankcije, ni što su Rusi odbijali da prodaju udele Srbiji. A on, Vučić, na kraju je zaštitio nacionalne interese: “Nismo mi ničije marionete”.

Američkom predsedniku Donaldu Trampu zamera što nije pritegao Prištinu nego je još dao kosovskoj predsednici Vjosi Osmani da bude “zvezda” u njegovom “Odboru za mir”. “To nismo očekivali od Trampove administracije”, kaže Vučić.

Novinaru je još rekao da se protiv njega bune “blokaderi” iz centra Beograda gde su plate veće nego u Sloveniji. Najbizarniji je odgovor na pitanje zašto je Igor Žmirić postavljen za komandanta Specijalne antiterorističke jedinice iako ima tetovažu ruže na vratu, znak odanosti Crvenim beretkama.

“On je profesionalac, nema koruptivne veze sa kojekakvim biznismenima”, kaže na to Vučić. “Taj nikoga neće ubiti, a ako i ubije, onda će ubiti mene.”

Surdulica

“Albanska” i “naša” pekara

Nakon pogibije Rastka Jovića u saobraćajnoj nesreći (9. februara), odbornik opozicione liste “Možemo i moramo bolje za spas Surdulice” Ljubiša Ranđelović traži da lokalna skupština raspravlja o dešavanjima u varoši.

Nakon nesreće za koju je, po svemu sudeći, odgovoran B. F. (20), rodom iz Prizrena, organizovani su protesti protiv bahate vožnje. Protesti su bili upereni i protiv jedne albanske porodice, uz pozive na progon i bojkot pekare “Park” koja je u njihovom vlasništvu.

Ranđelović za “Vreme” kaže da će tematizovati i interese ministra bez portfelja Novice Tončeva, koji je u velikoj Viber grupi “Pravda za Rastka” napisao da je “uz svoje Surduličane”, ali i ovo: “Treba da radi naša pekara, ima najlepši hleb i pecivo, i opština im sada pomaže sa milion dinara da opstanu”.

Tončev je mislio na privatnu Fabriku hleba i mleka, koja je konkurent lancu pekara u vlasništvu albanske porodice. Tončev je “Vremenu” dostavio rešenje kojim je odobrena podrška Fabrici hleba i mleka “za nabavku osnovne sirovine” u visini od 900.000 dinara.

Većinski paket akcija fabrike ima Irva izgradnja, investicije i inženjering u vlasništvu Đorđa Nicovića. Od ove pekare hleb i mlečne proizvode nabavljaju vojska, bolnice, škole i obdaništa sve do Vranja.

“To preduzeće je određeno za snabdevanje građana Surdulice u vanrednim situacijama”, kaže Tončev za “Vreme”, dodajući da njegovo pominjanje firme i pomoć nemaju veze sa nesrećom.

Vlasnik pekare “Park” ističe kako trpi veliki gubitak zbog bojkota i pritiska na mušterije. “Verujem da to ide u korist konkurenciji”, kaže on za “Vreme”. “I dalje presreću ljude koji dolaze u pekaru, vređaju ih i psuju. Nadam da će i meni u ovoj situaciji opština pomoći.”

Opozicionar Ranđelović se pita: “Da li se ovde radi o tome da se eliminiše konkurencija jednog moćnika i da li je to normalno da se privatnom vlasniku pomaže iz budžeta?”

foto: fonet

Slučaj doktora Milića

“Narodni lekar”

Niški kardiohirurg i političar Dragan Milić će “verovatno” pristati na aneks ugovora i nastaviti da radi u Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) kao “običan lekar”. “Pacijenti i osoblje Klinike moraju da budu važniji od moje funkcije”, naveo je Milić. “Ja sam narodni lekar, ne državni.”

Izjava je došla nakon što je uprava smenila Milića sa čela odeljenja kardiohirurgije. Kažu, Milić političkim istupima šteti UKC, ne komunicira sa upravom, krši pravila, prekoračuje ovlašćenja.

Milić, lice grupe građana koja je 2023. nosila opozicionu pobedu u niškoj opštini Medijani, kaže pak da je njegova smena politička i osveta zbog poduhvata koji ga je učinio poznatim. Tada su eliminisane liste čekanja tako što su Milić i kolege operisali vikendima i “poremetili računicu privatnicima koji se bogate na račun bolesnih”.

Zorica Miladinović, dopisnica lista “Danas” iz Niša, podseća da neki Milića vide kao “trojanskog konja” u igrokazu sa vlastima “ne bi li tako oteli deo glasova studentima i pravim opozicionarima”.

“Deo političke javnosti je, pak, spreman da potpiše da je takav nastup Milićeva – ‘mudra taktika’, pošto predstojeće izbore u Srbiji neće odlučiti glasači ni vlasti, a ni studenata i opozicije, koji su uglavnom izjednačeni, već oni treći – neopredeljeni, razočarani i apstinenti – od kojih on ‘uzima’ deo u korist opozicije”, analizira Zorica Miladinović.

Poljoprivreda

Pazarimo domaće, opet

Vreme je prolećne setve, pa su traktori paora opet na njivama. Tako su – bez bogzna kakvog dogovora sa državom – završene blokade zbog nezadovoljstva otkupom mleka i uvozom proizvoda iz inostranstva.

U jeku pobune, ministar Dragan Glamočić je obećao i uvođenje oznake proizvoda “sto odsto iz Srbije”. No, sagovornici “Vremena” kažu da je u pitanju “prodaja magle”.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut za “Vreme” kaže da paori nisu tražili jeftinu reklamu nego kontrolu kvaliteta mesa, mleka, žitarica i povrća koji se “besomučno” uvoze.

“Sporazum o pridruživanju EU daje mogućnost kontrole uvoza prema realnim potrebama zemlje i štiti od kolapsa poljoprivrede. Postoji mogućnost povećanja carina u slučaju da neko želi da vas zatrpa robom iz zemalja koje imaju viškove”, podseća Kleut.

Ministarske najave ekonomista Saša Đogović označava kao “marketing”, a bolje bi bilo baviti se suštinom: “Kako da se oporave stočni fond i proizvodnja mleka, kako da se unapredi proizvodnja u ratarstvu i voćarstvu u skladu sa klimatskim promenama i kako ulagati u navodnjavanje”.

Imali smo već, podseća, akcije ekonomskog patriotizma poput “Kupujmo domaće”, ali one tek marginalno utiču prodaju.

foto: visar kryeziu / ap

Kosovo

Opet izbori

Kosovo je usred političke krize u kojoj su mačeve ukrstili i dojučerašnji saborci, premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani.

Ustavni sud je do kraja meseca stavio van snage dekret predsednice kojim je htela da raspusti Skupštinu i izdejstvuje brze izbore, pošto je istekao rok za izbor predsednika 5. marta. Osmanijeva je tražila i da se Ustav izmeni tako da se predsednik bira direktno, ali zbog odsustva opozicije parlament nije imao kvorum.

Iako poznavaoci prilika kažu da je dekret predsednice očito bio neustavan, navode da Kosovu nema druge nego da ide na nove izbore pošto nije bilo dvotrećinske većine za izbor predsednika.

Na žalost Vjose Osmani, premijer Kurti je kao kandidata ponudio svog lojalistu Gljauka Konjufcu, ali o tome nije ni glasano. Opozicija optužuje Kurtija da nije pristao na kompromisnog kandidata, a Kurti odvraća da opozicija nije htela dogovor.

Kurti ponavlja da novi izbori ne bi promenili odnos snaga. Na prošlim izborima, njegovo Samoopredeljenje je dobilo oko 50 odsto glasova. Novi izbori – koji bi trebalo da se održe najkasnije u junu – bili bi treći za nešto više od godinu dana.