Hrvatski pevač Toni Cetinski otkazao je nastup u novosadskoj Hali Spens par sati pred koncert za Osmi mart. Ne bi, kaže, da mu neko zameri, ali neće pevati zbog “brojnih svedočenja Hrvata o tome kako im ta hala budi bolna sećanja i uspomene”.
Svedočenja nisu “brojna”, ali ih ima. Udruženja branitelja i logoraša tvrde da je hala nakon pada Vukovara 1991. služila kao “logor” za borce i civile, te da su mnogi onde zlostavljani.
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin je sve nazvao “zlonamernim informacijama”. “U Spensu je postojao prihvatni centar za izbeglice, u najvećem broju Srbe koji su na početku ratnog sukoba pobegli iz Hrvatske”, kaže Mićin.
“Vreme” je razgovaralo sa stručnjacima koji se bave kulturom sećanja i istraživanjem ratnih zločina. Oni, osim pojedinih svedočenja iz Hrvatske, do sada nisu naišli na dokaze da je Spens bio “logor”.
No, zbog svedočenja postoji sumnja da su Spens i drugi objekti bili prolazni centri za zarobljenike JNA, kaže nam Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava. JNA je zarobljenike “kasnije transportovala u logore poput Stajićeva, Begejaca ili zatvora u Sremskoj Mitrovici”.
Sa druge strane, Milosavljević kaže da hrvatska udruženja nisu tražila da se obeleži Paviljon 22 na zagrebačkom Velesajmu “gde su bili zatočeni, a kasnije na Pakračkoj poljani ubijeni civili srpske nacionalnosti za šta je bio odgovoran Tomislav Merčep”.
Toni Cetinski je ranije više puta nastupao u Spensu. Udruženja branitelja i logoraša tražila su da koncert u istoj dvorani otkaže i mlada zvezda Jakov Jozinović koji onde treba da nastupi u subotu 14. marta.
Srpka geopolitika
Kako se Vučić pravdao Putinu
Nijedan metak Srbija nije prodala Ukrajini, kaže predsednik Aleksandar Vučić, ali kad je rat, oružje “ovako ili onako završi u ratnom području”.
Na pitanja novinara “Zidojče cajtunga” da li je to razlog promene odnosa Moskve prema Beogradu, Vučić kaže da je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pokazao listu zemalja u koje Srbija izvozi i pitao ga gde je problem.
“Pokazao je na Poljsku, ali tamo idu samo patrone za lovačko oružje. Istina, izvozimo u Češku, Veliku Britaniju i neke druge zemlje, a na kraju to završi u Ukrajini”, dodaje Vučić.
Posle nedavnog razgovora i pisanja za “Frankfurter algemajne cajtung”, opet je govorio za jedan nemački list. To je prilika da se iščita kako bi Vučić voleo da ga vide na Zapadu.
A voleo bi – kao Evropejca. Jer u situaciji sa Naftnom industrijom Srbije nije srećan što su Amerikanci uveli sankcije, ni što su Rusi odbijali da prodaju udele Srbiji. A on, Vučić, na kraju je zaštitio nacionalne interese: “Nismo mi ničije marionete”.
Američkom predsedniku Donaldu Trampu zamera što nije pritegao Prištinu nego je još dao kosovskoj predsednici Vjosi Osmani da bude “zvezda” u njegovom “Odboru za mir”. “To nismo očekivali od Trampove administracije”, kaže Vučić.
Novinaru je još rekao da se protiv njega bune “blokaderi” iz centra Beograda gde su plate veće nego u Sloveniji. Najbizarniji je odgovor na pitanje zašto je Igor Žmirić postavljen za komandanta Specijalne antiterorističke jedinice iako ima tetovažu ruže na vratu, znak odanosti Crvenim beretkama.
“On je profesionalac, nema koruptivne veze sa kojekakvim biznismenima”, kaže na to Vučić. “Taj nikoga neće ubiti, a ako i ubije, onda će ubiti mene.”
Surdulica
“Albanska” i “naša” pekara
Nakon pogibije Rastka Jovića u saobraćajnoj nesreći (9. februara), odbornik opozicione liste “Možemo i moramo bolje za spas Surdulice” Ljubiša Ranđelović traži da lokalna skupština raspravlja o dešavanjima u varoši.
Nakon nesreće za koju je, po svemu sudeći, odgovoran B. F. (20), rodom iz Prizrena, organizovani su protesti protiv bahate vožnje. Protesti su bili upereni i protiv jedne albanske porodice, uz pozive na progon i bojkot pekare “Park” koja je u njihovom vlasništvu.
Ranđelović za “Vreme” kaže da će tematizovati i interese ministra bez portfelja Novice Tončeva, koji je u velikoj Viber grupi “Pravda za Rastka” napisao da je “uz svoje Surduličane”, ali i ovo: “Treba da radi naša pekara, ima najlepši hleb i pecivo, i opština im sada pomaže sa milion dinara da opstanu”.
Tončev je mislio na privatnu Fabriku hleba i mleka, koja je konkurent lancu pekara u vlasništvu albanske porodice. Tončev je “Vremenu” dostavio rešenje kojim je odobrena podrška Fabrici hleba i mleka “za nabavku osnovne sirovine” u visini od 900.000 dinara.
Većinski paket akcija fabrike ima Irva izgradnja, investicije i inženjering u vlasništvu Đorđa Nicovića. Od ove pekare hleb i mlečne proizvode nabavljaju vojska, bolnice, škole i obdaništa sve do Vranja.
“To preduzeće je određeno za snabdevanje građana Surdulice u vanrednim situacijama”, kaže Tončev za “Vreme”, dodajući da njegovo pominjanje firme i pomoć nemaju veze sa nesrećom.
Vlasnik pekare “Park” ističe kako trpi veliki gubitak zbog bojkota i pritiska na mušterije. “Verujem da to ide u korist konkurenciji”, kaže on za “Vreme”. “I dalje presreću ljude koji dolaze u pekaru, vređaju ih i psuju. Nadam da će i meni u ovoj situaciji opština pomoći.”
Opozicionar Ranđelović se pita: “Da li se ovde radi o tome da se eliminiše konkurencija jednog moćnika i da li je to normalno da se privatnom vlasniku pomaže iz budžeta?”
foto: fonet…
Slučaj doktora Milića
“Narodni lekar”
Niški kardiohirurg i političar Dragan Milić će “verovatno” pristati na aneks ugovora i nastaviti da radi u Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) kao “običan lekar”. “Pacijenti i osoblje Klinike moraju da budu važniji od moje funkcije”, naveo je Milić. “Ja sam narodni lekar, ne državni.”
Izjava je došla nakon što je uprava smenila Milića sa čela odeljenja kardiohirurgije. Kažu, Milić političkim istupima šteti UKC, ne komunicira sa upravom, krši pravila, prekoračuje ovlašćenja.
Milić, lice grupe građana koja je 2023. nosila opozicionu pobedu u niškoj opštini Medijani, kaže pak da je njegova smena politička i osveta zbog poduhvata koji ga je učinio poznatim. Tada su eliminisane liste čekanja tako što su Milić i kolege operisali vikendima i “poremetili računicu privatnicima koji se bogate na račun bolesnih”.
Zorica Miladinović, dopisnica lista “Danas” iz Niša, podseća da neki Milića vide kao “trojanskog konja” u igrokazu sa vlastima “ne bi li tako oteli deo glasova studentima i pravim opozicionarima”.
“Deo političke javnosti je, pak, spreman da potpiše da je takav nastup Milićeva – ‘mudra taktika’, pošto predstojeće izbore u Srbiji neće odlučiti glasači ni vlasti, a ni studenata i opozicije, koji su uglavnom izjednačeni, već oni treći – neopredeljeni, razočarani i apstinenti – od kojih on ‘uzima’ deo u korist opozicije”, analizira Zorica Miladinović.
Poljoprivreda
Pazarimo domaće, opet
Vreme je prolećne setve, pa su traktori paora opet na njivama. Tako su – bez bogzna kakvog dogovora sa državom – završene blokade zbog nezadovoljstva otkupom mleka i uvozom proizvoda iz inostranstva.
U jeku pobune, ministar Dragan Glamočić je obećao i uvođenje oznake proizvoda “sto odsto iz Srbije”. No, sagovornici “Vremena” kažu da je u pitanju “prodaja magle”.
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut za “Vreme” kaže da paori nisu tražili jeftinu reklamu nego kontrolu kvaliteta mesa, mleka, žitarica i povrća koji se “besomučno” uvoze.
“Sporazum o pridruživanju EU daje mogućnost kontrole uvoza prema realnim potrebama zemlje i štiti od kolapsa poljoprivrede. Postoji mogućnost povećanja carina u slučaju da neko želi da vas zatrpa robom iz zemalja koje imaju viškove”, podseća Kleut.
Ministarske najave ekonomista Saša Đogović označava kao “marketing”, a bolje bi bilo baviti se suštinom: “Kako da se oporave stočni fond i proizvodnja mleka, kako da se unapredi proizvodnja u ratarstvu i voćarstvu u skladu sa klimatskim promenama i kako ulagati u navodnjavanje”.
Imali smo već, podseća, akcije ekonomskog patriotizma poput “Kupujmo domaće”, ali one tek marginalno utiču prodaju.
foto: visar kryeziu / ap…
Kosovo
Opet izbori
Kosovo je usred političke krize u kojoj su mačeve ukrstili i dojučerašnji saborci, premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani.
Ustavni sud je do kraja meseca stavio van snage dekret predsednice kojim je htela da raspusti Skupštinu i izdejstvuje brze izbore, pošto je istekao rok za izbor predsednika 5. marta. Osmanijeva je tražila i da se Ustav izmeni tako da se predsednik bira direktno, ali zbog odsustva opozicije parlament nije imao kvorum.
Iako poznavaoci prilika kažu da je dekret predsednice očito bio neustavan, navode da Kosovu nema druge nego da ide na nove izbore pošto nije bilo dvotrećinske većine za izbor predsednika.
Na žalost Vjose Osmani, premijer Kurti je kao kandidata ponudio svog lojalistu Gljauka Konjufcu, ali o tome nije ni glasano. Opozicija optužuje Kurtija da nije pristao na kompromisnog kandidata, a Kurti odvraća da opozicija nije htela dogovor.
Kurti ponavlja da novi izbori ne bi promenili odnos snaga. Na prošlim izborima, njegovo Samoopredeljenje je dobilo oko 50 odsto glasova. Novi izbori – koji bi trebalo da se održe najkasnije u junu – bili bi treći za nešto više od godinu dana.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
