Neće valjda opet

Srbija je 2012. godinu završila sa prilično neuobičajenom kombinacijom makroekonomskih pokazatelja: visoka, dvocifrena inflacija, uz pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali i stabilan kurs dinara, sa trendom njegovog blagog jačanja prema evru. Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je za 2013. najavila smanjenje inflacije na predviđenih četiri odsto (uz dozvoljeno odstupanje od plus/minus 1,5 odsto) i stabilan kurs dinara, dok je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio povećanje izvoza za četvrtinu, smanjenje budžetskog deficita za polovinu i rast BDP-a od dva odsto. Ove prognoze se zasnivaju na očekivanom povećanju izvoza „Fijata“ iz Kragujevca, ali dobrim delom i na očekivanju „normalne“ poljoprivredne godine. U prevodu, „plan“ za oporavak srpske privrede u 2013. može se svesti na četiri reči: „Neće valjda opet suša“.

foto: reuters

GRADIVNA STRANA BUDŽETA: Kad se jesenas nobelovac Pol Krugman obreo u Beogradu, jedno od pitanja koje su mu uputili novinari bilo je da prokomentariše kako to da su se Srbiji slučili svi najgori ekonomski faktori istovremeno. Krugman je bio oprezan: „Stanje u Srbiji nije najgore, uvek može gore. Pogledajte Grčku.“ Nekoliko nedelja kasnije ministar Dinkić oglasio je da zahvaljujući merama vlade zemlja neće bankrotirati (uz poruku građanima: „Živećete teže, ali nećete umreti.“), te je, barem za izvesno vreme, grčki scenario bio izbegnut. Međutim, zaduživanje države „na angro“ je nastavljeno, te ako Srbiju slučajno pogode vremenski uslovi slični prošlogodišnjim, sva je prilika da bi Krugman na nekom budućem predavanju revidirao svoj stav.

KURS, INFLACIJA I NBS: Iako se svako malo iz Narodne banke može čuti da ona nije zadužena za kurs već za stabilnost finansijskog tržišta i kontrolu inflacije, rezultati u poslednjih šest meseci ne idu u prilog ovoj tvrdnji – naprotiv, kao da se prioritet promenio. Slučajnost ili ne, reč je o periodu kada je, nakon učestalih napada političara i krupnih privrednika, ostavku podneo guverner Šoškić (vidi „Vreme“ broj 1124, tekst „Čuvar trezora u prelaznom periodu“). Potom je u parlamentu izglasana izmena Zakona o Narodnoj banci, a sve da bi taj isti parlament (a ne Savet guvernera) mogao da predloži razrešenje, a potom i da izabere novog guvernera. Tako je početkom avgusta na čelo NBS-a došla Jorgovanka Tabaković. Početkom istog tog avgusta, dinar je bio na rekordno niskom nivou; evro je vredeo oko 119 dinara, a potom je mesecima lagano jačao i, na radost uvoznika, u prvoj nedelji januara pao na ispod 112, a inflacija je u tri meseca uzastopce bila dvocifrena, da bi krajem godine otišla na skoro trostruku vrednost od predviđenih 4 plus/minus 1,5 odsto.

Tako se od septembra do decembra 2012. dogodilo da cene realno, u evrima, rastu i više od inflacije, s obzirom na stalno jačanje dinara. Pošto je u najvećem broju slučajeva reč bila o porastu cena neprerađene hrane, u ovom periodu je znatno smanjena ionako slaba kupovna moć građana, koji na hranu troše oko 40 odsto svojih prihoda. Kao odgovor na rastuću inflaciju, Narodna banka je u više navrata podizala referentnu kamatnu stopu (trenutno je na 11,25 odsto). To je smanjilo količinu novca u opticaju, usporilo privrednu aktivnost i uticalo na jačanje dinara, ali za sada ne i na inflaciju.

Ujedno, to je bio još jedan podsticaj poslovnim bankama da novac ne usmere ka privredi, već u kratkoročne repo transakcije sa NBS-om: već godinama unazad privreda ne vraća petinu uzetih sredstava iz banaka (nenaplativi krediti), dok u periodu stabilnog kursa kamate koje banke dobijaju od repo transakcija sa NBS-om praktično iznose onih 11,25 odsto, ali – u devizama. Uz to, svakoj vladi inflacija odgovara za smanjenje budžetskog deficita, koji će se prepoloviti u odnosu na 2012, ako bude po prognozi ministra Dinkića: više cene znače i veći prihod od naplate PDV-a i akciza, glavnog „gradivnog sastojka“ prihodne strane budžeta.

POGLED UPRT U NEBO: „Ovaj izrazito visok rast cena, i sredinom 2011. i sada, duguje se zaostaloj, neracionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, tj. ceni hrane“, kaže za „Vreme“ Miroljub Labus, profesor političke ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu i nekadašnji potpredsednik savezne vlade. „U suštini, pitanje je da li visina repo kamatne stope treba da se određuje na osnovu privremenih šokova koji postoje na tržištu ili na osnovu trajnih šokova. Cena hrane je sezonskog karaktera, vezana je za boga i za vreme i privremeni je efekat, a onda nije opravdano da dižete kamatne stope. Tri guvernera su se promenila, a monetarna politika je ostala ista, od kada je izbila recesija do danas. Postavlja se pitanje“, nastavlja Labus, „da li je racionalno voditi ovakvu monetarnu politiku u situaciji kada imamo dvovalutni kurs, kada se sve cene i troškovi izražavaju u evrima, i kada je novčana masa dve trećine u evrima? To znači da vi vodite monetarnu politiku prevashodno na jednoj trećini monetarnog prostora, što ne daje rezultate, i to vidimo sa kursom, sa inflacijom, sa kamatnim stopama, ali niko ozbiljno za poslednjih pet godina nije analizirao da li je naš monetarni sistem prilagođen recesiji ili nije“, kaže Labus, i dodaje: „Sve prognoze za oporavak privrede mahom su vezane za poljoprivrednu proizvodnju, koja počinje da daje efekte u trećem i četvrtom kvartalu, tako da je moguće da će se recesija nastaviti još jedan ili dva kvartala. Ja time ne kažem da prognoza rasta za 2013. godinu od 2–2,5 odsto ne može da se ostvari – mislim da može, ali niko neće biti zadovoljan, jer se mi time samo vraćamo na nivo iz 2011. godine. Sa druge strane, ovaj kurs od 112 dinara ne može da se održi i on ni u kom slučaju ne podstiče izvoz za koji vlada misli da je jedan od faktora ovogodišnjeg rasta“.