Kažu da će, ako sredstva iz Republike budu pristizala ovim tempom, za saniranje posledica zemljotresa, po kriterijumima pokojnog Miloševića, trebati još 20 godina, ali prvi novosrbijanac Mionice neće ni da čuje da primi novinara, a kamoli da koju kaže na te teme
Pretprošle srede 22. marta, Mladenci, mionički kraj je, odma’ iza podneva, opet pogodio zemljotres, ovaj put jačine 4,6 Rihretove skale. Na sreću, što kažu seizmolozi, zemnjotres je opet bio dubok, 18 kilometara, tako da u mioničkoj i gornjomilanovačkoj opštini, epicentar pod planinim Maljen, nije bilo većih oštećenja na objektima. Tim povodom, pa zemljotresa, obratimo se demokratski izabranom predsedniku Opštine Mionica, koje da nas primi na jedno i brat bratu petnaest minuta, da kaže kakav je ovaj i dokle se stiglo sa prošlim zemljotresom. Sekretarica po svim standardima primi poziv, prebaci vezu predsedniku, i šta reče predsednik Milan Matić, Nova Srbija, zadnja pošta Mionica, odma’ reče, Ne mogu, i neću, šta odgovoriti, Fala lepo.
ISTORIJSKA PROCENA: Šta činiti nego snalaziti se. Dakle, kako dokumentacija i raspoloživi izvori kažu, u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine, valjevski kraj je zadesio razoran zemljotres, među četiri najjača u prošlom veku, magnituda zemljotresa bila 5,6 jedinica Rihterove skale. Ljudskih žrtava nije bilo, ali materijalna šteta velika, pokazaće se i veća. Još se zemljotres nije sleg’o, na teren banuo lično tadašnji predsednik Slobodan Milošević, sa sve tadašnji premijer Mirko, načelnik Generalštaba Momčilo, sa sve ministri, obiš’o ono što su mu pokazali i istorijski i kako je znao rek’o, Sve što je sklono padu rušiti i graditi iz početka, ništa sanacija i popravka. Seljaci i ostali narod, biva, upamte, dobro, predsednikove reči, te je, vele, bilo, mnogo bilo, slučajeva da su sami i svojeručno pomagali da se ono što je zemljotres načeo dokusuri. Kad je predsednik rek’o što je rek’o, nije se imalo kud, Vlada zaključi da je u pitanju elementarna nepogoda, Skupština donese odluku da se obezbede dopunska sredstva, izdvajanjem 0,15 odsto od svih novčanih transakcija, za pravljenje kuća iz početka. Ukupna šteta procenjena na nešto preko šest milijardi dinara, posle revalorizovano na blizu 23 milijarde, u Valjevu se formira Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom. U šest opština komisije izbroje tačno 24.185 oštećenih objekata.
KUĆA ZA ODŽAK: Šta onda bude, gradnja po prioritetima, pošto su i u lokalu svuda na vlasti bili socijalisti, zna se ko je bio prioritet. I razvoj im’o prioritete, iz sredstava za obnovu asfaltirano pred izbore, udarane betonske bandere, u Osečini uradili bazen, savezni poslanik Dragan Marković udario uličnu rasvetu u rodnom selu Ratkovcu, onaj Milomir Minić uradio veliku školu, za ‘iljadu đaka, u rodnom Dračiću, i braća Jokić, Aleksa ministar, Mihailo ministar, opredele se za školu od ‘iljadu u rodnim Divcima, radikalima počne da se zida veliki dom u Valjevu, i to u vlasništvo.
U Mionici izbroje tri hiljade kuća za novu gradnju, daju se u gradnju puteva, vodovoda, električne mreže. I kuća, po prioritetima. Kad je u jesen 2000. smenjena socijalistička vlast, imalo šta da se vidi. Tadašnji predsednik Izvršnog odbora Živko Đurić tvrdio da su ljudi za napuklu ‘lebnu furunu dobijali novu kuću, da su novac dobijala i umrla lica, da su isplaćivani avansi koji nisu odrađeni… prethodni predsednik Opštine tvrdio da je kuću sanirao iz sopstvenih sredstava, a sve plaćeno iz Fonda za zemljotres, Milan Ćosić, brat ministra Živote Ćosića, otac pomoćnika ministra Milivoja Ćosića, dobio novu kuću iako mu je bio srušen samo odžak…
Naravno, i nova vlast, ne samo u Mionici, uzela da ima svoje prioritete, zašto su se borili nego da oni odlučuju, da oni raspolažu sa zemljotres. Protiv prethodnog direktora valjevske Direkcije za zemljotres, socijaliste Ljubomira Mucića, podneto mnogo krivičnih prijava, ali čovek ost’o prav, sad upravlja hidroakumulacijom Stub-Rovni. Prošla i ta dosovska uprava, na vlast u Valjevu, Mionici i Osečini došla Nova Srbija ministra Velje Ilića. Ministar odma’ rek’o da se u Direkciji loše radilo, mnogo para, malo rezultata, nenamensko trošenje, on će raditi na tome, dobiće se više kuća, mnogo objekata… Posle ministara Dejana Kovačevića i Dragoslava Šumarca za predsednika Saveta Direkcije postavljen narodni poslanik Nove Srbije Milorad Belić, po obrazovanju istoričar, po zanimanju profesor istorije, po frizuri isti ministar. Zauzet stav da se od sredstava dobijenih od Republike – 2001. ukinuto onih 0,15 odsto na novčane transakcije, sredstva za obnovu opredeljuje Republika iz budžeta – ide samo na individualnu izgradnju, jopet po novim kriterijumima, i po svojim prioritetima, naročito u Mionici.
Po planovima, programima, i ostalim relevantnim dokumentima, za obnovu i izgradnju ostalo preko pet hiljada kuća. Ukupna šteta smanjena na 14 milijardi dinara, do sada utrošeno preko šest milijardi. Priliv sredstava smanjen, dok je 2000. dobijeno milijardu i 187 miliona, 2003. je pristiglo samo 283 miliona, 2004. okruglo 500, za ovu godinu predviđeno 305 miliona. Ako sredstva nastave da pristižu ovim tempom, trebaće dvadesetak godina da se sve obnovi i izgradi. Problem je i što Savet i njegov predsednik insistiraju na izgradnji individualnih objekata, dok opštine traže ulaganje u infrastrukturu, započeta Gradska kuća u Lajkovcu, rekonstrukcija vodovoda u Ubu, regionalni put za banju Vrujci, Dom kulture u Ljigu, kanalizacija u Osečini… A došle i ove poplave, klizišta, ministar Velja obeć’o 62 nove kuće u Kolubarskom okrugu, k’o da nije bilo novog zemljotresa u Mionici.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
