foto: tanjug
Bivša državna sekretarka u Ministarstvu kulture
Dvosmislena biografija: Rođena je 1967. godine u Zrenjaninu. Nakon studija biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u Norveškoj stiče zvanje tumača norveškog jezika na višoj strukovnoj školi u Voldi. U periodu od 1993. do 1996. godine radila je kao službeni prevodilac i predavač srpskohrvatskog jezika u Norveškoj, a u periodu od 1998. do 2004. godine kao predavač norveškog jezika na Mond koledžu u Subotici. Tokom dva mandata je, kao poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bila članica više skupštinskih odbora – za rodnu ravnopravnost; prosvetu; rad, boračka i socijalna pitanja; za međunacionalne odnose. U tom periodu obavljala je i dužnost predsednice skupštinskog pododbora za prava deteta i zamenice šefa delegacije Crnomorske inicijative.
U prevodu: Mediji su proteklih dana pisali da Nadica Momirov nije okončala studije na Prirodno-matematičkom fakultetu, već samo gimnaziju u Zrenjaninu i da je na Mond koledžu predavala norveški jezik šest meseci, a ne šest godina. Na zvaničnom sajtu Ministarstva kulture pisalo je da je Nadica Momirov „diplomirani stručnjak u oblasti biologije i socijalne integracije“ Univerziteta u Norveškoj. Nakon pisanja nekoliko dnevnih listova koji su doveli u sumnju njene biografske podatke, sadržaj je preformulisan u „nakon studija biologije…“
Odluka: Vlada Srbije je na sednici održanoj 3. jula razrešila dužnosti državnu sekretarku u Ministarstvu kulture Nadicu Momirov, saopšteno je iz Ministarstva kulture Srbije. U saopštenju se navodi da je Vlada donela odluku o razrešenju, nakon što je utvrđeno da je Nadica Momirov iznosila podatke o neodgovarajućoj stručnoj spremi.
Inicijativa: Razrešenje Nadice Momirov iniciralo je rukovodstvo G17 plus zbog iznošenja netačnih podataka o stručnoj spremni, saopštila je ranije ta stranka. Inicijativu za njeno razrešenje rukovodstvo G17 plus je pokrenulo nakon što je „nedvosmisleno utvrđeno da je ona u više navrata iznosila netačne podatke o svojoj stručnoj spremi“. Navedeno je i da će o njenom budućem statusu u stranci odlučivati disciplinska komisija.
Objašnjenje: „Do 1991. sam bila redovan student sa prosekom 8,5. Pošto je izbio rat, kao apsolvent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, otišla sam u Norvešku. Tamo sam upisala biologiju na Višoj strukovnoj školi u Budeu. Pošto sam mislila da se nikad neću vratiti u Srbiju, odlučila sam da ipak upišem nešto da bih mogla da radim u tamošnjoj administraciji. Tamo svi rade u administraciji, to je siguran posao. I 1994. godine upisala sam Višu strukovnu školu Volda. To su jednogodišnje specijalističke studije i godinu dana kasnije dobila sam sertifikat tumača za norveški jezik. Jedan od razloga što sam se 1997. vratila je iz Norveške je da iskustvo, veštine i znanja stečena u administraciji jedne od najrazvijenijih zemalja prenesem u svojoj domovini. Radim najbolje što znam. Ako neko smatra da ne radim dobro svoj posao, u redu, hvala lepo na poverenju.“
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
