Američki skepticizam prema Beogradu je u poslednji čas prevladan, mada ne sasvim
Ko god baci pogled na proteklu nedelju steći će utisak da smo taj film već videli, i to ne tako davno. Baš kao pre tri meseca, kada je DOS čekao poslednji čas da bi uhapsio Miloševića i za nekoliko sati probio rok američkog Kongresa, isti obrazac je primenjen u vezi sa 29. junom, danom Donatorske konferencije. U oba slučaja, značajna američka pomoć i učešće u međunarodnim finansijskim institucijama visila je o koncu, a o istom koncu visila je i budućnost DOS-a. U oba slučaja vlasti su delovale nekoordinisano i trapavo, da bi ne u pet do dvanaest, već u dvanaest i pet jedva spasle stvar. I opet, oklevanje je dalo municiju pobornicima teorije da se u Srbiji ništa suštinski nije promenilo uklanjanjem Miloševića.
ZATVORENIK BROJ 039: U celoj predstavi Evropi je zapala uloga dobrog, a Americi lošeg policajca, sa Jugoslavijom između. Čelnici Evropske unije su, jedan po jedan, ponavljali da Donatorska konferencija, što se njih tiče, nije uslovljena predajom optuženih Hagu, dok su Amerikanci uslovili svoje učešće isporučivanjem bilo koga, mada nisu insistirali da to nužno bude Milošević. Kako se rok približavao i kako je postajalo sve jasnije da do kraja juna niko neće doleteti u Hag, bilo je nužno povući drastičan potez. Moralo se posegnuti za „najprofitabilnijim izvoznim artiklom u Srbiji“, kako je jedan od čelnika DOS-a još ranije nazvao Miloševića. Time je ispunjeno proročanstvo premijera Đinđića da će odbijanje poslanika Socijalističke narodne partije da podrže Predlog zakona o saradnji sa Tribunalom, paradoksalno, ubrzati Miloševićev put u Hag. Da je Zakon prošao moglo se početi sa nekom od „sitnih riba“, pa bi Milošević mogao da računa na bar još nekoliko meseci boravka u Beogradu, a možda i duže. Ovako, prodaja porodičnog nakita morala je da počne od krunskog dragulja.
Tužilaštvo Tribunala bilo je, sasvim predvidljivo, zagrejano upravo za ovakav ishod. Zamenik šefa istražitelja Graham Bluit rekao je da će dan kada Milošević dođe u Hag biti dan slavlja za ceo svet, dok je portparol Tribunala Florans Artman poručila da će Mioševiću tamo biti lepo jer je Ševeningen, gradić u kome se nalazi pritvorska jedinica, „lepo primorsko mesto“. Društvo će mu praviti 38 sinova naših naroda i narodnosti koji tamo čekaju suđenje, ishod žalbe ili transfer. Ukoliko bude osuđen, kaznu će izdržavati u jednoj od šest zemalja koje su pristale da ustupe ćelije haškim krivcima – Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Francuskoj, Španiji ili Italiji – mada za sada nijedna nije pokazala vidljiv interes za Miloševića.
NETRPELJIVOST: Još više od Tribunala, na što hitnijem izručenju Miloševića insistira „Hjuman rajts voč“, moćna nevladina organizacija čiji je stepen nepoverenja prema Koštunici merljiv jedino Koštuničinim nepoverenjem prema Tribunalu. Još pre donošenja uredbe savezne vlade, HRV je u javnom saopštenju pozvao lidere zapadnih zemalja da obustave svaku pomoć Jugoslaviji, izrazivši zabrinutost zbog novca koji je „preuranjeno i nezasluženo“ već stigao u Beograd. Nakon donošenja Uredbe i pokretanja postupka za predaju Miloševića, ista organizacija se oglasila novim, samo za zericu blažim saopštenjem. „Obećanja (Vlade SRJ – prim. nov.) su dobrodošla, ali nema dovoljno dokaza o saradnji“, izjavio je Ričard Diker, jedan od direktora HRV-a. „Evropska unija ne bi smela da smanjuje pritisak u poslednji čas, baš kad je najpotrebniji.“ Slične nepoverljive izjave i pozivi na oprez čuli su se i iz političkih krugova bliskih albanskom lobiju, koji uprkos smanjenom uticaju još deluje.
Ispostavilo se, međutim, da Bušova administracija još uvek veruje DOS-u na reč, doduše uz izvesnu zadršku. To je bilo jasno još u ponedeljak, nakon dugog razgovora premijera Đinđića sa američkim ambasadorom Vilijamom Montgomerijem. Nakon susreta nije izdato nikakvo saopštenje, ali je nekoliko sati kasnije iz Vašingtona stigao glas da će sve biti u redu. „Čini nam se da su Jugosloveni povukli neke veoma značajne poteze. Verujemo da su ovog puta ozbiljni“, rekao je jedan anoniman izvor iz Stejt departmenta. U sredu, nakon predaje ovog teksta u štampu, očekuje se i zvaničan pristanak Amerikanaca na učešće na Konferenciji. Nakon svega, ipak, ostaje malo otužan utisak već viđenog filma, i nada da će sledeći biti u nekom veselijem žanru.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
