Bez Ustavnog suda, nema izbora koji bi trebalo da se održe u novembru – ni parlamentarnih, ni predsedničkih
PODGORICA: Bračni par Montgomeri i Milo Đukanović
Kada bi, nekim slučajem, američki ambasador Vilijam Montgomeri, koji u Podgoricu stiže na dan štampanja ovog broja „Vremena“, izgubio višestruko potvrđenu ubeđivačku moć, tradicionalno patrijarhalnoj Crnoj Gori moglo bi se desiti da joj „prvi čovek“ od januara bude – žena.
To bi mogao biti rezultat produženih neuspeha u pregovorima novim članovima Ustavnog suda, koji već mesecima ne funkcioniše zbog toga što je sudijama istekao mandat. Pošto se samo tom sudu učesnici izbora mogu žaliti na odluke Republičke izborne komisije, bez njegovog „oživljavanja“ ne bi mogli biti održani parlamentarni izbori zakazani (odloženi) za 20. oktobar, pa potom ni predsednički, koji bi trebalo da se održe u novembru. Mandat Mila Đukanovića ističe 15. januara 2003, pa bi, prema Ustavu, ukoliko novi predsednik ne bude izabran, tu funkciju preuzela Vesna Perović, predsednica crnogorskog parlamenta i visoki funkcioner Liberalnog saveza (LS).
U pitanju je, najverovatnije, čista fikcija. Što Montgomeri, što OEBS, već su uspeli da pomognu u rešavanju nekoliko „nerešivih“ sukoba izmedju crnogorske opozicije koja kontroliše parlament, s jedne strane, i koalicije DPS- SDP, čija je vlada oborena u parlamentu, s druge strane.
Nova poslanička većina liberala i Koalicije za Jugoslaviju, stvorena nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma, u julu je iskoristila priliku da skroji izborne i medijske zakone, koji su naišli na osudu dobrog dela domaće javnosti, ali i OEBS-a (negde u fioci baš u to vrme čekali su medijski zakoni napisani u saradnji sa stručnjacima Saveta Evrope – oni su usvojeni ovih dana, a njihova primena počinje – sledeće godine). Obe suprotstavljene političke grupacije tvrdile su da se izbori moraju održati prema zakonima s kojima se baš oni slažu, pljuštale su bombastične izjave i medijske packe u kojima ni OEBS nije baš uvek najbolje prolazio. Nastala je i prilična gužva u vazdušnom prostoru nad Podgoricom – prvo su učestali dolasci predstavnika OEBS-a, a onda je i Montgomeri rešio da pripomogne. Na kraju je ipak sklopljen paket-aranžman koji uključuje i odlaganje izbora sa 6. na 20. oktobar, sve strane su se obavezale na kooperativnost u izboru sudija Ustavnog suda, ali je u praksi ponovo nešto zaškripalo. Đukanović je, naime, nagovestio da će ponovo predložiti iste kandidate za sudije koje je nova poslanička većina već jednom odbila. Liberali i projugoslovenska koalicija su najavili da će ponovo postupiti isto i otuda ovonedeljna Montgomerijeva poseta s početka teksta.
Ima tu i jedna baš fina koincidencija: teška borba oko izbornih i medijskih zakona rezultirala je i ostavkama (tek da bi predupredili smene) urednika državnih medija, za koje je opozicija tvrdila da su naklonjeni Đukanoviću. Nekako istovremeno, neočekivano i na sasvim originalan način, crnogorski etar premrežio je – TV Pink.
Prema rečima pomoćnika sekretara za informisanje Abaza Džafića, zahtev TV Pinka tom sekretarijatu stigao je nekoliko dana nakon što je otpočelo emitovanje programa, tako da je, prema Zakonu o telekomunikacijama, ružičasta TV stigla u Crnu Goru nelegalno i bez registracije u nadležnom državnom organu. Za razliku od TV B92, koji je pre TV Pinka od nadležnog Sekretarijata zatražio dozvolu za emitovanje programa u Crnoj Gori, „neko“ je Željku Mitroviću savetovao da problem reši dobijanjem dvomesečne privremene od Agencije za telekomunikacije. Dve vladine institucije sada se spore oko legalnosti dodeljivanja privremene dozvole za rad, kakva se u Zakonu o telekomunikacijama ne pominje, ali se u članu 192 Zakona o opštem postupku kaže da Agencija za telekomunikacije „izdaje privremenu dozvolu za probni rad i za korišćenje radio-difuznih frekvencija u cilju emitovanja TV programa“. Veran Matić preko podgoričkih medija objašnjava da televiziji B92 niko nije predočio takvu mogućnost, TV Pink emituje program na 12 frekvencija, a spekulacije o političkoj dimenziji celog slučaja, pominjući „nespornu naklonost TV Pinka prema srpskom premijeru Zoranu Đinđiću“ i „ubrzan rad TV Pinka na unapređenju informativnog programa“ prosto cvetaju. U podgoričkim medijima ima i tekstova u kojima se predstojeći izbori karakterišu kao obračun Đukanovića i Đinđića, s jedne, i Bulatovića i Koštunice, s druge strane.
Obračun će, po svemu sudeći, biti vrlo neizvestan, zbog čega je logična borba na svim frontovima. A ni trgovina nije isključena (sve češće se pominje obnavljanje stare ljubavi između DPS-a i SNP-a, koji su nekad činili jednu partiju). Prema svim procenama, nijedna od konkurentskih grupacija ne bi trebalo da računa na to da će samostalno moći da oformi vladu tako da je vrlo verovatno da će liberali, kojima popularnost drastično opada nakon stupanja u neformalni savez s Bulatovićem, ponovo biti u perspektivnoj poziciji jezička na vagi.
Projugoslovenska koalicija je u vreme nastajanja ovog teksta još bila u fazi dosta napetog unutarkoalicionog pregovaranja o zastupljenosti stranaka članica (SNP, SNS, NS) na izbornoj listi, a Predrag Bulatović je tvrdio da još uvek postoji mogućnost da se stvori široki savez snaga koje su „protiv korupcije“ i zalažu se za „pad DPS-a i njegovog predsednika Mila Đukanovića“.
Đukanovićev DPS i SDP Ranka Krivokapića pokušali su da odsustvo svog nekadašnjeg saveznika (LS) nadoknade uključivanjem po jednog predstavnika Narodne sloge i Građanske partije u zajedničku listu, koja se ove godine zove – Demokratska lista za evropsku Crnu Goru – Milo Đukanović. Predvodnik liste je Filip Vujanović, DPS je zastupljen sa 59, a SDP sa 14 kandidata.
Poslednih dana objavljena su dva istraživanja javnog mnjenja koja prednost daju Đukanovićevoj koaliciji. Prema anketi koju je sprovela podgorička agencija Damar, koalicija DPS–SDP mogla bi da računa na 44,3 odsto glasova, Koalicija za Jugoslaviju na 37,5, liberali na sedam, koalicija radikala i Narodne socijalističke stranke Momira Bulatovića na 5,1, a sve ostale, uglavnom albanske i muslimanske stranke, na šest odsto glasova.
Beogradski Strateški marketing ustanovio je da bi, u momentu istraživanja, za koaliciju DPS–SDP glasalo 35 odsto birača, za projugoslovensku koaliciju 33 odsto, za LS šest, tri odsto za manjinske stranke, dok su 23 procenta birača u momentu anketiranja još uvek bila neopredeljena.
Direktor CEDEM-a i podgorički analitičar Srđan Darmanović zato je već upozorio da se – ako se LS tretira kao stranka koja je promenila stranu – može desiti da samo jedan poslanički mandat bude presudan prilikom formiranja vlade. Zato se, kao i u Srbiji, u kampanji mogu očekivati svakojaka čuda.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
