foto: miloš jelesijević
Inženjer tehnologije, predsednik Hemofarma i potpredsednik Grupe Štad u ostavci
Osnovni podaci: Babić je rođen 1951. u Zrenjaninu. Koreni porodice Miodraga Babića vuku poreklo iz sela Dobrun, kod Višegrada. Rano detinjstvo je proveo u selu Laudanovac, kod Vršca, gde je završio prve razrede osnovne škole. Školovanje je nastavio u Vršcu, a potom u Pančevu, gde je završio srednju hemijsku školu. Sa samo 23 godine prvi je u svojoj generaciji (1974. godine) diplomirao organsku hemiju, smer Tehnologija petrohemijskih proizvoda na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Oženjen je Jelenom sa kojom ima dva sina, Vladimira i Aleksandra. Tridesetčetvorogodišnji Vladimir je izvršni potpredsednik Hemofarma.
Karijera: Počinje u vršačkom Briksolu 1974. kao tehnolog u proizvodnji. U trideset prvoj godini, 1982, dolazi na čelo Hemofarma. „Pre dve decenije godišnja proizvodnja je bila osam miliona pakovanja, a to danas proizvedemo za 15 dana. Hemofarm je počeo sa 30 zaposlenih, kada sam došao 1982. bilo nas je 300, a sada deset puta više.“
Od 1993. godine je predsednik Upravnog odbora Hemofarma A.D., a od juna 1996. godine je i predsednik Hemofarm koncerna. Bio je i potpredsednik Grupe Štad. Za svoj najveći uspeh Babić smatra preuzimanje Hemofarma od strane Grupe Štad.
Tokom karijere bio je i: predsednik grupacije proizvođača lekova Jugoslavije i osnivač i prvi predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik.
Politika: Tvrdnje da je bio član JUL-a Babić je demantovao, ali je zato u nekoliko intervjua priznao da je bio član SPS-a, i to u vreme „kad Vojvodini nije bilo lako“. Protivnici mu prebacuju da je blizak sa svakim režimom, i da uvek podržava vlast.
Zašto se povlači: Odluka da se povuče 31. avgusta je doneta „nakon odgovornog razmišljanja, a iz principijelnih, poslovnih i ličnih razloga i neopoziva je“, navedeno je u saopštenju. U javnosti se Babićeva demisija tumači namerom da se oproba u politici, ali i nesporazumima sa nemačkim partnerima. Odlučio da se posveti radu u Fondaciji Hemofarm, kao i političkom pokretu Vršačka regija.
Vršačka regija: Na njegovu inicijativu, pred izbore 2004, grupa privrednika i uglednih ličnosti osnovala je pokret „Vršačka regija – evropska regija“. Danas je Babić njegova siva eminencija iako ga nema u rukovodećoj strukturi. Pokret je do 2008. bio na vlasti u koaliciji sa DSS-om, SRS-om i SPS-om. Od juna 2008. u koaliciji sa demokratama vode Vršac. Pokret ima koalicioni sporazum i sa SPS-om u Skupštini Vojvodine, gde imaju zajedničku poslaničku grupu.
Graditelj: Babić je postao simbol ovog grada. Za zaposlene je izgradio naselje u kome živi 150 vršačkih porodica. Osnovao je Fondaciju Hemofarm, 1993. godine. Na Babićevu inicijativu okupile su se uspešne vršačke firme oko izgradnje Centra Milenijum, jedne od najbolje opremljenih sportskih, ali odnedavno i koncertnih dvorana u Srbiji, koja može da primi 5000 gledalaca.
Košarka: „Preko sporta sam stekao nova iskustva, upoznao mnoge zanimljive ljude, sa nekima od njih postigao trajno prijateljstvo. Košarka mi je otvorila novu dimenziju u životu“. Bio je predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije i SCG u tri mandata. Iz velike strasti prema košarci preuzeo je 1992. godine lokalni klub i doprineo da postane prvoligaš – KK Hemofarm.
Priznanja: Više puta je biran za poslovnog čoveka godine, najboljeg menadžera, dobio je Vukovu nagradu, orden Svetog Save, internacionalnu nagradu „Linus Paulin“, a prošle godine je dobio i nagradu VIRTUS za korporativnu društvenu odgovornost.
Moto: „Uvek može bolje.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
