Milijarder koga vole da mrze

„Niko ko je pročitao poslovni magazin u poslednjih nekoliko godina“, napisao je svojevremeno poznati američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Pol Krugman, „ne može a da ne bude svestan da postoje investitori koji ne samo da usmeravaju novac u očekivanju valutne krize, već daju sve od sebe da pokrenu tu krizu zbog zabave i profita“. „Ovi novi glumci na sceni“, nastavlja renomirani ekonomista u svojoj knjizi Slučajni teoretičar, „još nemaju standardno ime: termin koji predlažem je ‘Soroi’.“

Za iole upućenije u globalne finansijske tokove, ova zanimljiva jezička kovanica američkog nobelovca ne može biti jasnija. Inspirisana je likom i delom kontroverznog milijardera Džordža Sorosa, uz pokojnog Dejvida Rokfelera verovatno najomraženije ličnosti u ovom delu Evrope. A možda i šire.

MOĆNI ČOVEK IZ SENKE: Brojni su razlozi zbog kojih amerikanizovanog Mađara jevrejskog porekla (rođenog 1930. godine u Budimpešti), bije tako zao glas. Oni skloni teorijama zavere krive ga za „rušenje poretka“ i tvrde da je „orkestrirao“ brojne državne prevrate i obojene revolucije na Starom kontinentu. Ekonomisti, pak, ljutito ukazuju prstom na Soroseve berzanske špekulacije kojima je oborio mnoge valute u svetu i time ugrozio finansijsku solventnost država, banaka, ali i standard miliona ljudi. S druge strane, poštovaoci ovog milijardera vide ga, uz Vorena Bafeta, kao najvećeg živog maga finansijskih tržišta.

Politički oponenti Sorosa smatraju da preko nevladinih organizacija koje finansira – od kojih je najpoznatija Fondacija za otvoreno društvo sa sedištem u Njujorku – zakulisno i uz pregršt potrošenog novca utiče na zbivanja u zemljama gotovo na svim kontinentima. U tom smislu, već je u legendu ušla čuvena politička pogrda – „Sorosev plaćenik“ – kojom se etiketiraju politički i ideološki protivnici raznih, uglavnom autoritarnih i autokratskih i/ili desničarskih, vlasti u svetu.

Džordž Soros ovih dana ponovo se našao u žiži javnosti. Najviše zbog otvorenog sukoba sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, koji Sorosa optužuje da koristi uticaj kako bi „naselio milione migranata širom Evrope“, ali i da „pritiska EU da kritikuje Mađarsku zbog njene migrantske politike“. Slične stavove izneo je i lider konzervativne vladajuće partije u Poljskoj Jaroslav Kačinjski, koji je optužio Sorosa da pokušava da uništi tradicionalna društva forsiranjem multikulturalizma u tim zemljama. Mađarska vlada čak je i platila da se širom te zemlje oblepe plakati sa fotografijom iscerenog američkog milijardera uz poruku „Ne dozvolimo da se Soros smeje poslednji“.

Povod za sukob bio je novi mađarski zakon o finansiranju nevladinih organizacija i o visokom školstvu koji može da zatvori Centralnoevropski univerzitet u Budimpešti, čiji je osnivač upravo američki milijarder. Zbog toga je intervenisala čak i Evropska komisija, koja je Mađarskoj uputila ultimatum da u roku od mesec dana izmeni sporni zakon, jer nije u skladu sa vrednostima Unije i jer „krši pravo na akademsku slobodu, pravo na obrazovanje i slobodu poslovanja“. U slučaju da se Mađarska ne povinuje nalogu EU, mogla bi da se nađe na sudu i suoči se sa eventualnim sankcijama.

Džordž Soros je izjavio da je „uznemiren“ kampanjom „antisemitskih“ postera koju finansira mađarska vlada, a premijera Viktora Orbana optužio je da stvara „mafijašku državu“. Orban mu nije ostao dužan. Osim plakata, mađarski premijer je američkog milijardera „častio“ i sa izjavom da je jedina mreža koja „posluje kao mafija“ u Mađarskoj ona koju finansira Soros, kao i da su migracije samo „dobar biznis“ za ovog milijardera.

U celu kampanju uključila se i desničarska vlada Izraela, i to na politički gotovo urnebesan način. Prvo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje, posredstvom izraelskog ambasadora u Budimpešti, oštro zatražilo od Orbana i njegove partije Fides da uklone postere sa likom Džordža Sorosa, da bi odmah nakon toga intervenisao lično premijer Izraela Benjamin Netanjahu. On je naredio da se povuče kritika na račun Mađarske, a osudi Soros, koji „stalno podriva izraelsku demokratski izabranu vladu finansiranjem organizacija koje kleveću jevrejsku državu i teže da joj poreknu pravo da se brani“, kako je, a na zahtev predsednika vlade, navedeno u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Sve to se dogodilo neposredno uoči međudržavnog samita u Budimpešti (18. jula) na kome se izraelski premijer Netanjahu sastao sa svojim mađarskim kolegom, kao i drugim liderima Višegradske grupe – Češke, Slovačke i Poljske.

SPONZOR REVOLUCIJA I PROTESTA: Iako javno tvrdi da nije političar, Džordž Soros već decenijama finansijski potpomaže brojne političke i disidentske pokrete u svetu – navodno je podržao i „Solidarnost“ u Poljskoj i „Povelju 77“ Vaclava Havela u Čehoslovačkoj. Nakon što 1984. godine osniva Institut za otvoreno društvo u tada još komunističkoj Mađarskoj, Soros aktivno učestvuje i u konačnom rušenju komunizma. Koju deceniju kasnije finansirao je i brojne društvene, političke i ekonomske promene, zasnovane na konceptu neoliberalnog kapitalizma, širom istočne Evrope: od bivših jugoslovenskih republika, preko Rusije, pa sve do Ukrajine i Gruzije.

Kod kuće, američki milijarder bio je veliki protivnik republikanskog predsednika Džordža Buša mlađeg i veruje se da je uložio desetine miliona dolara u kampanju protiv neokonzervativne političke klike okupljene oko tadašnjeg predsednika SAD.

Trn u Sorosovom oku je i sadašnji šef Bele kuće Donald Tramp za koga je rekao da je „mogući diktator“, i da će njegova pobeda na izborima imati „dugoročne posledice po zdravlje demokratije“. Sam Soros bio je pristalica demokratske kandidatkinje Hilari Klinton i veliki donator njene neuspele predsedničke kampanje. Sajt Vikiliks objavio je da je Džordž Soros elektronskom poštom davao uputstva Hilari Klinton još tokom 2011. godine, dok je bila šefica diplomatije SAD, kako da pristupi tadašnjim nemirima u Albaniji, ističući u svojim dopisima da je za nastalu situaciju „potrebna pažnja najvišeg nivoa američke vlade“. Sajt Džulijana Asanža otkrio je, takođe, da su iza nekih od protesta protiv Donalda Trampa nakon što je ovaj pobedio na predsedničkim izborima, stajale upravo organizacije koje sponzoriše Džordž Soros.

Iako se protivio američkoj intervenciji u Iraku, podržao je bombardovanje Srbije i zalagao se od početka za priznavanje nezavisnosti Kosova, ali i za ubrzani prijem Srbije u EU. Na njegovoj turneji po Balkanu početkom juna 2003. godine izjavio je da „EU treba da počne proces kojim bi se rešio status Kosova. Ovaj proces trebalo bi da bude okončan priznavanjem kosovske nezavisnosti pošto prethodno budu uspostavljene čelične garancije za srpsku i druge manjine. UN treba da prenesu vlast na građane Kosova s jasnim ciljem pripremanja Kosova za nezavisnost. Srbija, zauzvrat, treba da bude stavljena na brzi kolosek puta za Evropu.“ (vidi „Vreme“ br. 648)

Poznato je kakav su stav prema Sorosu imali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman tokom devedesetih. Britanski politički časopis „Nju stejtsmen“, koji je ovog milijardera nazvao „nekrunisanim kraljem istočne Evrope“, pisao je još 2003. da je Soros, i njegov Institut za otvoreno društvo, „usmerio više od 100 miliona dolara ka blagajnama antimiloševićevske opozicije, finansirajući političke partije, izdavačke kuće i nezavisne medije“. Iz ove perspektive gledano, tolika suma čini se isuviše velikom da bi bila realna, posebno imajući u vidu činjenicu kolika je u to vreme bila vrednost inostranih valuta u odnosu na dinar, i pride još u zemlji koja je bila pod sankcijama.

Međutim, nije samo prošlost tâ gde se, u kontekstu Balkana, pominje ovaj liberalni berzanski mešetar. I u nedavne burne događaje u Makedoniji „uvučen“ je Džordž Soros sa svojim navodnim negativnim društveno-političkim uticajem. Početkom ove godine, tadašnji makedonski ministar spoljnih poslova i funkcioner VMRO DPMNE Nikola Poposki optužio je Sorosa da se meša u unutrašnje poslove Makedonije i da pokušava da je destabilizuje. „Preko svog lobija finansira veliki broj nevladinih organizacija. Njegova fondacija ‘Otvoreno društvo’ finansira subjekte koji se na netransparentan način zanimaju politikom, što je neprihvatljivo“, rekao je tada Poposki u intervjuu za jedan italijanski list. I bivši makedonski predsednik vlade Nikola Gruevski optužio je Sorosa da je otvoreno finansirao i podržavao SDSM i njenog lidera Zorana Zaeva, koji je sada premijer Makedonije. Čak je i vlasnik TV Pink Željko Mitrović nedavno u jednom od svojih opskurnih „otvorenih pisama“ optužio američkog biznismena da želi da destabilizuje Srbiju.

BIOGRAFIJA EMIGRANTA: Zbog toga što ima ogromno lično bogatstvo (magazin „Forbs“ procenio je Sorosevu imovinu na 25 milijardi dolara) i što – zahvaljujući mreži svojih organizacija – aktivno učestvuje u političkim i društvenim procesima širom sveta, Džordža Sorosa su opisali kao „jedinog građanina koji ima sopstvenu spoljnu politiku“.

Rođen pod imenom Đerđ Švarc, kao dete mađarskih Jevreja, Soros je preživeo teror nacista u okupiranoj Budimpešti, a njegova porodica je još 1936. promenila prezime kako bi izbegla reperkusije zbog porasta antisemitizma u predratnoj Mađarskoj. Njegov otac, advokat i učitelj esperanta, odabrao je prezime Soros, koje na esperantu znači „vinuti se“. Mladi Džordž već 1947. godine emigrira u Englesku, a nekoliko godina kasnije diplomira i magistrira na prestižnoj London School of Economics, gde, pod uticajem čuvenog filozofa i svog profesora Karla Popera, prihvata ideje o „otvorenom društvu“, koje će ga voditi faktički tokom čitave karijere.

Već 1956. godine, kada snage SSSR intervenišu u njegovoj rodnoj zemlji, Džordž Soros se iseljava u SAD, u Njujork, gde počinje da radi na Vol Stritu. Bogatstvo stiče u berzanskim transakcijama, a svoj ekonomski uticaj širi zahvaljujući lukavom finansijskom investiranju kroz privatne hedž-fondove.

Svoj prvi fond osniva 1970. godine, a tri godine kasnije formira firmu Kvantum (Quantum Funds) koju i dan-danas vodi. Upravo je njegov fond bio možda i najveći „krivac“ što je 1992. godine britanska funta rapidno izgubila na vrednosti. Kvantum fond je, zajedno s nekolicinom drugih investitora, spekulativnim finansijskim transakcijama predvodio juriš na britansku valutu. Zaradivši preko milijardu dolara u toj operaciji, Soros je dobio i nadimak „čovek koji je slomio Banku Engleske“. Slične mešetarske igre, koje su američkom investitoru donele ogroman novac, skupo su koštale i neke azijske zemlje, poput Tajlanda, Malezije i Hong Konga. Njegova prošlogodišnja „opservacija“ da je krah kineske privrede „gotovo neizbežan“ razgnevila je Kineze i ozbiljno je uzdrmala berze u Šangaju i Šendženu.

Fond za otvoreno društvo Soros je osnovao 1979, a ogranci njegove fondacije postoje širom sveta. Mada ovaj uticajni berzanski špekulant rado govori kako bi bogati trebalo da plaćaju veće poreze, Soroseve kompanije nisu se libile da zaobilaze i odlažu plaćanje poreskih dažbina. Američki „Blumberg“ navodi da je Soros u više navrata koristio opciju kojom bi se porez izbegao reinvestiranjem. Naime, sredstva koja je zaradio, Soros bi reinvestirao u svoj Kvantum fond, pa je takvom praksom „prikupio“ čak 13,3 milijarde dolara. Samo nedelju dana pre nego što je američki Kongres ukinuo ovu poresku „rupu“ u zakonu, Soros je deo sredstava prebacio u jedan od poreskih rajeva Evrope, u Irsku.

Američki investitor je i jedan od vodećih filantropa u svetu, koji je u dobrotvorne svrhe uložio 12 milijardi dolara. Autor je i brojnih knjiga iz oblasti finansija, a posredstvom mreže svojih nevladinih organizacija podržava ciljeve kao što su očuvanje demokratije, ljudskih prava, prava manjina i LGBT zajednice, slobode govora, medija…

Jedan je od najpoznatijih zagovornika legalizacije marihuane u medicinske svrhe i podržava izuzeće posedovanja i korišćenja marihuane sa liste krivično kažnjivih dela. Zbog toga ga je neuspeli kandidat za predsednika SAD, vremešni politički aktivista Lindon La Roš, optužio da je jedan od predvodnika međunarodne trgovine narkoticima.

Vitalni osamdesetšestogodišnjak tri puta se ženio i ima petoro dece. Opisujući sebe, jednom prilikom je lakonski izjavio: „Pa, znate, ja sam bio ljudsko biće pre nego što sam postao biznismen.“