Demokratskoj stranci Srbije, kao partiji koja je imala kandidata na prošlonedeljnim ponovljenim predsedničkim izborima, omogućen je uvid u sadržaj kompakt-diska na koji je Republička izborna komisija (RIK) „narezala“ postojeće opštinske biračke spiskove. To jest, u ono što ovde glumi jedinstveni birački spisak. U prvi mah, 3. i 4. decembra, pošto su predstavnici DSS-a – uz pomoć dobrog hardvera i posebnog programa MUP-a Srbije – utvrdili da na spiskovima ima 452.707 nepravilno upisanih birača, disk im je oduzet. „Tako im se ćefnulo“, kaže Zoran Šami, potpredsednik DSS-a. Pretraživanje diska nastavljeno je posle izvesnog natezanja, na sam dan izbora, 8. decembra – u novim uslovima, odnosno uz pomoć „dečjeg laptopa“ ograničenih mogućnosti. Šta je do sada otkriveno?
„Trećeg i četvrtog decembra utvrdili smo da se na spiskovima vodi 415.517 građana sa neispravnim jedinstvenim matičnim brojem“, kaže Zoran Šami, inače po struci matematičar. „Od toga, 238.816 birača ima upisan matični broj sa manje ili više cifara od obaveznih 13, a kod 160.577 birača vodi se neispravan matični broj, takav da ne prolazi neki od standardnih testova autentičnosti. Osim građana rođenih na nepostojeći datum nepostojećeg meseca, pronašli smo i druge neverovatne podatke. Na primer, u Kuli se pod istim datumom rođenja – 1. januara – vodi 1748 birača. Prilikom provere višestruko upisanih birača otkriveno je da ima i onih koji su u različite spiskove upisani 11 puta! Inače, postojanje dvostruko ili višestruko ponovljenih istih matičnih brojeva utvrdili smo u 74.379 slučajeva, čak i postojanje građana čiji je matični broj 0000000000000, 13 nula. U trenutku kada smo započeli kontrolu dvostruko upisanih birača sa istim matičnim brojem, disk nam je oduzet. Ipak, uspeli smo da utvrdimo kako dvostruko upisanih sa istim matičnim brojem samo u Zrenjaninu, na primer, ima oko 400. Što se dosadašnjeg rada tiče, ‘sitnije’ otkrivene greške ne vredi ni pominjati.“
Na podsećanje da se proteklih dana često čulo kako je detaljna provera biračkih spiskova dugotrajan posao, sagovornik „Vremena“ odgovara da to može biti tačno samo u ograničenom broju slučajeva, kod umrlih na primer. Podatak o smrti šalje se po važećim propisima u mesto rođenja preminulog, bez obzira na to gde je on prethodno bio prijavljen. U svim ostalim slučajevima, procedura provere tačnosti podataka izuzetno je brza, kaže Šami. „U Crnoj Gori je jednim potezom sa jedinstvenog biračkog spiska izbrisano 30.000 građana, što je – s obzirom na veličinu biračkog tela – njegov znatan deo, a gotovo da nije bilo slučajeva da je neko pri tom oštećen. Argument po kome 17 opština u Srbiji nema kompjuterski vođene biračke spiskove je smešan – nije valjda problem nabaviti 17 kompjutera. S druge strane, kada kandidati podnose najmanje 10.000 potpisa građana, MUP-u je za proveru podataka potrebno manje od pola sata. Šta je drukčije u proveri biračkih spiskova? Uveren sam da se za dan ili dva na postojećim biračkim spiskovima može ispraviti 99 odsto podataka. To se, međutim, iz nekih razloga ne čini, mada je zahtev za utvrđivanje jedinstvenog biračkog spiska DSS postavio i pre prvih predsedničkih izbora.“
Što se tiče saopštenja DSS-a da izbore ne smatra okončanim, Zoran Šami kaže: „Za rezultat bilo kojih izbora potrebno je znati tri elementa: koliko je građana glasalo, koliko je koji kandidat dobio glasova i koliko ima upisanih birača. Poslednji podatak, koliko je zaista biračko telo Srbije, mi nemamo – a valjan jedinstveni birački spisak nije pitanje političke odluke, već pitanje činjeničnog stanja. Ove izbore treba završiti ne samo zbog mogućnih političkih posledica njihovog ‘neuspeha’ već i zbog jedne u načelu mnogo važnije stvari. Uredan birački spisak je ključni osnov regularnosti svih budućih izbora. U tom pogledu nijednoj vlasti – makar to sutra bio DSS – ne treba ostavljati ni minimum mogućnosti za manipulacije. To je principijelan razlog zbog kog DSS od svog stava neće odustati.“
