Železnički depo u Dunavskoj ulici u Beogradu smešten je usred stambenog naselja. U sredu posle podne, 17. jula, desio se incident kada je iz parkirane kompozicije cisterni koje su bile ostavljene na putu za Novi Sad počeo da isparava amonijak. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine saopštilo je da je transportovano 607 tona rastvora amonijum-nitrata i amonijaka od Pančeva ka Novom Sadu i okarakterisalo ovaj događaj kao incident malih razmera. Prema ovoj državnoj službi, nije bilo nikakve opasnosti po građane čiji se stanovi nalaze na 25 metara od mesta gde su kompozicije bile ostavljene jer je ustanovljeno da je koncentracija amonijaka bila u dozvoljenim okvirima po, kako se kaže, svetskim standardima.
Međutim, iako koncentracija nije prelazila dozvoljene granice, građani su osetili neprijatan miris pa su slučaj prijavili policiji. Izgleda da su se službe dobro organizovale jer je ubrzo došla vatrogasna ekipa, ustanovila da je na jednoj cisterni oštećen ventil kroz koji izlazi otrovna materija, pa je usledila intervencija. Vatrogasci su polivali vodom cisternu ne bi li smanjili koncentraciju gasa u vazduhu. Na licu mesta se pojavila ministarka Anđelka Mihajlov, koja je čitav događaj okarakterisala kao „hemijski udes malih razmera“. Procenila je da je zbog nečije nebrige cisterna bila ostavljena na visokoj temperaturi, što je uslovilo isparavanje gasa kroz sigurnosni ventil. Srećom, količina nije bila tolika da bi mogla da ugrozi nečije zdravlje i oko 22.40 istog dana lokomotiva je odvukla kompoziciju na odredište.
Povodom slučaja oglasio se član Izvršnog odbora Beograda zadužen za pitanja zaštite životne sredine Radovan Draškić ocenivši da je kompozicija bila ostavljena zbog kvara lokomotive. Po njemu, nedopustivo je da se ovakva kompozicija duže zadržava u naseljenom mestu i da su ovoga puta, sasvim sigurno, zakazali ljudi sa železnice. Iz gradske kuće smo još saznali da su potrebni veliki novčani izdaci za zaštitu životne sredine, a mnoga preduzeće nisu u mogućnosti ili nisu spremna da izdvoje novac za ove svrhe, pa se zato dešavaju ovakvi incidenti. Dosad su katastrofe bile izbegnute i sanirane efikasnim akcijama gradskih službi i ekotoksikoloških ekipa u saradnji sa Zavodom za zaštitu zdravlja.
Mišljenje ljudi iz pomenutog zavoda poklapa sa sa stavovima državnih zvaničnika. Dr Milan Milutinović iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja kaže da incident na Dorćolu nije bio tragičan jer se radilo o jedinjenju koje ne izaziva veće zdravstvene probleme, a umirujući glasovi su stigli i od direktora ovog zavoda Slobodana Tošovića, koji je rekao da razloga za paniku nema: „Dozvoljena količina amonijaka za naseljeno područje je 0,2 miligrama po metru kubnom, a oko cisterni je izmereno 50 miligrama.“
Ipak, ne misle svi ovako. Potpredsednik Unije zelenih Miroljub Vetmić ocenio je čitav slučaj kao znak nedostatka odgovarajuće kontrole i opšteg javašluka u ovoj oblasti. Vetmić tvrdi da grad reaguje samo kada se incidenti dogode jer ne postoji nikakav sistem preventive i nadzora: „Transport otrova se odvija po nahođenju vozača“, opominje predstavnik Unije zelenih.
ŽTP Beograd, zadužen za transport ovakvih materija, saopštava da Azotara Pančevo odgovara za materiju koja se prevozi jer cisterne ne pripadaju železnici, ona je samo transportuje i proverava tehničku ispravnost lokomotive. Odgovornost se odnosi na vrstu i količinu tečnosti koja mora da se prevozi u adekvatnim, tehnički ispravnim vagonima. U ovom slučaju, cisterne su bile ostavljene na depou u Dunavskoj ulici jer je deo bio na putu za Jagodinu, a ostatak je trebalo docnije dopremiti u Novi Sad, što je učinjeno po saniranju incidenta.
Anđelka Mihajlov, ministar za zaštitu životne sredine i prirodna bogatstva, kaže da se prava odgovornost u ovoj situaciji ne može utvrditi jer će se ispostaviti da nema nikog ko daje saglasnost za prevoz hemijski opasnih materija.
„Nemamo propise koji potpuno regulišu transport opasnih materija. Postoji zakonska praznina oko davanja saglasnosti na prevoz opasnih materija unutar zemlje“, objašnjava ministarka.
Po propisima koji važe u uzornim zemljama Evropske unije, za transport opasnih materija moraju postojati posebni uslovi: ne mogu se prevoziti kroz centar grada bez specijalnog obezbeđenja, a pravilo je da se ovakve materije prevoze obilaznicama.
Stambeni blok u Dunavskoj nalazi se pokraj same pruge i verovatno je podignut na mestu gde nije smeo da bude izgrađen, bar dok se ne napravi neki alternativni kolosek. Ovako, dok se ne odrede precizna pravila ponašanja, stanovnici ovog dela Dorćola živeće pod stalnom pretnjom ekološke katastrofe. Tu im i prekrasni pogled na široki Dunav neće pomoći.
Amonijak je veoma nadražajan gas, opasan čak i u malim koncentracijama. Izaziva konjuktivitis, ponekad prolazni gubitak vida. Naročito prouzrokuje stalni kašalj i bol u retrosternalnom predelu. Pri dužem uticaju ili pri većim koncentracijama može se pojaviti akutni edem (otok) pluća, sa žestokom dispnejom (smetnja pri disanju) i obilnim iskašljavanjem. Ovaj toksični edem je neosetljiv na lekove, pa je moguća smrt. Latentni period može da traje 24 časa do pojave simptoma pa je za to vreme neophodno produžiti nadzor nad pacijentom.
Čisti amonijak je koncentrovani vodeni rastvor gasa amonijaka. Javlja se kao bezbojna zagušljiva tečnost jakog mirisa. Proizveden industrijski na veliko, koristi se za spravljanje soli.
(Izvor: Medicinska enciklopedija, Vuk Karadžić – Larousse, Beograd, 1976)