Uprkos, a možda i baš zbog izjava tipa „samo mrtav Indijanac je dobar Indijanac“, „Meksikanci siluju i diluju, a valjda ima i poneki dobar“ i „žene su glupe i zle, pogotovo kad imaju menstruaciju“, milijarder Donald Tramp i dalje je na prvom mestu za kandidata Republikanske stranke za predsednika SAD, prema najnovijim rezultatima NBC/Survey Monkey agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Njegova popularnost nije opala, čak je za jedan procenat porasla u odnosu na prethodnu nedelju: 23 odsto anketiranih republikanskih birača izjasnilo se da bi glasalo za Trampa da se predsednički izbori održavaju danas. Agencija Morning Consult objavila je istraživanje koje pokazuje da je podrška Trampu na nacionalnom nivou porasla na 32 odsto sa 25, koliko je zabeleženo prošle nedelje.
Donald Tramp se dugo spremao da uđe u politiku i sada, kada je konačno na tom bojnom polju, puca na koga stigne: na emigrante, imigrante, azilante, žene… Prebogat da bi iko mogao da utiče na njega, i bahat, knjiški je primer „pravog Amerikanca“. Ni telefonski poziv lidera nacionalne Republikanske stranke, koji je apelovao na Trampa da malo spusti ton nakon njegovih kontroverznih izjava o migrantima, nije imao previše efekta. Tramp je izjavio kako su meksički doseljenici uglavnom silovatelji i dileri, a nakon što su ga prozvali za tu izjavu, Tramp je jednostavno izjavio: „Pa, neko očigledno siluje naokolo.“
GLUPACI I KRIMINALCI: Trampova kampanja je fenomen koji se retko viđa u političkim kampanjama, ako se uzme u obzir njegov status milijardera i estradne osobe, odsečnog pristupa njegovim stranačkim suparnicima i neprikrivenoj samopromociji. Svi mediji puni su njegovih tvitova, novosti o njemu, ili njegovih izjava. Svi predsednički kandidati, bilo da je reč o demokratskim ili republikanskim kandidatima, već su bili prisiljeni da komentarišu i reaguju na njegove izjave. Punom parom obilazi žrtve ilegalnih imigranata „kako bi razgovarao s njima o tragedijama koje su doživeli“, a u Arizoni su organizatori morali da nađu veću dvoranu zbog masovnih najava ljudi koji žele da slušaju Trampa. I sve mu nekako ide u prilog, ljudima još jedan šoumen u politici nije neobična pojava i ne uzimaju mu za zlo bahatost, loše manire i izrazitu političku nekorektnost. Pogotovo tolerišu političku nekorektnost, valjda je javnosti dojadilo da igra tu igru u koju niko više ne veruje. Za sada. Analitičari smatraju da će mu takvo ponašanje naneti štetu na duže staze, te da bi trebalo da ublaži retoriku. Ovakvi rezultati njegove popularnosti iznenađuju i direktora Public Policy Pollinga Toma Jensena koji kaže da je podrška Trampu u Severnoj Karolini daleko veća nego što se smatralo. „Izgleda da je Tramp stvarno zapalio desno biračko telo,“ dodaje Jensen.
Trampovo vođstvo ipak je verovatno samo iluzija, objašnjavaju politički stručnjaci, koji smatraju da je njegova trenutna popularnost rezultat njegove medijske eksponiranosti. Međutim, Tramp ima iskustvo manipulacije masama stečeno u biznisu i na televiziji i to mu donosi poene. Politička platforma mu nije jaka, nema rešenja, osim da podiže zidove ka Meksiku, da se razmeće bogatstvom i vređa voditeljke i druge žene na osnovu fizičkog izgleda, da naziva američke zvaničnike glupacima, da okrivljuje meksičku vladu da šalje kriminalce u SAD i da otkriva da je godinama na izvestan način potkupljivao političare, uključujući Hilari Klinton.
AMERIČKA IMPERIJA: Magnat nekretnina Donald Džon Tramp rođen je 14. juna 1946. godine u Kvinsu, Njujork. Godine 1971. ulazi u velike građevinske projekte na Menhetnu, a 1980. godine otvara Grand Hyatt, što ga je proslavilo kao kontroverznog biznismena; 2004. lansira NBC rijaliti serije The Apprentice („Šegrt“), u kojoj je zvezda serije i producent, i The Celebrity Apprentice. Vlasnik je Tramp Plaza i Tramp Tornja u Njujorku. Izjavio je da je „teško vreme odlična stvar i da svako treba da proba, jednom.“
Donald je četvrto od petoro dece Frederika C. Trampa i Meri Meklaud Tramp. Otac mu je bio građevinac i trgovac nekretninama koji se specijalizovao za izgradnju apartmana za srednju klasu u Kvinsu, Steten Ajlendu i Bruklinu. Donald je bio energično, preduzimljivo dete koje su roditelju u trinaestoj godini upisali u njujoršku Vojnu akademiju nadajući se da će disciplina kanalisati njegovu energiju u pozitivnom smeru. Trampu je tamo dobro išlo u akademskom i društvenom smislu; postao je najbolji atletičar i studentski lider do mature 1964. godine. Upisao je Fordham univerzitet, da bi se kasnije prebacio u Varton školu finansija na Pensilvanijskom univerzitetu. Diplomirani ekonomista postao je 1968. godine.
Tramp je nastavio očevim stopama kao investitor nekretnina, ali su njegovi ciljevi bili daleko veći. Kao student, Tramp je radio sa ocem za vreme raspusta, a posle studija zaposlio se u Organizaciji „Tramp“. Nagovorio je oca da krenu u ekspanziju tako što će uzimati zajmove i pokrivati ih hipotekama na apartmanske komplekse. No, tržište je bilo malo i kompetitivno, a profit mali. Donald se seli na Mehnetn gde upoznaje uticajne ljude i započinje velike građevinske projekte zanimljivog i prepoznatljivog arhitektonskog rešenja. Njegove zgrade su karakterisane kao satirički lični kult Trampa. Reč „Trump“ se uvek pojavljuje u imenu njegovih zgrada (Trump Tower, Trump Taj Mahal, itd.), a često je prvo slovo „T“ istaknuto na više lokacija, kako unutar tako i izvan zgrade. Vrlo je talentovan u sklapanju poslovnih ugovora i uspeo je tokom osamdesetih da izgradi carstvo nekretnina, kockarnica, sporta i transporta.
Zbog efekata recesije 1991. Tramp je imao problema da otplati dugove. Iako je uspeo da spasi svoje carstvo novim pozajmicama, to je povećalo dugove i dovelo ga do ivice bankrotstva. Banke su izgubile stotine miliona dolara, ali su odlučile da restrukturišu njegove dugove i ne pokrenu sudske procese. Tri godine kasnije Tramp je eliminisao ogroman deo od svojih 900 miliona dolara ličnih dugova i poslovne dugove smanjio na 3,5 milijardi dolara. Iako je izgubio Tramp šatl (koji je kupio 1989. godine), uspeo je da zadrži Tramp zgradu u Njujorku, kao i kockarnice u Atlantik Sitiju. Godine 1995. spojio je sve svoje zgrade kockarnica u Trump Hotels & Casino Resorts. Njegove deonice na Volstritu su 1996. godine vredele nešto iznad 35 dolara, ali 1998. godine su pale na jedva preko deset dolara, zbog dugova od skoro dve milijarde. Prvi put je izrazio želju da postane predsednik reformske partije SAD 1999, godine, a pet godina kasnije stvorio je seriju na NBC-ju.
IMA I DOBRIH MEKSIKANACA: Konačno, 16. juna ove godine, objavio je kandidaturu za republikanskog predsednika SAD. Kandidaturu je objavio u jednom od simbola svoje finansijske moći, tornju „Tramp“ u Njujorku, kazavši, između ostalog, kako je on „najuspešnija osoba koja je ikada ušla u predsedničku trku“. Održao je govor od 45 minuta u kojem se dotakao širokog spektra tema, od trgovine, unutrašnje i spoljne politike, odnosa s Kinom, ilegalnih useljenika koje bi zaustavio gradnjom zida između Sjedinjenih Američkih Država i Meksika, američkih veterana, strasti za golf.
Oštro je kritikovao aktuelnog predsednika, ali i sve važnije protivkandidate. U nadahnutom govoru, svoje je bogatstvo procenio na devet milijardi dolara poručivši Amerikancima kako je i suviše bogat, a da bi bilo ko mogao da utiče na njega. Iako mnogi analitičari Trampa vide kao ozbiljnog biznismena i političkog klovna koji sve ovo čini zbog uvećavanja finansijske moći, čini se da njegov „mačo“ stil javne komunikacije ne prolazi nezapaženo. Televizijske kuće FOX i CNN pozvale su ga da učestvuje u prvim predsedničkim debatama gde je broj učesnika ograničen samo na top deset kandidata.
Na početku svoje predizborne kampanje u „Tramp“ tornju magnat je izgovorio nešto zbog čega republikanski stratezi nisu znali da li da se smeju ili plaču. „Kada Meksiko šalje svoje ljude, ne šalje one najbolje. Šalju ljude koji imaju mnogo problema i oni te probleme nama donose. Donose drogu. Donose kriminal. Oni su silovatelji. A neki su, pretpostavljam, i dobri ljudi“, kazao je Tramp. Iako su latino glasači bitan faktor u SAD, pošto su se u predsedničkoj trci 2012. izjasnili 2:1 u korist Demokratske partije i doprineli pobedi Baraka Obame nad republikancem Mitom Romnijem, vođstvo Republikanske partije se nije oglasilo povodom Trampove izjave, kao ni njegovi protivkandidati.
„Ah, pa da dobro, to je Donald“, bio je komentar koji je BBC-jev urednik čuo tokom radnog doručka sa Rikom Santorumom, bivšim senatorom iz Pensilvanije. Američki biznismen i potencijalni kandidat Republikanske stranke na predstojećim predsedničkim izborima u SAD Donald Tramp izjavio je da bi imao pozitivnije rezultate u odnosima sa Kinom i Rusijom od aktuelne vlasti, a da je predsednik, bio bi prijatelj sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
KAKO SE UDATI ZA MILIJARDERA: Donald Tramp se tri puta ženio. Prva i najpoznatija supruga bila je Ivana Zelničkova, poreklom iz Češke, sa kojom ima troje dece: Donalda Juniora, Ivanku i Eriku. Donald i Ivana su dugo bili par koji je oličavao američke bogataše. Druga žena, Marla Mejplz, ostala je šest godina u braku sa Donaldom i rodila ćerku Tifani. Sa trećom ženom Melanijom Knaus, poreklom iz Slovenije, i dalje je u braku, imaju sina Berona Vilijama Trampa.
Ugledni američki analitički sajt Politiko Melaniju naziva „tihim Trampom“ i pita se gde je ona sada dok njen muž juri predizborne rejtinge. Bivša slovenačka manekenka rođena je pre 45 godina u mestu Sevnica u Donjeposavskoj regiji, završila je Univerzitet u Ljubljani, a na modnu pistu je zakoračila sa 16 godina. Radila je kao manekenka u Evropi dok se 1996. nije nastanila u Njujorku. Trampa je upoznala krajem te decenije, a njihova veza je privukla veću pažnju medija nakon pokretanja Trampovog rijaliti TV programa „Šegrt“, koji ga je izvukao finansijski nakon trećeg od ukupno četiri dosadašnja Trampova bankrota.
Melanija se udala za Trampa 2005. i danas je majka devetogodišnjeg Barona, petog deteta ovog milijardera. Poznata je po tome da kupuje odeću poznatih dizajnera koju ovi rade u samo jednom primerku. Za naslovnu stranu „Voga“ fotografisali su je u 200.000 dolara vrednoj venčanici koju su specijalno za nju uradili Džon Galijano i Kristijan Dior. Kako Politiko primećuje, ta naslovnica sa propratnim tekstom naziva „Kako se udati za milijardera“ i dalje je „zlatni standard“ za svaku sponzorušu.
Melanija Tramp je u poslednje tri godine u nekolicini intervjua koje je dala govorila o tome kako je „zaposlena mama“, ali američki sajt zapaža da se to po njenom Tviter nalogu baš i ne bi reklo. Na slikama na ovoj društvenoj mreži ona redovno postavlja svoj raskošni život koji se nikako ne uklapa u priču većine Amerikanaca koje bi njen muž želeo da predvodi. Tu se nalaze Melanijine fotografije iz Trampovog privatnog „boinga 757“, koji on koristi u aktuelnoj kampanji, privatnog helikoptera, penthausa na vrhu njujorškog „Tramp“ tornja i glavnog Trampovog letovališta Mar-a-Lago u Palm Biču. Čini se da se jedino na selfijima koje pravi sa svojim mužem njen osmeh ne može nazvati iskrenim. I dok njen suprug ne zatvara usta, vređajući protivnike i govoreći sve što mu padne na pamet, Melanija se ne oglašava u kampanji. Barem za sada.
U analizi britanskog javnog servisa Džon Sopel, urednik za Severnu Ameriku, Trampa naziva osobom čiji je ego velik kao osrednja planeta našeg solarnog sistema, sa kovitlacem neuredne plave kose na glavi i sa računom u banci koji bi verovatno mogao da Grčku izvuče iz problema. Ovaj čovek želi da postane „lider slobodnog sveta“, predsednik SAD. BBC prenosi prognoze stručnjaka da bi Tramp mogao da u ovoj kampanji pregori poput meteora na noćnom nebu i nestane, isijavajući pre toga najsjajniju svetlost.
Šta će se desiti Americi i ostatku sveta ako pobedi Donald Tramp? Verovatno ništa što im se već ne dešava.
Njegovo bogatstvo se procenjuje na 1,4 milijarde dolara, podaci su Američke izborne komisije. Ipak, mediji spekulišu da je njegovo bogatstvo mnogo veće, te da Tramp nije prijavio određene investicije u vrednosti od deset milijardi dolara. Tramp je član bar 515 različitih organizacija širom sveta, a u nekima je i direktor. U deonicama poseduje 70 miliona dolara, a u zlatu između 100.000 i 250.000 dolara. Prema zvaničnim podacima Tramp je zasad usmerio 1,8 miliona dolara svog novca u predsedničku kampanju, a istakao je da do sada nije primio novac od drugih donatora.
Američki milijarder Donald Tramp kandidovao se za predsedničke izbore obećavši da će vratiti Sjedinjenim Američkim Državama njihovu veličinu. „Zvanično sam kandidat za predsednika SAD i vratićemo našoj zemlji njenu veličinu“, izjavio je na skupu u Njujorku u „Tramp“ tornju na 5. aveniji. Tramp je žestoko kritikovao američke lidere, koji su „glupi“ i koje „kontrolišu lobiji i specijalni interesi“. „Naša zemlja ima prave probleme“, izjavio je on. „Naši neprijatelji postaju jači, a mi postajemo slabiji.“