Na prilasku petlji kod Bubanj Potoka, odmah posle naplatne rampe, saobraćajnim znacima koji su vozačima ukazivali da prilaze odvajanju za Čačak dodati su novi: prvi obaveštava vozače kamiona da, ako idu prema Šidu, Novom Sadu, Obrenovcu i neizbežnom Čačku skrenu na obilaznicu, sledeći da svi kamioni preko naznačene težine moraju tuda da idu, a posle petlje je znak zabrane za saobraćaj kamionima težim od tri i po tone. Ipak, iako je znak zabrane nedvosmislen, poneki kamion nastavlja pravo, po pravilu domaćih registarskih oznaka: oni koji znaju da je znak zabrane postavljen zbog Gazele, a istovarno mesto im je sa ove strane Save, „ablenduju“ policajcima koji dežuraju na petlji, pozdrave ih podizanjem ruke, ovi im klimoglavom odgovore, čime je saobraćajni znak zabrane obesnažen.
S druge strane, oni koji za „caku“ ne znaju, po pravilu vozači kamiona inostranih registracija, sa autoputa se isključuju bez obzira na to da li putovanje u Beogradu završavaju ili nastavljaju dalje. Ovi „naši“ skrenuli su kako saobraćajni znak nalaže i čim su se isključili i prošli podvožnjak ispod autoputa, naišli su na neobeleženu trokraku raskrsnicu: stali su u predomišljanu da li da krenu levo ili pak desno. Drugi vozači, oni domaći, shvatajući nedoumicu kolega, uputili su ih na pravu stranu – levo. Na istom mestu ozbiljno oštećenje kolovoza, široko koliko i saobraćajna traka i dugačko kao dva kamiona i dovoljno duboko da amortizeri zajauču, najavljivalo im je šta ih čeka.
Pred sledećom raskrsnicom, tamo gde se ukrštaju kružni put i Avalski drum, na putokazu piše da se pravo ide za Železnik, a levo za Beograd i Kragujevac, odmah iza da se pravo ide za Čačak i Obrenovac, a levo za Mladenovac. Šida i Novog sada nigde, čak ni Čačka. Kuda sad? Ima logike da se nastavi pravo, jer na putokazu pravac za Železnik je obeležen debljom linijom od one za Beograd, ali zar se za Šid i Novi Sad ne ide preko Beograda?
Vozač prvog kamiona je skrenuo za Beograd, druga dvojica su se opredelila za Železnik, ali su i stali i sačekali kolegu, koji je ipak uvideo da je na pogrešnom, da se na pravi put vrati. Potrajalo je: vožnja šlepera u „rikverc“ nije jednostavna.
Nekoliko kilometara i mnogo udarnih rupa posle, na „V“ raskrsnici malo ispred Stare Straževice, razlokanoj da više liči na sezonski put za poljoprivrednu mehanizaciju nego na obilaznicu oko prestonice, iako nedoumica ne bi trebalo da bude, jer na putokazu lepo piše „Obilaznica – Čačak“ sa strelicom ulevo, do malopre drugi, a sada prvi u konvoju staje: „Zagreb, Zagreb“, obraća se čoveku u „svetloodbojnom“ prsluku, pokazujući rukom u jednom i drugom pravcu, a ovaj mu pokazuje prema tunelu.
Na sledećoj raskrsnici, malo je lakše: posle dva obaveštenja „Čačak – tranzit“ sa strelicom nadesno i „Niš – obilazak“ sa strelicom nalevo, postavljena je i tabla koja razrešava kružnu raskrsnicu: za Šid i Novi Sad, kao i za Čačak i Obrenovac prvo odvajanje desno, za Niš drugo, a za Beograd treće.
Posle tri i nešto više kilometara uspona uz Labudovo brdo, koji za razliku od prethodne deonice ima kakvu-takvu belu liniju koja razdvaja saobraćajne trake, ali ne i liniju koja obeležava ivicu pita, pred ukrštanjem/uključivanjem na Ibarsku magistralu, opet šuma starih/novih kontradiktornih putokaza: prvi veli da se pravo ide za Čačak, a levo za Beograd, na drugom Čačku je priključen Železnik, da bi na sledećem samo Železnik bio „pravo“, a Šid, Novi Sad, Čačak i Obrenovac desno, dok Beograd nestaje. I sve to ispred iste raskrsnice.
Posle ove raskrsnice, za onoga ko je uspeo dotle da se snađe, sve je lakše: tu odmah je isključenje sa Ibarske magistrale na Obilaznicu, čak piše koliko je udaljen Šid, a koliko Novi Sad. Odatle pa nadalje obilaznica liči na Obilaznicu, mada u tunelima osvetljenje ne radi, a trebalo bi da radi.
Kako god, razdaljinu od 35,5 kilometara, koliko je očitao tahograf, obilaznicu od Bubanj Potoka do Dobanovaca, ovakva kakva je, „naši“ kamioni su prevalili za 39 minuta sve sa onim vraćanjem u „rikverc“ na ukrštanju sa Avalskim drumom, koje je trajalo malo jače od tri minuta. Bez zaustavljanja, dakle, 37 minuta. U suprotnom pravcu, istog dana u slično doba – ponedeljak oko podne, 33,4 kilometra autoputa preko Gazele nasumice odabran šleper prešao je za 29 minuta.
Planom izgradnje putne infrastrukture u Srbiji za 2009. godinu, koji je Vlada usvojila u jesen 2008. godine, između ostalog predviđeno je da deo obilaznice od Orlovače do Bubanj Potoka bude spreman da primi tranzitni saobraćaj 31. decembra prošle godine, što je podrazumevalo izgradnju dva nadvožnjaka od po pola kilometra od Orlovače do Straževice, završetak tunela kroz Straževicu i temeljnu rekonstrukciju Kružnog puta od tunela do Bubanj Potoka: nadvožnjaci su „pogođeni“ sa „Planumom“, tunel koji je poodavno probijen i već četiri godine je na „stend-baj“ režimu trebalo je da završi onaj koji ga je započeo – Energoprojekt-niskogradnja, a rekonstrukcija ostatka Kružnog puta, na opšte čuđenje, poveren je austrijskoj firmi Štrabag, sa kojom je, inače, ugovorena izgradnja obilaznice od Batajnice do Dobanovaca, sanacija autoputa od Aerodroma „Nikola Tesla“ do Bubanj Potoka, kao i rekonstrukcija Gazele.
Kako je usvojen, plan je izmenjen: neće biti ništa od nadvožnjaka i tunela jer, kao i što inače biva, zafalilo je para, već će i u tom potezu, od Ibarske magistrale do Straževice biti osposobljen Kružni put za tranzitni teretni saobraćaj, a tunel Stara Straževica saniran, e da bi se Gazela rasteretila zbog neophodne i urgentne rekonstrukcije. I ta deonica poverena je Štrabagu. Rok za završetak svih radova beše 3. decembar prošle godine, Međutim, do sada je samo tri kilometra puta od Orlovače do Rakovice prošireno dvadesetak centimetara i presvučeno novim slojem asfalta, što je trajalo bezmalo šest meseci, i u saobraćaj je puštena Stara Straževica, tik pred zatvaranje Gazele za teretni saobraćaj. Budući da će, kako nadležni kažu, kamioni preko Gazele moći tek kad se sanacija i rekonstrukcija završe, plan je viđen za promenu.
U Srbija putu kažu da je obaveza izvođača radova da postavi i održava vertikalnu i horizontalnu signalizaciju i to će učiniti u najkraćem mogućem roku. Projekat je, vele, urađen i trenutno je u proceduri verifikacije od strane Gradskog sekretarijata za saobraćaj, MUP-a i Ministarstva za infrastrukturu, a da se ne bi gubilo vreme, već su u skladu s projektom naručene putokazne table-paneli, koje će do kraja nedelje biti postavljene na svim raskrsnicama.
Zbog jake zime, intenzivnih padavina i niskih temperatura, objašnjavaju, nisu postojale mogućnosti da se „obeleži horizontalna signalizacija“. Pošto su prestale padavine i temperatura je u porastu, u četvrtak 25. februara započeće obeležavanje središnje bele linije na Kružnom putu.
Na istoj deonici u toku zimskog perioda došlo je do lokalnih oštećenja kolovozne konstrukcije. Razlog tome je pre svega nekompletna kolovozna konstrukcija u koju je do sada ugrađen samo prvi sloj asfalta, tzv. bituminizirani noseći sloj, a početak zime, niskih temperatura i obilnih snežnih padavina, sprečio je izvođače radova da polože završni sloj, koji osim povećanja nosivosti kolovozne konstrukcije sprečava prodiranje vode kroz kolovoz i pojavu razarajućih „ledenih sočiva“. Ipak, novonastala oštećenja na putu saniraju se svakodnevno i čim se kolovoz ocedi i vremenski uslovi to omoguće, pristupiće se kvalitetnom saniranju oštećenja nastalih u zimskom periodu i nastaviti s polaganjem završnog sloja asfalt-betona.
Do produžetka roka za građenje, kažu, došlo je zbog povećanja obima radova na kolovoznoj konstrukciji i odvodnjavanju površinskih voda: „divlja gradnja“ i „divlje deponije“ dovele su do potpunog prestanka funkcionisanja postojećih kanala i drenaža, što je izazvalo velika oštećenja kolovozne konstrukcije i puta u celini.
