Pablo Iglesijas Turion (36), profesor politikologije s Madridskog univerziteta, najpopularniji je političar u Španiji, a njegova radikalno levičarska stranka Podemos (Mi možemo), osnovana u martu 2014, najbrže je rastuća stranka u Evropi. Mladi šef stranke do sada je ostvario svoj politički naum – da uzdrma špansku političku scenu, nepromenjenu već 40 godina. Uoči parlamentarnih izbora u Španiji na jesen ove godine, ankete predviđaju za Podemos ili pobedu ili drugo mesto, iza socijalista. Pablo Iglesijas tvrdi da više nije reč o borbi između levice i desnice, nego između demokratije i diktature
„Lenjin s juga Evrope“, kako nazivaju Iglesijasa, ima jak politički pedigre i biografiju. Rođen je i odrastao u Madridu u levičarskoj porodici – ime je dobio po osnivaču današnje španske Socijalističke stranke Pablu Iglesijasu. Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Madridu 2001. godine, a tri godine kasnije stekao diplomu iz političkih nauka. Doktor nauka je postao 2008. godine, a obrazovanje je nastavio na Univerzitetu Karlos III, gde je magistrirao na političkoj analizi kinematografije, a zatim i na European Graduate School u Švajcarskoj, gde se bavio političkom teorijom, kinematografijom i psihoanalizom.
Osnovna platforma Podemosa je ujedinjene španske levice protiv evropskog političkog i finansijskog sistema. „Opasno je što su se ljudi navikli na ovakvo stanje. Ranije se plata od hiljadu evra smatrala lošom, a sada se oni koji toliko zarađuju smatraju srećnicima“, smatra Iglesijas ističući da se on odeva u Alkampu (prodavnica jeftine robe). Šef Podemosa se zalaže za 35-časovnu radnu nedelju, spuštanje starosne granice za penziju na 60 godina, i za uvođenje finansijske pomoći građanima. Iglesijas je najavio da predstavnici njegove stranke u parlamentu neće primati platu od šest hiljada evra mesečno, već najviše dve hiljade. Navodi da će Podemos i grčka Siriza zajedno pokazati da jug Evrope nema nameru da postane nemačka kolonija. Jedna od najvećih kritika na njegov račun je povezanost s vladom pokojnog Uga Čaveza, za koju su Iglesijas i njegovi saradnici radili u svojstvu savetnika. Optužuju ga da od Španije želi da napravi Venecuelu i da je njegova kampanja finansirana venecuelanskim novcem. Iglesias im je uzvratio da se kampanja njegove stranke finansirala crowdfundingom – za šta većina njegovih političkih oponenata nije ni čula – tj. da je novac prikupljen preko interneta i putem direktnih donacija istomišljenika i građana željnih promena. Kampanju za evropske izbore u maju prošle godine finansirao je sa 200.000 evra.
„Ako želiš da izgradiš brod, nemoj ljudima govoriti da prikupe drvo, nemoj im deliti zadatke i izdavati naredbe. Umesto toga, nauči ih da žude za velikim, beskrajnim morem.“ Ovim citatom Antoana de Egziperija, autora „Malog princa“, opisao je dosadašnji način rada Podemosa španski politikolog Huan Karlos Monedero. Dok o pobedi Sirize u Grčkoj zapadni analitičari govore kao o „krizi demokratije“, „političkom zemljotresu koji preti da destabilizuje Evropu“, Pablo Iglesijas misli drugačije: „Vetar demokratije počeo je da duva iz pravca Grčke, proširio se do Podemosa u Španiji i nastavlja da duva u različitim pravcima.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
