Pablo Iglesijas Turion (36), profesor politikologije s Madridskog univerziteta, najpopularniji je političar u Španiji, a njegova radikalno levičarska stranka Podemos (Mi možemo), osnovana u martu 2014, najbrže je rastuća stranka u Evropi. Mladi šef stranke do sada je ostvario svoj politički naum – da uzdrma špansku političku scenu, nepromenjenu već 40 godina. Uoči parlamentarnih izbora u Španiji na jesen ove godine, ankete predviđaju za Podemos ili pobedu ili drugo mesto, iza socijalista. Pablo Iglesijas tvrdi da više nije reč o borbi između levice i desnice, nego između demokratije i diktature
„Lenjin s juga Evrope“, kako nazivaju Iglesijasa, ima jak politički pedigre i biografiju. Rođen je i odrastao u Madridu u levičarskoj porodici – ime je dobio po osnivaču današnje španske Socijalističke stranke Pablu Iglesijasu. Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Madridu 2001. godine, a tri godine kasnije stekao diplomu iz političkih nauka. Doktor nauka je postao 2008. godine, a obrazovanje je nastavio na Univerzitetu Karlos III, gde je magistrirao na političkoj analizi kinematografije, a zatim i na European Graduate School u Švajcarskoj, gde se bavio političkom teorijom, kinematografijom i psihoanalizom.
Osnovna platforma Podemosa je ujedinjene španske levice protiv evropskog političkog i finansijskog sistema. „Opasno je što su se ljudi navikli na ovakvo stanje. Ranije se plata od hiljadu evra smatrala lošom, a sada se oni koji toliko zarađuju smatraju srećnicima“, smatra Iglesijas ističući da se on odeva u Alkampu (prodavnica jeftine robe). Šef Podemosa se zalaže za 35-časovnu radnu nedelju, spuštanje starosne granice za penziju na 60 godina, i za uvođenje finansijske pomoći građanima. Iglesijas je najavio da predstavnici njegove stranke u parlamentu neće primati platu od šest hiljada evra mesečno, već najviše dve hiljade. Navodi da će Podemos i grčka Siriza zajedno pokazati da jug Evrope nema nameru da postane nemačka kolonija. Jedna od najvećih kritika na njegov račun je povezanost s vladom pokojnog Uga Čaveza, za koju su Iglesijas i njegovi saradnici radili u svojstvu savetnika. Optužuju ga da od Španije želi da napravi Venecuelu i da je njegova kampanja finansirana venecuelanskim novcem. Iglesias im je uzvratio da se kampanja njegove stranke finansirala crowdfundingom – za šta većina njegovih političkih oponenata nije ni čula – tj. da je novac prikupljen preko interneta i putem direktnih donacija istomišljenika i građana željnih promena. Kampanju za evropske izbore u maju prošle godine finansirao je sa 200.000 evra.
„Ako želiš da izgradiš brod, nemoj ljudima govoriti da prikupe drvo, nemoj im deliti zadatke i izdavati naredbe. Umesto toga, nauči ih da žude za velikim, beskrajnim morem.“ Ovim citatom Antoana de Egziperija, autora „Malog princa“, opisao je dosadašnji način rada Podemosa španski politikolog Huan Karlos Monedero. Dok o pobedi Sirize u Grčkoj zapadni analitičari govore kao o „krizi demokratije“, „političkom zemljotresu koji preti da destabilizuje Evropu“, Pablo Iglesijas misli drugačije: „Vetar demokratije počeo je da duva iz pravca Grčke, proširio se do Podemosa u Španiji i nastavlja da duva u različitim pravcima.“
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
