Lavrov među studentima

Prošlog petka, obeleženo je 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Rusije. U februaru 1838, ruski konzul Gerasim Vasiljevič Vaščenko iz Oršave (današnja Rumunija) upućen je u Srbiju odmah nakon otvaranja austrijskog konzulata u Beogradu, i predao u Kragujevcu akreditovano pismo ruskog vicekancelara knezu Milošu Obrenoviću, čime su zvanično uspostavljeni diplomatski odnosi između Rusije i Srbije („Pokroviteljica, interes i uticaj“, „Vreme“ 894).

Povodom ovog jubileja, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je prošle nedelje bio u dvodnevnoj poseti Srbiji. U okviru programa posete, susreo se i sa studentima i saradnicima Univerziteta u Beogradu, među kojima je bilo najviše predstavnika Filološkog fakulteta i Fakulteta političkih nauka. Događaj je najavljen kao zajedničko predavanje Sergeja Lavrova i Ivice Dačića. Dok smo pred zgradom Rektorata čekali da prođemo bezbednosnu proveru, dovoljno daleko od vrata da posmatrač ne bude siguran pokušavamo li da uđemo ili jednostavno stojimo ispred zgrade, jedna koleginica je pitala jesmo li na spisku za predavanje ili samo dočekujemo delegaciju pred ulazom. Isprva zbunjeni pitanjem, jer zašto bi neko došao, stajao i smrzavao se samo da bi pravio gužvu, kasnije smo shvatili o čemu je reč: kada smo ušli u svečanu salu, ispostavilo se da je na spisku bilo više ljudi nego što ima sedišta. U sali je makar bilo toplo, pa nam nije mnogo smetalo što predavanje kasni četrdesetak minuta.

Zajedničko predavanje imalo je specifičan koncept: Dačić je pričao ex catedra, a Sergej Lavrov je odgovarao na pitanja publike. Tokom Dačićevog izlaganja imali smo prilike da čujemo kako je istorija srpsko-ruskih diplomatskih odnosa mnogo duža nego što je formalno predstavljena, te da se prvo diplomatsko predstavništvo Srbije u Rusiji nalazilo u podrumu jednog manastira u Moskvi. Naknadnom proverom, međutim, o tom detalju nismo uspeli da pronađemo nikakve informacije ni u literaturi ni na internetu. S obzirom na to da je Dačić istakao da su prvi srpski diplomatski predstavnici u Rusiji u stvari bili srednjovekvni monasi, ostaće nepoznanica da li je u vidu imao nekog od monaha sa Balkana koji su u XV veku u Rusiju stigli sa Svete gore – Pahomija Srbina (Logoteta), koji je boravio u Nižnjem Novgorodu, Savu Kripeckog (Pskovskog) ili nekog trećeg.

JESTE LI SPREMNI, DECO: Pošto nas je na brzaka prošetao kroz istoriju diplomatije naših dveju zemalja, Dačić je pozvao prisutne da postave pitanja rečima: „A sad, ako ste se spremili, vi pitajte.“ U vazduhu se mogla osetiti napetost da ćemo se nespremni obrukati pred Lavrovom, jer je poznato da studenti nisu najodgovornija sorta, ali je ubrzo nastupilo olakšanje kad se ukazala podignuta ruka kolege koji je, na drugom kraju sale, već bio na nogama i zapet ko puška čekao da dobije mikrofon. Kolega, koji se predstavio kao student Fakulteta političkih nauka, zahvalio je Lavrovu za sve što Rusija čini i što je tokom proteklih godina činila za Srbiju i izrazio zabrinutost za srpsku ćirilicu, a sa njom i za našu kulturu, jer je latinica sve više u upotrebi i potiskuje ćirilicu, pa je pitao Lavrova kako Rusija sve ovo vreme uspeva da sačuva svoj jezik i, pre svega, svoje ćirilično pismo. Kao studentkinja ruskog jezika i književnosti, pomislila sam da to možda ima veze sa tim što se ruski ne može pisati nijednim drugim pismom osim ćirilicom, pa srpska i ruska jezička situacija nisu sasvim analogne. Lavrov je u svom odgovoru samo podsetio na značaj koji pismo i kultura imaju za jedan narod.

Mikrofon je potom sa dna sale prešao u prve redove, gde je jedan student, takođe sa Fakulteta političkih nauka, zahvalio za pomoć koju Rusija vekovima pruža Srbiji, a naročito za pomoć 1999. godine, kao i podršku Srbiji u zaštiti nacionalnih interesa na Kosovu, na šta je Dačić rekao: „Ovo je više komentar, nije pitanje“, i signalizirao da vidi još podignutih ruku na drugoj strani sale. Tu je mikrofon dospeo u drhtave ruke studentkinje Filološkog fakulteta, koja je na ruskom upitala Lavrova da objasni kakva je uloga nastavnika ruskog jezika u Srbiji, kao prvih posrednika između srpskih učenika i ruske kulture, i na koji način nastavnici mogu da doprinesu jačanju srpsko-ruskih odnosa u budućnosti. Na ovo je Lavrov kratko odgovorio: „Tako što ćete odgovorno da radite svoj posao.“ Priliku da postavi pitanje, takođe na ruskom, dobila je i studentkinja koja je ispričala da je više puta u Rusiji predstavljala Srbiju na događajima za mlade. Nju je zanimala budućnost omladinske diplomatije Srbije i Rusije, na šta je Lavrov odgovorio proširenom verzijom izreke: „Na mladima svet ostaje.“

GOVORITE SRPSKI: Nakon ovog pitanja, prisutni su zamoljeni da, sve i da znaju ruski, pitanja postavljaju na srpskom. Iako su bile obezbeđene slušalice za praćenje simultanog prevoda, slušalica je bilo manje nego zainteresovanih. Studenti su se snašli tako što su na slušalicama pojačavali zvuk do maksimuma da bi prevod mogli da slušaju u grupama. Zbog toga su se mešali zvuk sa slušalica i zvuk govornika u realnom vremenu, što je neke od studenata iritiralo do tačke da su više pažnje usmerili na slanje otrovnih pogleda u smeru kolega sa pojačanim slušalicama nego na praćenje dešavanja u prostoriji. Bilo je i onih nezadovoljnih time što u tridesetak minuta, koliko je trajao susret, nisu stigli da postave pitanje.

Tek kad se stampedo studenata i saradnika Beogradskog univerziteta stuštio niz stepenice Rektorata, setila sam se da čitavog dana nisam videla mačku koja već duže vreme živi u hodniku Rektorata, i je li čovek koji je hrani, kada je prošlog utorka dvaput u deset minuta ušao u biblioteku na Srbistici (suprotno krilo zgrade Rektorata) da pita jednog, pa drugog bibliotekara gde mu je poklopac za mačku, uspeo da ga nađe, i da nije mačka, daleko bilo, negde poklopljena da se ne brukamo pred gostom iz Rusije. U svakom slučaju, nikakve crne mačke na hodniku tog četvrtka nije bilo.

U nedelju 25. februara, Ivica Dačić svečano je otvorio Centar za ruske studije pri Fakultetu političkih nauka. Kako je preneo N1, Dačić je Centru poklonio više knjiga o odnosima Srbije i Rusije, koje sadrže i dokumente koji se odnose na srednji vek. Možda u nekoj od tih knjiga uspemo da pronađemo više informacija o pomenutom moskovskom manastiru, u čijem se podrumu, još u srednjem veku, nalazilo prvo srpsko diplomatsko predstavništvo u Rusiji.