Lagumi foruma i sudski epilozi

Jedva primetno, prošle nedelje se kroz, mahom onlajn medije, provukla vest da su trojica članova internet foruma Parapsihopatologija.com osuđeni na po godinu dana zatvora, uslovno na tri godine, zbog uvredljivih komentara koje su ostavili na ovom forumu.

Prvostepena presuda kojom je Viši sud u Beogradu osudio Rastislava Dinića, Nemanju Poleksića i Marka Nikolića doneta je na osnovu krivične prijave koju su podneli Boris Malagurski i Ivana Rajović, autori dokumentarnog filma „Pretpostavka pravde“. Njih dvoje su krajem septembra 2012. godine podneli krivičnu prijavu protiv 12 članova foruma Parapsihopatologija zbog navodno organizovanih pretnji po život i ličnu i profesionalnu bezbednost, iznetih posle premijere ovog filma. Film je premijerno prikazan 29. juna 2012, a ubrzo nakon toga postao je dostupan i na internetu.

Predlog za pokretanje krivične istrage protiv trojice članova foruma čiji je identitet, u međuvremenu, utvrđen preko lokalnih internet provajdera, beogradsko tužilaštvo je podnelo Višem sudu u julu 2013, na osnovu člana 138, stav 3 Krivičnog zakonika koji glasi: „(1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.“

„Procenio sam da ti ljudi vrlo dobro znaju šta rade, i plašio se da iza njih stoji neki centar moći koji to ozbiljno gura“, izjavio je Malagurski tokom glavnog pretresa, kasnije dodavši da se još više zabrinuo kada je shvatio da su sva trojica okrivljenih intelektualci, bez ranijih prekršaja.

Advokat odbrane Ognjen Rašuo kaže da je sud odbio predlog odbrane da se kao svedoci saslušaju moderatori i drugi učesnici foruma koji bi podrobnije objasnili kontekst u kojem su komentari napisani – da je reč o delu foruma zatvorenom za širu javnost (podforum „deponija“), u kojem se oštar rečnik i afektivne uvrede tolerišu upravo sa svešću da ne dopiru dalje od neposrednih učesnika u raspravi, kao i da su komentari pisani specifičnim forumskim žargonom i, mada vulgarni i uvredljivi, ne znače poziv na linč ni pretnje nasiljem.

Prema zapisnicima sa suđenja u koje je „Vreme“ imalo uvid, Malagurski je dao dve izjave u vezi sa svojim profesionalnim statusom. Najpre: „Ja sam po profesiji filmski producent, ja se bavim dokumentarnim filmovima, vodim i TV emisiju na Hepi televiziji“, a naknadno je izjavio: „Nisam član nijednog novinarskog udruženja ili udruženja filmskih radnika.“

LOŠA SREĆA: Čitav slučaj zgodna je prilika za još jedno preispitivanje značenja slobode govora na internetu i pokušaj da se da odgovor na pitanje gde su njene granice. Đorđe Krivokapić, asistent na Fakultetu organizacionih nauka i direktor za pravne prakse Share fondacije, koja se bavi upravo ovim pitanjima, kaže da ovo suđenje ni po čemu ne predstavlja slučaj u okviru slobode govora: „Postupak se ne vodi usled toga što Boris Malagurski tvrdi da je prekoračena granica slobode govora i ugrožena njegova reputacija. Pravno pitanje koje se postavlja je da li su izjave koje su na forumu upućenje zatvorenom krugu ljudi sa specifičnim smislom za društvenu kritiku uopšte podobne da prouzrokuju ugrožavanje sigurnosti.“ Krivokapić dodaje da je sud dužan da utvrdi da li su ove izjave bile ozbiljne i stvarne pretnje ugrožavanja fizičkog integriteta Borisa Malagurskog: „U konktestu ovog slučaja čini se da nema potrebe za zakonodavnom intervencijom. Ukoliko bi razgovarali o slučaju uvrede na osnovu istih činjenica, njena krivično pravna inkriminacija bi se u svetlu globalnih trendova dala osporavati po više osnova.“

Inače, o postojanju tužbe Borisa Malagurskog protiv forumaša sa Parapsihopatologije, na društvenim mrežama se šuška praktično od trenutka kada je podneta. Jedan od trojice osuđenih na pitanje zašto su čekali presudu, pa tek onda odlučili da govore javno o njoj, objasnio je za „Vreme“ da niko od njih nije očekivao da će sud optužbe shvatiti ozbiljno, te nisu želeli da dižu bespotrebnu buku: „Zaista smo mislili da je u pitanju glupost.“ Na pitanje kako to da su od dvanaest ljudi protiv kojih je Malagurski podneo krivičnu prijavu samo njih trojica osuđeni, naš sagovornik daje sledeće objašnjenje. Nekolicina ljudi iz krivične prijave ne živi u Srbiji i od lokalnih provajdera nije bilo moguće dobiti njihove lične podatke. Većina onih iz Srbije živi u Beogradu i gotovo svi su, po privođenju, „zapali“ istom inspektoru Odeljenja za tehnološki kriminal, koji je na osnovu njihovih izjava procenio da nema osnova za dalje procesuiranje. Nemanja Poleksić iz Beograda, na prvom razgovoru je bio kod drugog inspektora, čije je mišljenje bilo drugačije. Rastislav Dinić i Marko Nikolić nisu iz Beograda, pa nisu ni ispitivani od strane inspektora za tehnološki kriminal, već u policijskim stanicama u svojim mestima prebivališta. Dinić u Nišu, a Nikolić u Kragujevcu.

A ŠTA SU MU PRETILI?: Osuđeni za verbalni napad na Malagurskog iznoseći svoju odbranu ukazali su da je u vreme premijere filma posebno iritirajuća bila činjenica da je Boris Malagurski javnosti uskratio informaciju o izvorima finansiranja produkcije, te da su se izlivi besa odnosili na zahtev da se utvrdi poreklo novca uloženog u sporni film. Sud nije uvažio ni objašnjenje afekta izazvanog filmom u kojem se poriče iživljavanje grupe huligana nad francuskim navijačem Brisom Tatonom i tvrdi da je reč o nesrećnom ishodu uobičajene tuče među fudbalskim navijačima. Malagurski kroz film provlači tezu da iza presude osuđenima za Tatonovo ubistvo stoje „centri moći“ i „antisrpski interesi“. Osnovna premisa filma temelji se na odbrani osuđenih za ubistvo Tatona tokom suđenja i kasnijih žalbi, prema kojoj je proces trpeo „ogroman pritisak“ iz inostranstva zbog kojeg su istraga, tok suđenja i konačne presude protiv 14 navijača Partizana bili nepravični.

Sva trojica osuđenih na sudu su izjavili da su sporne forumske izjave napisali u afektu. Čitaoce svakako zanima šta su forumaši tačno rekli na račun Borisa Malagurskog. Da parafraziramo – u slučaju Rastislava Dinića, reč je o nesumnjivo vulgarnoj psovci, kako je i on sam priznao u svojoj odbrani. Međutim, zaista je neobično što je ta psovka shvaćena kao pretnja, jer, sve i da je postojala namera, apsolutno ne postoji način na koji bi ta pretnja bila ostvarena. Dinić je, da pojednostavimo, Malagurskom opsovao „sortu balavu, smrdljivu“.

U slučaju druge dvojice forumaša, stvar nije tako bizarna, jer njihovi forumski postovi sadrže formulacije poput „objašnjavanja šipkom“ i „zatvaranja jednog ili oba oka na par dana“ i zaista mogu da budu shvaćeni i kao pretnja.

JAVNI INTERES ILI PROPAGANDA: Forumaši koji su vređali autora „Pretpostavke pravde“ Borisa Malagurskog osuđeni su za krivično delo ugrožavanja sigurnosti, koje je članom 138 Krivičnog zakonika definisano kao pretnja napadom na život ili telo; strožim kaznama od šest meseci do pet godina zatvora, treći stav ovog člana pod posebnu zaštitu stavlja različite državne zvaničnike, službena lica i lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja.

U čitav slučaj zapravo najveću zabunu unosi član po kom je presuda doneta. Sud je procenio da je reč o novinaru čija je produkcija u interesu javnosti. Međutim, Malagurski odbija da javnosti dostavi na uvid spisak finansijera filma, a zvanični sajt „Pretpostavke pravde“ na kom su imena finansijera nekada stajala je ugašen kada je počeo sudski proces protiv forumaša. Malagurski i inače sredstva za svoje filmove prikuplja putem donacija i donatori su vidljivi na sajtovima njegovih filmova, „Težina lanaca I“ i Težina lanaca II“. Kako spisak donatora više nije dostupan javnosti, dolepotpisana se može pozvati samo na sećanje, koje nije pouzdano, a po kom su se na njemu nalazila imena nekih od roditelja optuženih za ubistvo Tatona i pojedinih advokata njihove odbrane. Ako nas to sećanje ne vara, to bi moglo da znači da Malagurski nije autor filma u interesu javnosti, već propagandnog materijala u službi aktivnosti odbrane u procesu za ubistvo Brisa Tatona.

Smisao člana po kom su forumaši osuđeni i kako se on odnosi na Malagurskog i Rajovićevu, nejasan je i po mišljenju Đorđa Krivokapića: „Postavlja se pitanje kako je autor u ovom slučaju kvalifikovan kao lice koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja. Naime, kako se po statusu ne može podvesti u ostale kategorije koje uživaju zaštitu (predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, članovi Vlade, sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci i zamenici javnog tužioca, advokati, policijski službenici) teret dokazivanja je na njemu. Stoga kako bi ovakva kvalifikacija bila osnovana, on mora dokazati da je ‘ugrožavanje bezbednosti’ nastupilo u vezi sa poslovima od javnog značaja u oblasti informisanja.“

Međutim, Malagurski je izjavio da je po profesiji filmski producent i da se bavi dokumentarnim filmovima. „To je pre svega tržišna profesija“, kaže Krivokapić: „Sama činjenica da je on autor određenog autorskog dela, čiji je kvalitet zapravo suštinski predmet celog spora, nije dovoljna da mu podari status lica koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja. U suprotnom bi svaki autor koji se pozabavi društvenim temama mogao dobiti najvišu krivično-pravnu zaštitu koja ima ekvivalent državnim funkcionerima i novinarima u vezi sa obavljanjem delatnosti bez obzira na to da li možda radi kao propagandista za nekog i ima netransparentne finansije. Ne kažem da je Malagurski nečiji propagandista, ali ako hoće da se pozove na ovaj član, na njemu je da dokaže da nije – to se iz iznesenih činjenica ne da pretpostaviti.“

Navedimo ovde još dva detalja: za uvrede i pretnje Malagurskom, trojica građana kojima je ovo prvi put da su osuđivani, dobili su oštrije kazne nego huligani koji su sa stadiona pretili novinarki B92 Brankici Stanković. Uz to: u procesu protiv forumaša zbog pretnji i grubih uvreda, autore Malagurskog i Rajović na sudu je zastupala Zora Dobričanin Nikodinović, sticajem okolnosti advokatica vođe navijača Ivana Grkovića, koji je za ubistvo Tatona osuđen prvo na 30, a konačnom odlukom apelacionog suda na 13 godina zatvora.

Apelacioni sud sredinom februara uputio je Višem sudu nalog da ponovo razmotri zahtev advokata odbrane za ponavljanje krivičnog postupka.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Sloboda govora na internetu – regulacija ili deregulacija“ koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

PRAVNA ZBRKA: Đorđe Krivokapić foto: a. anđić