Produžetak pregovora na vidiku, neophodna rezolucija SB-a koja neće proći, ponavljanje radi iscrpljivanja
Kao da se ponovo aktuelizuje klasična Kenedijeva rečenica: „Nikad ne treba da pregovaramo bez straha, ali nikad ne treba da se plašimo da pregovaramo…“ Naravno, reč je kosovskom pitanju u koje se zaplela svetska spoljna politika.
Razmatranje tromesečnog izveštaja o Kosovu generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna i šefa UNMIK-a Joakima Rikera na zatvorenim konsultacijama u Savetu bezbednosti UN-a u ponedeljak 9. jula u Beogradu je praćeno smirenije nego ranije, uz visoko kotiranje najnovije izjave Sergeja Lavrova da bilo koja rezolucija o Kosovu koja je neprihvatljiva za Beograd i Prištinu u Savetu bezbednosti neće proći; uz citiranje Vanga Guanđa, kineskog ambasadora u UN-u, koji tokom jula predsedava SB-u, koji kaže da će Kina podržati svako rešenje sa kojim se saglase Beograd i Priština…
Šef UNMIK-a, nemački diplomata Riker je u SB-u rekao kako ljudi na Kosovu gube strpljenje, što je dalo šlagvort američkom ambasadoru pri UN-u Zalmaju Kalizadu da kaže kako očekuje desetak uzbudljivih dana u procesu rešavanja statusa Kosova i da najavi da će SAD i članice EU-a za nedelju dana doneti odluku kada će predstaviti novi predlog rezolucije, čiji sadržaj niko nije mogao da komentariše. Kalizad je rekao da su SAD izrazile spremnost za nastavak pregovora. Prema poslednjoj američko-britanskoj ideji to znači 120 dana novih razgovora između predstavnika Beograda i Prištine, drugi izvori pominju rok od šest meseci, a treći kao krajnji datum navode mart 2008, posle ruskih izbora. U utorak 10. jula, posle susreta visokog predstavnika EU-a za bezbednost Solane i generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna, pominje se produžetak pregovora, ali se naglašava da se ne razmišlja o njihovom neograničenom trajanju.
PRIVIDNO UBLAŽAVANJE: Što se sadržaja tiče, navodno se radi na ublažavanju formulacije vezane za primenu Ahtisarijevog plana koja bi po nekim verzijama mogla samo da govori o tome da će Savet bezbednosti, posle okončanja novog kruga pregovora, razmotriti izveštaj o postignutom napretku i doneti odluku.
Poenta Kalizadove izjave otkriva da je zapravo reč o ponavljanju istog predloga s ciljem da se zamori Rusija: „Vreme je da Rusija pokrene korake u pravom smeru.“ Slične retorike držala se i ambasadorka Velike Britanije Karen Pirs („došlo je vreme da u Savetu bezbednosti odluka bude doneta“ i „čudi otpor Rusije budući da će EU u budućnosti pružiti najbolju pomoć Kosovu i integrisati Srbiju u svoje redove“). Odgovor je glasio da se pozicija Rusije ne menja (Lavrov) i da problem još predstavlja neispunjavanje standarda, koje je međunarodna zajednica postavila kosovskim Albancima još na početku pregovora u febuaru 2006. (ambasador u UN-u Čurkin). Rusija do sada nije prihvatila nijedan od predloga zato što se u svim varijantama na kraju ipak predlaže nadzirana nezavisnost Kosova kojoj se Srbija protivi.
Itar Tas prenosi izjavu ambasadora Kine u UN-u Vanga Guanđa da među članicama Saveta bezbednosti i dalje postoje velike razlike kada je reč o nacrtu rezolucije.
U Beogradu se moglo uočiti kako i Ban Ki Mun urgira da se defakto prihvati predlog specijalnog izaslanika Ahtisarija, a potom kako žali zbog nedostatka napretka u primeni preporuka njegovog specijalnog izaslanika i kako poziva sve strane da se uzdrže od preranih i jednostranih akcija koje bi dodatno zakomplikovale ionako već komplikovanu situaciji.
STARA PESMA: Predsednik Srbije Tadić i premijer Koštunica, u odvojenim sastancima su utorak razgovarali sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropska pitanja Fridom, koji je u Beograd došao u okviru nove regionalne turneje. On je najpre predsedniku Srbije Tadiću preneo da se SAD zalažu za obnavljanje pregovora Beograda i Prištine, ograničenog trajanja, čiji bi ishod bio nadzirana nezavisnost. Tadić je odgovorio da se Srbija svim diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima bori da Kosovo ostane u okviru njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da se protivi unilateralnom priznavanju kosovske nezavisnosti.
Srpska vlada saopštava da je pokrenula inicijativu za nove pregovore i da se odlučno protivi ideji da SB UN-a usvaja bilo kakvu rezoluciju pre završetka novog pregovaračkog procesa. Koštunica je u razgovoru s Fridom naglasio da budući pregovori treba da se odvijaju u okviru postojeće Rezolucije 1244 i da Vlada Srbije očekuje da će SAD poštovati Povelju UN-a, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, kao i nepromenjivost njenih međunarodno priznatih granica. Ukazao je na to da poštovanje ovih principa predstavlja osnovu za razvijanje dobrih međusobnih odnosa između Srbije i SAD.
Ovde će se lako zapaziti da Amerikanci i dalje nepopustljivo guraju kosovsku nezavisnost, što je ovde sinonim za cepanje teritorije suverene Srbije, ali se verovatno vidi i to da je ta njihova ofanziva malo „otupljena“ dalekosežnom američko-ruskom raspravom, činjenicom da EU ne želi da započne misiju na Kosovu bez rezolucije Saveta bezbednosti, pa možda i rastućim uznemirenjem u američkim medijima (CNN, 10. jula) nad pitanjem koje je pomenuo Buš: „Hoće li Irak biti podeljen?“ Uz iznošenje jake argumentacije protiv podele.
Iz Vlade se ponavlja i da je za Srbiju neprihvatljiva opcija podele Kosova koju je nedavno pominjao u autorskom tekstu u moskovskoj štampi bivši ruski premijer Primakov. Naglašava se da ideja podele protivreči osnovnom principu nepromenjivosti granica, kog se Beograd drži u pregovorima o Kosovu i u svim drugim kontaktima. To se početkom nedelje videlo i kada je predsednik Srbije Tadić u susretu s predsedavajućim Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojšom Radmanovićem ponovio da Srbija podržava celovitost dejtonske Bosne i istovremeno konstatovao da je sasvim očigledno da će budući status Kosova imati refleksija na unutrašnje prilike u svakoj regionalnoj državi, ne samo na Balkanu.
U Beogradu su proteklih dana otvorenije nego doskora ponavljane procene da je Ahtisarijev plan propao. O tome nekadašnji beogradski dopisnik „Njujork tajmsa“ Dejvid Bajnder za beogradsku „Politiku“ ispisuje i sledeću rečenicu: „Da li je iko čuo ‘buć’, kao da je nešto bačeno u Hadson, tamo iza zgrade UN-a?“
Premijer Koštunica izjavljuje krajem prošle nedelje da je prirodno da nova rezolucije dođe kao rezultat uspešno završenih pregovora i da se temelji na kompromisnom rešenju. Koštunica traži pokretanje novog pregovaračkog procesa pod mandatom Saveta bezbednosti i s novim posrednikom, pošto ovde vlada uverenje da ne postoji način da u Savetu bezbednosti bude usvojena rezolucija na osnovu Ahtisarijevog plana. Vlada zahteva da Skupština Srbije tokom jula sasluša izveštaj pregovaračkog tima i da usvoji novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Socijalistička partija Srbije predala je Skupštini, Vladi i ruskom ambasadoru u Beogradu 500.000 potpisa građana koji se zalažu za očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji.
Pregovarački tim priprema nacrt nove skupštinske rezolucije pred konsultacije poslaničkih grupa s predsednikom Skupštine Dulićem o sednici na kojoj Skupština tokom jula treba da potvrdi mandat za vođenje daljih pregovora o Kosovu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
