"Magija je tu, trendovi nam idu u korist, dobro smo pozicionirani, duže smo prisutni na tržištu od konkurencije i koristimo sve prednosti ubrzanog rasta ovog dela Evrope"
Ovih dana beogradska franšiza Dajners klub internešenela (DCI) proslavila je deset godina poslovanja, a prema zadovoljstvu koje se videlo na licima prisutnih menadžera iz Srbije i regiona, reklo bi se, veoma uspešnog. DCI kartice danas u preko 200 zemalja koristi deset miliona članova. Na ovim prostorima DCI je prisutan od 1969, godine a DCI Beograd osnovan je u maju 1996. i danas ima oko 28.000 članova, koji svoje kartice mogu da koriste na preko 7000 prodajnih mesta: hotela, restorana, turističkih i rentakar agencija, butika, knjižara, galerija, cvećara, zlatara, radnji s tehničkom robom, auto-servisa, benzinskih pumpi, robnih kuća… Jubilej DCI-ja Beograd bio je povod za posetu Grema Gerc-Rombaha, predsednika DCI-ja za Evropu, Afriku i Bliski istok, koji je svoju karijeru započeo u Amerikan ekspresu, nakon čega je dugi niz godina radio za Siti banku, a menadžer DCI-ja postao je kada je osnovana franšiza u Brazilu, koja je ovih dana postala treća po veličini u svetu. Na sadašnjoj poziciji je od 1999. godine. Kako kaže, u jugoistočnoj Evropi posao DCI-ja možda najbolje napreduje u odnosu na ostatak sveta za koji je zadužen: „U ovom regionu veoma ubrzano se menja kultura korišćenja novca. Ranije, ljudi su sa gotovine najpre prelazili na čekove, pa sa čekova na debitne kartice, i tek na kraju na kreditne kartice. Danas sa keša odmah prelaze na kreditne kartice. Zato smo veoma zadovoljni poslovanjem, rast je veoma ubrzan, na ovim tržištima smo veoma dugo, stekli smo kredibilitet i postali brend. Magija je tu, trendovi nam idu u korist, dobro smo pozicionirani, duže smo prisutni na tržištu od konkurencije i koristimo sve prednosti ubrzanog rasta ovog dela Evrope.“
„VREME„: Koliko Srbija zbog ekonomske situacije kaska za državama u okruženju?
GREM GERC–ROMBAH: Prema stopi rasta, sigurno nije iza bilo koga.
Optimista ste.
Ne. Ovo je jedna od zemalja sa najvećim rastom u regionu za koji sam nadležan, a čine ga Evropa, Afrika i Bliski istok.
Možete li da uporedite prošlogodišnje i ovogodišnje rezultate poslovanja?
Govorimo o dvocifrenom rastu i brojevi su veoma impresivni. Na većini stabilnih tržišta, ako imamo rast od devet ili deset odsto, veoma smo srećni, ovde su brojke tri puta veće i to je veoma laskavo za sve one koji rade u DCI-ju Beograd.
Dugo ste u ovom poslu i poznata vam je situacija na našem tržištu. Možete li da se prisetite početaka u Srbiji? Zbog svega što se tih godina dešavalo u zemlji, sigurno je bilo veoma teško.
Na početku je uvek teško, ali ovi ljudi nisu bili novi u poslu, počeli su da rade sa DCI-jem mnogo godina pre nego što je nastala nezavisna franšiza. Zato ih veoma cenimo i nismo iznenađeni rezultatima poslovanja, ali smo oduševljeni njihovim napretkom. Tajna uspeha je kredibilitet u teškim vremenima. To je veoma važan element DCI-ja ovde. U teškim vremenima nismo spuštali glave niti paničili, nastavili smo sa poslovanjem. Ista stvar se desila u Rusiji gde je pre nekoliko godina došlo do velike ekonomske krize. Sve kreditne kartice su povučene osim DCI-ja, mi smo nastavili da radimo i dočekali kraj krize.
Čini se da u Srbiji ljudi imaju pogrešno mišljenje o DCI–ju, smatraju da su vaše kartice namenjene eliti, a ne „običnim“ ljudima.
Istina je da nisu za svakoga, ali se nadam da nismo elitisti, i šteta je ako misle da su daleko od mogućnosti da dobiju DCI karticu. Trudimo se da se fokusiramo na naše klijente i da ih zadovoljimo. A ne možemo da zadovoljimo sve, to niko ne može. Voleo bih da ljudi koji žele da imaju DC karticu znaju zašto je žele i koje su njene prednosti. Svakako ne pokušavamo da budemo elitisti, mada je nova kartica Dajners klub ekskluziv, koju promovišemo danas, upravo namenjena eliti i dobija se samo uz pozivnicu. Neće biti reklamirana na svakom ćošku.
Na čelu Dajners klub internešenela Beograd od osnivanja 1996. godine je Obrad Simikić, koji na teritoriji bivše Jugoslavije radi kao menadžer za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Posao u DCI-ju mu je praktično prvi u životu jer za ovu kompaniju radi već 23 godine. U bivšoj Jugoslaviji DCI kartica je bila prva na tržištu, a nakon raspada zemlje Simikić je sakupio tim i osnovao franšizu. Iako nije izgledalo kao da je pogodan momenat za ovakav posao, Simikić objašnjava kako ga je započeo: „Verovali smo da moramo da nastavimo da živimo kao i ljudi u drugim delovima sveta. Pre rata DCI je imao veoma čvrstu poziciju, a nekoliko meseci nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, iako je naša ekonomija bila zasnovana na gotovini, počeli smo da objašnjavamo ljudima da to nije uobičajen način života i poslovanja. Posle rata i pet godina sankcija to je bio veoma težak zadatak. Sada u regionu imamo oko 50.000 članova i na tržišti kreditnih kartica i dalje imamo najveći obrt.“ Simikić kaže da iako je u poslednje tri godine rast poslovanja u Srbiji bio 25 odsto, i dalje nisu zadovoljni. „Promenjeni su zakoni i mnogo su bolji uslovi za nove članove DCI-ja. U Evropskoj uniji DCI kartice možda nemaju rast kao što imaju bankarske kartice, ali je velika razlika između njihovih i naših. Naše su namenjene za poslovanje, putovanje i uživanje, i ne treba vam novac ako želite da budete naš član jer vam mi dajemo kredit na 30 dana.“ Povodom desetogodišnjice rada DCI je počeo sa izdavanjem DCI ekskluziv crne kartice za članove sa velikom potrošnjom koja uz status i visok limit podrazumeva i razne pogodnosti. Za naredne godine, kako kaže Simikić, ova kompanija u Srbiji ima još mnogo ambicioznih planova.
Stigao je novogodišnji dvobroj „Vremena“ gde je mnoštvo velikih članaka i intervjua, svašta za čitanje i uživanje. Osvrnuli smo se i na političku godinu na izmaku i najavili iduću
Građani su se tokom 2025. promenili i po tome što više nisu tražili vođe. Nisu čekali signal sa bine, niti su očekivali spas od izbora. Naučili su da je pritisak sam po sebi politička činjenica. U toj tihoj transformaciji leži najveći problem za vlast. Režim koji počiva na kontroli ne zna šta da radi sa ljudima koji su prestali da se plaše
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i njegove kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu zaštitu za Generalštab. Zato je “Vreme” proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
