Položajem i pravima LGBT osoba javnost se obično bavi samo u dva slučaja: s jeseni, u vreme zakazivanja Parade ponosa i kada dođe do napada na osobu drugačije seksualne orijentacije. O tome šta se po pitanju institucionalne borbe i LGBT aktivizma događa u ostatku godine, retko kad imamo priliku da čujemo i to obično ostaje ispod radara šire javnosti. O položaju ove manjine, o tome koliko im je i na koje sve načine ugrožena bezbednost, čini se da znamo gotovo sve. Ali, sa zakonskim mehanizmima koje LGBT osobe imaju na raspolaganju onda kada su im prava ugrožena, nisu dovoljno upoznati ni ljudi iz ove zajednice. U Srbiji postoji desetak organizacija koje se bave LGBT pravima. Javna percepcija ovih organizacija svodi se, opet, na pitanje održavanja ili neodržavanja Parade ponosa, pa se stvara pogrešna slika da je ova manifestacija sama sebi cilj.
Sajt Okuraži se (http://www.okurazi.se/) deo je kampanje „Zajedničkim snagama protiv diskriminacije“, koju udruženim snagama sprovodi šest nevladinih organizacija za LGBT prava. Pored beogradskih organizacija: Labris, Kvirija centar, SPY i Gejten, tu su i organizacije iz unutrašnjosti: Asocijacija Duga iz Šapca i Izađi iz Novog Sada. Kampanja je pokrenuta kako bi LGBT zajednica bila kvalitetno informisana o zakonskim okvirima od koristi LGBT osobama. Pokretanju sajta prethodilo je skeniranje terena i uvid u to koliko je LGBT zajednica upoznata sa zakonskim mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju. Sajt je zamišljen tako da može da ima visok nivo praktične primene i da osobama koje se nađu u određenoj kritičnoj situaciji odmah ponudi primenljivo rešenje. Uz ilustracije mlade umetnice Helene Janečić, u formi stripa prikazani su određeni slučajevi kršenja prava LGBT osoba, uz detaljnu informaciju koja su prava garantovana zakonima Srbije i prekršena i savet kojim institucijama sistema oštećeni mogu da prijave svoj slučaj i povere ga na rešavanje.
Prema rečima Bobana Stojanovića iz Kvirija centra, saradnja šest nevladinih organizacija je posebno važna jer je ponekad veoma teško osnažiti LGBT zajednicu koja živi van većih gradskih sredina i preneti joj neke važne informacije. „Ako ne postoji neka vrsta nacionalne kampanje, to je još teže. Upravo zato smo odlučili da svoje kapacitete usmerimo na promociju postojećih zakona i upoznavanje sa informacijama šta se sa njima može učiniti, a može dosta toga. Neke od mogućnosti smo izložili na sajtu, neke ćemo tek predstaviti, a bili bi veoma srećni da nam i posetioci sajta pošalju neki uspešno rešen slučaj“, kaže Stojanović. On napominje da cilj projekta nije tek puko prikupljanje slučajeva: „U savetima na sajtu insistiramo na tome da prilikom saslušanja ili bilo kog drugog kontakta sa policijom, policajci moraju da se ponašaju korektno, da ne vređaju, da ne okrivljuju žrtvu nasilja bez obzira kakav je njihov stav prema LGBT zajednici. Na nekoliko mesta pominjali smo takozvanu unutrašnju kontrolu kojoj možemo da prijavimo nekorektna postupanja.“
O tome koliko je LGBT zajednica informisana o svojim pravima, svedoči anketa sprovedena na ovogodišnjem festivalu Exit u Novom Sadu (videti okvir), ali i skeniranje stanja na terenu, koje je sprovedeno pre pokretanja sajta. I Boban Stojanović potvrđuje u razgovoru za „Vreme“ da LGBT zajednica nije dovoljno kvalitetno informisana o svojim pravima, kao ni o zakonskim okvirima koji je štite: „Odgovornost za to leži u celokupnom društvu, institucijama, političarima, nevladinim organizacijama. Mi smo, kao organizacije, prepoznali naš deo odgovornosti i ovim projektom smo želeli da to stanje promenimo.“
Tokom realizacije kampanje „Zajedničkim snagama protiv diskriminacije“ održane su brojne radionice, seminari, javne debate i akcije. Jedna od najvažnijih stvari kojom su se organizatori vodili, jeste da izađu u susret lokalnim potrebama gradova u kojima je realizovan projekat. „Nismo hteli samo da dođemo i kažemo šta imamo, već i da okupimo ljude koji su zaista spremni da zajedno sa nama istraju u zalaganju za ljudska prava. Taj model se pokazao veoma uspešnim jer su mnogi saradnici naših organizacija: od lokalnih nevladinih organizacija do predstavnika institucija, dobili dragocene informacije koje im u postojećim programima nismo nudili na sažet i konstruktivan način“, kaže Stojanović.
O zakonodavstvu Srbije, kada je o ovoj temi reč, nedavno se pozitivno izrazila i Evropska komisija. Predstavnici Evropske komisije su u februaru boravili u Beogradu u okviru Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU i naglasili da će u narednim mesecima velika pažnja biti posvećena praćenju poštovanja prava seksualnih manjina, što bi podrazumevalo i održavanje Parade ponosa ove godine. Prilikom te posete, oni su istakli da „EU smatra da je postojeća zakonska regulativa u domenu prava LGBT populacije u Srbiji adekvatna, ali da je neophodno pojačati napore kako bi u praksi bila sprovedena proklamovana načela“. Sa ovom ocenom saglasan je i Stojanović koji kaže da su najveći problemi u poštovanju LGBT prava u zakonskom okviru: intertnost sistema, odnosno izostanak implementacije zakona, kao i sporost pravosuđa. „Kada govorimo o pravima manjinskih grupa, onda je tu reč i o nedostatku kulture ljudskih prava unutar institucija“, kaže on: „Dakle, ako neko na ulici bude napadnut zato što je gej, lezbejka, Rom, Mađar, koristi kolica, to onda nije samo krivično delo, neko nije hteo samo da ukrade novac ili nešto drugo, već je nekome naneo štetu samo zato što pripada nekoj društvenoj grupi. Za to je potrebno vreme i puno energije sa raznih strana, a mi smo želeli da damo mali doprinos toj promeni.“
Govoreći o sajtu Okuraži se, Stojanović kaže da on već sada, za nepunih mesec dana od pokretanja, ima odličnu posećenost. Pored informacija na sajtu, sve informacije pretočene su i u video-formu, pa posetioci ne moraju da troše vreme na čitanje, već mogu da gledaju i slušaju klipove na Jutjub kanalu ili da ih čitaju u štampanoj publikaciji. „Da sajt ima efekta pokazuje i jedan hakerski napad koji smo, na sreću, vrlo brzo otklonili“, zaključuje Stojanović.
Rezultati istraživanja koje je sprovedeno tokom jula, u kome je učestvovalo više stotina osoba, pokazuje da većina građana Srbije nema radikalno negativne stavove prema pripadnicima gej zajednice. Čak 70 odsto anketiranih kaže da bi podržalo afirmativne akcije koje se odnose na prava LGBT osoba ukoliko bi iza njih stala država i njene institucije. Činjenica da većina ispitanika nije znala da navede neke od zakona koji štite prava gej osoba, upravo potvrđuje nedostatak institucionalne kampanje prema LGBT zajednici. Oko 90 odsto anketiranih smatra da se prava LGBT osoba u Srbiji krše. Fizičko nasilje je i dalje najvidljiviji oblik kršenja ljudskih prava LGBT osoba, dok se diskriminacija (maltretiranje, isključivanje iz društva, diskriminacija na radnom mestu…) teže prepoznaje. Osnova za pozitivne promene ima, jer dve ili više LGBT osoba među svojim prijateljima ima čak 37 odsto građana Srbije, onih koji tvrde da ne poznaju nijednu je 15 odsto, više od pet LGBT osoba u krugu prijatelja ima 16 odsto ispitanika, a 32 odsto građana Srbije se druži sa više od pet LGBT osoba.
