Da su kojim slučajem odnosi između republičke i pokrajinske vlasti harmonični, sve ovo sa kontaminiranim mlekom verovatno do javnosti ne bi ni stiglo, a uopšte se i ne bi ni dogodilo da je jesenas, kada je nedvosmisleno ustanovljena plesnivost žita, Uprava za zaštitu bilja bar preporučila ako ne i naredila da se zaraženo žito odvojeno skladišti od zdravog, a da se stočnoj hrani dodaje „zeolit“, mineral koji je absorbent/fiksator aflatoksina, što se i inače radi, kao i da se mlekare sukcesivno kontrolišu, naročito u primeni HCCP standarda smišljenim da se ovo što (nam) se događa ne dogodi.
Ako je za utehu, povišena koncentracija aflatoksina zabeležena je u svim balkanskim zemljama, u Nemačkoj pride, ali za razliku od Srbije ni u jednoj od njih ovaj problem nije „podignut“ na politički nivo, nisu padale teške reči, otkrivale svakorazne zavere, nisu prozivani izdajnici, prodani političari i uopšte uzev tako to: po vokabularu sudeći, problem je mnogo veći nego što mislimo da jeste.
KUKURUZ: Još u toku berbe kukuruza čula su se stidljiva upozorenja da je ionako tanak prinos ugrožen povećanom plesnivošću „zlatnog zrna“. Niko se na to nije obazirao. Nije mnogo prošlo, a u novinama je osvanula takođe stidljiva vest da je sa italijanske granice vraćena pošiljka kukuruza zbog zaraženosti aflatoksinom B1, a iz Ministarstva poljoprivrede je stiglo umirujuće saopštenje da je „naš“ kukuruz zdrav, da i ako je to istina, izuzetak je, uz insinuacije da je dotična pošiljka pretovarana u Hrvatskoj i da „ko zna koji kukuruz je u Italiju stigao“.
Bez obzira na to/takvo zataškavanje, počele su da kolaju priče da „sa našim kukuruzom (ipak) nešto nije u redu“, a pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izneo je tvrdnju da je 70 odsto sveg kukuruza u Srbiji neupotrebljivo, čak kao stočna hrana.
Na ovo je višnja vlast odgovorila konstatacijom da je ta izjava uperena protiv vlade, Srbije i srpskih ratara, da naravno nije istina, a kao dokaz iznela rezultate vanredne kontrole zaliha kukuruza po kojem je svega sedam odsto uzoraka zaista neispravno, ali i to što nije ispravno nije mnogo, samo malo više, skoro pa nije uopšte.
Tek kasnije, kad je „pukla bruka“, onako ispotiha saopšteno je da je (tada) kontrolisan kukuruz samo u Robnim rezervama i Javnim skladištima, što je jedva dvadesetak odsto ukupnih zaliha.
MLEKO: Ne prođe opet mnogo, kad nova vest, mnogo glasnije objavljena nego ona prva: hrvatsko mleko, proizvedeno u mlekari „Dukat“, vraćeno je sa bosansko-hecegovačke granice zbog prekomerne kontaminacije aflatoksinom. Na ovo su netom reagovali nadležni: potrošači mogu da budu spokojni, jer se u Srbiju ne uvozi mleko iz Hrvatske, već iz Bosne, da ovdašnja mlekara „Dukat“ prerađuje isključivo domaće mleko, te nema ni govora o aflatoksinima. Usledila su saopštenja svih velikih mlekara da su njihovi proizvodi bezbedni, da u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom posebnu pažnju posvećuju kvalitetu i tako to.
Uprkos umirujućim saopštenjima, počelo je da se ramori o mogućoj zaraženosti domaćeg mleka i opet je Ministarstvo poljoprivrede promptno reagovalo: tri stotine uzoraka mleka je poslato na analizu kojom je ustanovljeno da je u svega tri odsto uzoraka nađena povišena koncentracija aflatoksina, ali da ni to nije mnogo, samo malo više, skoro pa da nije uopšte.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu za „Politiku“ izjavio da će ministar poljoprivrede Goran Knežević odgovarati ukoliko se pokaže da je kriv za aferu sa aflatoksinom u mleku, ali da će morati da odgovaraju i drugi ukoliko se ispostavi da je odgovornost na njihovoj strani. „Ako je kriv neko drugi, neko drugi će da odgovara, ako je kriv ministar Knežević, odgovaraće on. A plašim se da inicijator tako dramatično neodgovornog ponašanja svakako nije bio ministar Knežević“, izjavio je Vučić i dodao da je, u ovom trenutku, najvažnije da se utvrdi da li je ugroženo zdravlje ljudi u Srbiji i šta je ono što vlada može i mora da preduzme. „Suština je u tome da će nadležni državni organi ispitati sve. Zdravlje ljudi mora da bude zaštićeno. S druge strane, jasno ćemo videti ko je s kakvim namerama i na koji način sve učestvovao u razaranju srpske poljoprivrede, srpskog seljaka i stočarske proizvodnje“, rekao je Vučić.
„Od 300 obrađenih uzoraka, 272 je pokazalo potpunu bezbednost ove namirnice, a 28 je na granici dozvoljenih vrednosti aflatoksina. Sumnjivost tih uzoraka se ne mora nužno odnositi na prisustvo aflatoksina M1 koji je kancerogen, pa se iz ovog razloga rade precizniji testovi (potvrdne metode) i detekcija ovog konkretnog minotoksina“, piše u zvaničnom saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. „Ukoliko dalje analize dokažu prisustvo aflatoksina M1 u nekom od uzoraka u kojima je aflatoksin na granično dozvoljenim vrednostima, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objaviće o kojem je mleku i kojim proizvođačima reč i naložiti predviđene mere prema njima.“
Međutim, rezultati te analize nisu objavljeni. Razlog za to je jednostavan: da jesu, videlo bi se da su ispravnim proglašeni oni uzorci u kojima je nađena koncentracija ispod granice propisane „starim“ pravilnikom, koji je dozvoljavao desetostruko veću koncentraciju od aktuelnog, važećeg pravilnika.
U isto vreme su mleko na analizu, u mnogo manjem broju uzoraka, dala i dva Gorana: Ješić i Papović, prvi jer je sumnjao u verodostojnost rezultata koje je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, drugi jer mu je to posao, budući da je predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Obojica su uzorke na analizu dali u SP laboratoriju koja je deo Viktorija grupe. Tu nastaje zaplet: rezultati su se bitno razlikovali. Po onima koje je Ješić obnarodovao, svega tri uzorka su bila u okviru propisa, dok je Papović, bez konkretnih brojeva i slova, „svoje“ rezultate opisao kao „malo različite“ od zvaničnih – nije mnogo, samo malo, skoro pa da nije uopšte.
PALJBA: Na konferenciji za medije sazvanoj tim povodom, ministar Knežević je konstatovao da, pre svega, pokrajinski sekretar za poljoprivredu nije ovlašćen da mleko daje na analizu, pokazivao dokument sa rezultatima ispitivanja na kome je pisalo da je uzorke doneo „inspektor Goran Ješić“ i to prokomentarisao sumnjom da „inspektor Ješić možda nije oprao ruke“ pa da su zbog toga rezultati takvi kakvi su, usput iskazao sumnju i u samu laboratoriju, iako je reč o najopremljenijoj laboratoriji u Srbiji, kako instrumentima tako i kadrovski, laboratoriji koja i inače, u nedostatku referentne laboratorije, obavlja analize za potrebe države.
„Pokušaji da se diskredituju srpski proizvođači mleka i da se nanese ekonomska šteta industriji mleka, koja bi po scenariju Ješića, Demokratske stranke i Viktorija grupe trebalo trajno da izgubi kredibilitet u okruženju neodgovorno je i opasno ponašanje koje bi trebalo da bude ispitano i od strane državnih organa koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala“, naglasio je ministar Knežević.
Ta izjava bila je okidač za teoretičare zavere: to (neindentifikovani) uvoznički lobi u sadejstvu sa Demokratskom strankom uništava domaću poljoprivredu da bi tržište preplavili nekvalitetnom uvoznom hranom, onda (opet neidentifikovani) GMO lobi hoće da zada smrtni udarac domaćoj poljoprivredi i na mala vrata uvede genetski modifikovane kulture, opet u sadejstvu sa Demokratskom strankom, onda monopolisti koji proizvode stočnu hranu (to je, kao, Viktorija grupa) hoće još više da zajaze domaće tržište, razume se, u sadejstvu sa Demokratskom strankom.
U Novom Sadu proizvođači mleka su se „spontano okupili“, prozivali Ješića zbog ataka na njih sa posebnim naglaskom na ove i one lobije, potom prosipali mleko prethodno ispivši koji gutljaj da bi pokazali da je ispravno, bezbedno, zdravo, da ga daju svojoj deci…
MOŽDA: U spasavanju obraza republička inspekcija je opet sprovela kontrolu koja je pokazala sličan raspored „valja – ne valja“, ali i uzorke poslala na superanalizu u Holandiju, e da bi se otklonile nedoumice. „Biće sve gotovo za nedelju dana“, objasnio je ministar Knežević, pa u skladu sa tim rezultatima „možda će nešto da bude povučeno“, jer „ne može tek tako, samo zbog sumnje da se povlači proizvod iz prodaje“, jer „možda je sve u redu“. Kad se vrh SNS-a izjasnio da sve što je sumnjivo treba da se povuče sa tržišta, ministar je izdao adekvatan nalog, pa je počelo povlačenje mleka iz prodaje i vraćanje „u skladište, a ako se pokaže da nije za ljudsku upotrebu, biće uništeno“… Zanimljivo: u drugoj kontroli uzeto je samo 30 uzoraka, a sa tržišta je povučeno 50 vrsta mleka raznih proizvođača. Iz prodavnica nestade i jogurt, mada za njega nije propisana granična vrednost aflatoksina.
Isto važi i za sir: kada je menjan pravilnik po kome je dozvoljena količina aflatoksina u mleku desetostruko smanjena, nekako su mlečni proizvodi zaboravljeni, pa u siru, recimo, može da ga bude koliko god: limita nema. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, mlečni proizvodi i nisu obuhvaćeni kontrolom baš zato što limit nije propisan pa nema ni zakonskog osnova za kontrolu na aflatoksine. Takav sir, međutim, do kupca može da stigne samo u Srbiji: svuda unaokolo, pa i dalje, nije napravljen taj „sirni previd“: eto razloga zašto je u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju „ispregovarano“ da se iz ukidanja carina na robu iz Evropske unije izuzme sir.
I Ješić je ponovo dao nove uzorke mleka, ovog puta ne u SP laboratoriju, već u Institut za prehrambene tehnologije: novi rezultati, kaže, mnogo su gori od prethodnih, ali nije saopštio precizno koliko je „to gore“, već samo opisno – „tri do pet puta više“, kao i da su uzorci poslati na superveštačenje u Nemačku i da će rezultati biti gotovi „za nedelju dana“.
DOCKAN: U toku posete fabrici stočne hrane „Jabuka“, ministar poljoprivrede je najavio da „od ponedeljka krećemo sa nabavkom određenih supstanci koje ćemo takođe deliti poljoprivrednicima, čiji je cilj da se što pre izluče iz organizma određeni toksini, ako postoje. I ja očekujem da u nekom najkraćem roku, već u narednih nedelju dana možda mi imamo kompletno zdravo mleko i zdravu hranu na našim policama“, saopštio je ministar Knežević uz konstataciju da je stočna hrana ovog proizvođača „u skladu sa propisima“.
Da li to ministru nije poznato, ili namerno preskače, tek kad je spuštena granica aflatoksina u mleku nije spuštena i u hranivima, tako da to što je stočna hrana „u okviru propisa“ nije garancija da će i mleko takođe biti u okviru propisa.
Ministarstvo poljoprivrede je, sa šest meseci docnje, izdalo i uputstva za poljoprivrednike i proizvođače stočne hrane kako da kontrolišu sirovine i šta da rade ako utvrde da sa sirovinom, odnosno stočnom hranom nešto nije u redu, kao i kako da koriste apsorbente/fiksatore aflatoksina.
Inače, apsorbenti/fiksatori aflatoksina, koji se dodaju stočnoj hrani, čime se postiže da se ovaj toksin izlučuje „pozadi“, a ne kroz vime, pod različitim komercijalnim nazivima postoje na tržištu, kako domaći tako i uvozni, ali proizvođači ih slabo koriste jer može biti ne znaju da treba da ga koriste, ali i zato jer košta.
Na kraju, tek kad je u mleku koje ona prerađuje pronađeno viška aflatoksina, Niška mlekara je objavila da je započela sa kontrolom mleka na aflatoksine „na ulazu“, što znači da može, da ima za to potrebnu opremu, na šta je, uostalom, obavezuje HCCP standard, koji svi proizvođači hrane moraju da primenjuju. Posredno je, dakle, priznala da joj HCCP sertifikat služi samo da na zidu visi. Da ne bude zabune: nije ovo prozivka Niške mlekare – za svaku kojoj je pronađena prekomerna doza aflatoksina u mleku ovo važi, a to su sve velike mlekare, nego je ona ta koja se samoprozvala samopohvalom da je sad učinila nešto što je trebalo inače da radi.
Do 1960. godine za aflatoksine nije se ni znalo: izolovani su u istrazi pomora 100.000 ćuraka u Velikoj Britaniji, kada su i označeni kao uzročnik „Ćureće ‘X’ zaraze“. Reč je o mikotoksinima koje izlučuje gljiva/plesan Aspergillus flavus, kojoj naročito pogoduju ekstremno sušne, ali i ekstremno kišne godine.
Od tada pa naovamo, izolovano je 16 vrsta aflatoksina i svi su potencijalno otrovni, kancerogeni, mutageni i imunosupresivni agensi. Ima ih u žitaricama – kukuruzu, pšenici, prosu, pirinču, u uljaricama – soji, suncokretu, pamuku, ali i u mleku, kao posledica hranjenja životinja zaraženom hranom.
Aflatoksini su fluoroscentni bledobeli do bledožuti kristali, rastvorljivi u metanolu, hloroformu, acetonu i acetonitrilu, većina njih je topljiva na temperaturama oko 3000C. Ovo poslednje će (možda) biti važno kad/ako se neko seti da proveri od kakvog žita je samleveno u brašno za hleb naš nasušni. Hleb se, naime, peče na 2000C.
Od tih 16 vrsta, u našem slučaju važan je AFB1 (C17 H12O6), koji nastaje kao posledica plesni na žitaricama i AFM1 (C17 H12O7), inače najjači prirodni kancerogen koji je metabolit ovog prvog, a nastaje kao odgovor imunog sistema krave na zatrovanu hranu i izlučuje se kroz mlečne žlezde.
Aflatoksini nisu neuobičajena pojava: četvrtina svetske žetve je njima zaražena. Zbog potencijale opasnosti po zdravlje ljudi, dece pogotovo, vremenom je ustanovljena „bezbedna“ koncentracija ovog otrova u mleku na 0,5 mikrograma po kilogramu mleka koja je važila u celom (civilizovanom) svetu, sve do 2006. godine kada je ta granica spuštena na desetostruko nižu – 0,05 mikrograma po kilogramu. Nije, međutim, to učinjeno zbog zdravlja stanovništva, već zbog zaštite evropskih mlekara od „inoevropske“ konkurencije: propisi o bezbednosti hrane, uostalom, zbog toga se i donose, a sredinom prve decenije ovog veka proizvodnja mleka je bila u hiperprodukciji.
Po ugledu na civilizovani svet, u „onoj“ Jugoslaviji propis o sadržaju aflatoksina u mleku donet je 1992. godine, da bi 2011, po ugledu na Evropsku uniju, granica sa svetskog standarda pomerena na evropski: sa 0,5 na 0,05 miligrama po kilogramu. Ni to nije urađeno zbog zdravlja stanovništva, nego da bi se ovdašnjim (velikim) mlekarama otvorila vrata za izvoz u Evropu.
Tada je mleko i bilo „propisno“, bar ono koje je u izvoz „išlo“: tada je, uostalom, bilo i šta da se izveze. U međuvremenu, Srbija je iz raznoraznih razloga – o kojima je „Vreme“ u više navrata pisalo – od izvoznika postala uvoznik mleka, pa je i mlekarska (samo)kontrola olabavila. U stvari, sve pošiljke mleka na ovu stranu granice strogo su kontrolisane, jer predstavljale su direktnu konkurenciju domaćim proizvođačima, a u isto vreme domaće mleko nije, odnosno – za malo pa nije uopšte kontrolisano: koliko za primer, u prošloj godini po nalogu Veterinarske inspekcije laboratorijski je ispitano slovom i brojem 22 (dvadeset dva) uzorka domaćeg mleka, a ne „preko 600“, kako tvrde u Ministarstvu poljoprivrede.
Poštovani gospodine ministre,
Victoria Group je jedan od najvećih poslodavaca, proizvođača i neto izvoznika u sektoru poljoprivrede. Kao generalni direktor kompanije koja zapošljava 1.800 ljudi u Srbiji, sarađuje sa oko 40.000 poljoprivrednika preko 300 kooperanata, želim da Vas informišem o činjenicama koje se odnose na poslovanje naše kompanije.
1. Povodom Vaše izjave od 20.02.2013. godine da Victoria Group vrši sinhronizovane napade na Ministarstvo poljoprivrede koji su „usmereni na ekonomsko slabljenje države, a pre svih osnovnih poljoprivrednih proizvođača„, želimo da ukažemo na sledeće:
Analize mleka po narudžbini dva nezavisna naručioca (Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu) urađene su u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Rezultati ispitivanja mleka, koje je u svom izveštaju 18.02.2013. godine navela SP laboratorija su tačni.
SP Laboratorija je jedna od prvih akreditovanih laboratorija u Srbiji u skladu sa ISO/IEC 17025 od strane Akreditacionog tela Srbije 2001. godine. Nakon potpisivanja sporazuma Akreditacionog tela Srbije i Međunarodne organizacije za akreditaciju laboratorija, SP laboratorija dobija status međunarodno priznate.
SP laboratorija ovlašćeno sprovodi domaće i međunarodne arbitraže, a po zahtevu Ministarstva na čijem ste čelu, Ministarstva zdravlja, Uprave za veterinu i velikog broja međunarodnih i domaćih proizvođača, godišnje obavi ispitivanje oko 40.000 uzoraka hrane za ljudsku i životinjsku ishranu.
Još jednom napominjemo da, uz dozvolu naručilaca analize, preostale količine uzoraka korišćenih u analizi mleka, SP Laboratorija može da ponudi na ponovljena ispitivanja vašem Ministarstvu i svim nadležnim institucijama.
2. Povodom Vaše izjave od 21.02.2013. godine – „Opšte je poznato da je GMO lobi jedan od najmoćnijih u svetu, pa mu nije bio problem da angažuje pojedine političko–privredne strukture i medije u Srbiji“
Naša članica Sojaprotein je najveći prerađivač isključivo genetski nemodifikovane soje (non-GMO) u zemlji i regionu, a svoje non-GMO proizvode izvozi u 36 zemalja sveta, od čega je 80 odsto izvoza u Evropsku uniju.
Zabrinuti smo Vašom informacijom da u zemlji postoji „GMO lobi“. Smatramo da je Vaša obaveza da nas, kao i sve građane Srbije, obavestite na koje pojedince ili organizacije mislite i koje to akcije „GMO lobi“ sprovodi koje bi ugrozile komparativnu prednost Srbije, tim pre što Victoria Group godinama unazad ukazuje na važnost uzgajanja isključivo non-GMO poljoprivrednih kultura.
3. Povodom Vašeg odgovora na pitanje novinara zašto optužujete Victoria Group za „aferu mleko„: „jedina fabrika u Srbiji koja bi mogla „kancerogeni“ kukuruz, umesto za stočnu hranu, da upotrebi kao sirovinu za proizvodnju biogoriva je takođe u vlasništvu „Viktorija grupe„. (Večernje novosti, 26.02.2013.)
Victoria Group u okviru fabrike Victoriaoil poseduje pogon i tehnologiju za proizvodnju biodizela. Sirovine za proizvodnju biodizela su isključivo uljarice, nikako kukuruz. Od kukuruza se pravi bioetanol, za čiju proizvodnju u Srbiji ne postoji fabrika.
4. Povodom netačne optužbe jednog medija za „korišćenje mesnog koštanog brašna u proizvodnji stočne hrane u okviru Veterinarskog zavoda Subotica„
Veterinarski zavod Subotica, članica Victoria Group, u okviru tri pogona proizvodi: stočnu hranu, hranu za ribe i hranu za kućne ljubimce.
Kao resornog ministra, molimo Vas da Republička veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede objavi svoj izveštaj broj 270-323-1429-12-05 od 31.12.2012. godine u kome je pri kontroli naše fabrike utvrđeno da se mesno koštano brašno koristi isključivo u proizvodnji hrane za kućne ljubimce, što je u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije.
Ovim putem Vas pozivamo da posetite našu kompaniju, SP laboratoriju, fabriku za preradu non-GMO soje Sojaprotein, pogon za proizvodnju biodizela u okviru kompanije Victoriaoil, Veterinarski zavod Subotica i sve fabrike i pogone koji posluju u okviru kompanije Victoria Group, kako biste se i lično uvereli u naše transparentno poslovanje i sledeće činjenice:
• U poslednjih deset godina poslovanja kompanija je investirala u Srbiji preko 200 miliona evra.
• Kompanija otkupljuje uljarice od domaćih proizvođača sa oko 200.000 hektara zemlje, a zatim proizvode višeg stepena prerade izvozi na čak 40 tržišta širom sveta, od kojih je većina u Evropskoj uniji.
• Svake godine Victoria Group predfinansira primarnu poljoprivrednu proizvodnju Srbije sa preko 100 miliona evra, kao podršku farmerima za setvu.
• Celokupna radna snaga, kako direktno zaposlenih tako i široki krug dobavljača, angažovan je na teritoriji Republike Srbije.
• Svi porezi i doprinosi uplaćuju se redovno u budžet Republike Srbije.
Želim da Vas uverim da će Victoria Group nastaviti da investira u agrarni sektor u Srbiji i društvenu zajednicu u okviru koje posluje, kao i da će u tome ostati pouzdan partner svim institucijama, kojima je zajednički cilj razvoj srpske poljoprivrede i dobrobit naših poljoprivrednika i građana.
S poštovanjem,
Zoran Mitrović
generalni direktor Victoria Group
26. februar 2013.
