Ko jede softver inženjere

S vremena na vreme aktuelna je priča o velikim otkazima u IT sektoru. Do pre koju godinu uglavnom se radilo o otresanju viška zaposlenih koji se napravio tokom perioda rasta, a suštinski nisu bili neophodni za dobar posao. Otpušteni bi relativno brzo našli uhlebljenje u drugim firmama koje nastaju i rastu, tako da velike drame nije bilo. Pojavom veštačke inteligencije, a naročito u poslednje tri godine, ozbiljno se govori o tome da će posla u IT sektoru biti sve manje, a da će se to loše odraziti i na plate, do sada zavidne. Upravo se nalazimo u jednom takvom periodu i svakodnevno slušamo o dvocifrenim procentima otpuštenih u najvećim softverskim firmama. Znači li to da je VI počela da jede ljude?

Ima nekoliko dobrih argumenata za tu tezu. Veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke, a takvih je u IT podosta. Kodiranje je dobar primer: sve što je nekada moralo da se radi ručno i za šta je trebalo mnogo ruku od kojih se (većine) nije očekivalo neko spektakularno znanje, sada uspešno radi algoritam. Drugi razlog je stvarna mogućnost multitaskinga, odnosno jedan softver inženjer uz pomoć VI može da obavi više poslova, čitaj – radnih mesta. Recimo, paralelno sa dizajniranjem može da radi i testiranje, što su do sada bili odvojeni zadaci. To vodi formiranju manjih, multifunkcionalnih timova. Veštačka inteligencija je naročito dobra za tehničku podršku i održavanje serverskih sistema, gde se takođe odjednom pojavio višak ljudi. A obično ih nikada nije bilo dovoljno.

Na sve to se nadovezuju očekivanja menadžmenta koji sa previše entuzijazma gleda na mogućnosti VI i prostor za profit sada vidi u smanjivanju budžeta za plate, čak i tamo gde to još nije neophodno. Ne uzimaju u obzir da ćemo se, ako se ovaj proces nastavi, uskoro naći u situaciji ozbiljnog deficita IT kadrova, zbog nedostatka motiva. To je bio slučaj sa zanatlijama kada je industrijska proizvodnja postala jeftina (automatizovana) pa je postalo isplativije kupiti novo nego popravljati. Ko je nešto skorije zidao, tražio dobrog molera ili vodoinstalatera odlično razume o čemu je reč.

Veštačka inteligencija ne može da zameni kreativnost i kritičko razmišljanje kvalitetnog stručnjaka. VI često ne razume širi kontekst softvera koji piše i pravi strukturne greške koje (opet) tester VI ne primećuje. To za posledicu ima naknadno angažovanje velikog tima ljudi koji grešku moraju da ispravljaju ručno. Desilo se Guglu pre dve godine, recimo. Ili Tviteru, kada je Ilon Mask po preuzimanju otpustio 70 odsto zaposlenih, mnoge opravdano, ali je time sistem naviknut na fina podešavanja učinio nestabilnim.

Najveći problem je bezbednost. Nema mnogo kompanija u svetu koje uspešno razvijaju složene sisteme veštačke inteligencije, tako da svi preuzimaju njihove modele kao osnov za rad. Nevolja je što građenje na tuđim temeljima najpre znači stalnu zavisnost, ali i curenje podataka. Još gore je kada se koriste takozvani “besplatni modeli” što menadžment obožava ne razumevajući da time veštačku inteligenciju hrani podacima svoje firme. Koji se ugrađuju u pomenuti temelj i prestaju da budu poslovna tajna. Još gore je ako je reč o podacima klijenata.

Na kratak rok VI donosi uštede i efikasnost. Ali s vremenom usporava razvoj i inovacije i može da dovede do ozbiljne stagnacije. Ugrožava i profit jer korisnici ne žele da plaćaju visoku cenu za proizvod koji prave botovi, upravo da bi smanjili troškove proizvodnje. To znači da veštačka inteligencija dugoročno neće zameniti IT-jevce, ali će im promeniti posao. Biće manje onih koji dobijaju veliku platu za malo znanje. Ali će se tražiti i dobar “obućar” koji radi ručno i polako, spasava a ne naplaćuje mnogo.