Otkazi u IT sektoru više nisu samo sezonsko “otresanje viška”, već posledica nove industrijske revolucije. Veštačka inteligencija zamenjuje rutinske poslove, menja strukturu timova i menadžere puni iluzijom o beskrajnoj štednji. Pitanje je – koliko dugo će imati koga da zameni.
S vremena na vreme aktuelna je priča o velikim otkazima u IT sektoru. Do pre koju godinu uglavnom se radilo o otresanju viška zaposlenih koji se napravio tokom perioda rasta, a suštinski nisu bili neophodni za dobar posao. Otpušteni bi relativno brzo našli uhlebljenje u drugim firmama koje nastaju i rastu, tako da velike drame nije bilo. Pojavom veštačke inteligencije, a naročito u poslednje tri godine, ozbiljno se govori o tome da će posla u IT sektoru biti sve manje, a da će se to loše odraziti i na plate, do sada zavidne. Upravo se nalazimo u jednom takvom periodu i svakodnevno slušamo o dvocifrenim procentima otpuštenih u najvećim softverskim firmama. Znači li to da je VI počela da jede ljude?
Ima nekoliko dobrih argumenata za tu tezu. Veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke, a takvih je u IT podosta. Kodiranje je dobar primer: sve što je nekada moralo da se radi ručno i za šta je trebalo mnogo ruku od kojih se (većine) nije očekivalo neko spektakularno znanje, sada uspešno radi algoritam. Drugi razlog je stvarna mogućnost multitaskinga, odnosno jedan softver inženjer uz pomoć VI može da obavi više poslova, čitaj – radnih mesta. Recimo, paralelno sa dizajniranjem može da radi i testiranje, što su do sada bili odvojeni zadaci. To vodi formiranju manjih, multifunkcionalnih timova. Veštačka inteligencija je naročito dobra za tehničku podršku i održavanje serverskih sistema, gde se takođe odjednom pojavio višak ljudi. A obično ih nikada nije bilo dovoljno.
Na sve to se nadovezuju očekivanja menadžmenta koji sa previše entuzijazma gleda na mogućnosti VI i prostor za profit sada vidi u smanjivanju budžeta za plate, čak i tamo gde to još nije neophodno. Ne uzimaju u obzir da ćemo se, ako se ovaj proces nastavi, uskoro naći u situaciji ozbiljnog deficita IT kadrova, zbog nedostatka motiva. To je bio slučaj sa zanatlijama kada je industrijska proizvodnja postala jeftina (automatizovana) pa je postalo isplativije kupiti novo nego popravljati. Ko je nešto skorije zidao, tražio dobrog molera ili vodoinstalatera odlično razume o čemu je reč.
Veštačka inteligencija ne može da zameni kreativnost i kritičko razmišljanje kvalitetnog stručnjaka. VI često ne razume širi kontekst softvera koji piše i pravi strukturne greške koje (opet) tester VI ne primećuje. To za posledicu ima naknadno angažovanje velikog tima ljudi koji grešku moraju da ispravljaju ručno. Desilo se Guglu pre dve godine, recimo. Ili Tviteru, kada je Ilon Mask po preuzimanju otpustio 70 odsto zaposlenih, mnoge opravdano, ali je time sistem naviknut na fina podešavanja učinio nestabilnim.
Najveći problem je bezbednost. Nema mnogo kompanija u svetu koje uspešno razvijaju složene sisteme veštačke inteligencije, tako da svi preuzimaju njihove modele kao osnov za rad. Nevolja je što građenje na tuđim temeljima najpre znači stalnu zavisnost, ali i curenje podataka. Još gore je kada se koriste takozvani “besplatni modeli” što menadžment obožava ne razumevajući da time veštačku inteligenciju hrani podacima svoje firme. Koji se ugrađuju u pomenuti temelj i prestaju da budu poslovna tajna. Još gore je ako je reč o podacima klijenata.
Na kratak rok VI donosi uštede i efikasnost. Ali s vremenom usporava razvoj i inovacije i može da dovede do ozbiljne stagnacije. Ugrožava i profit jer korisnici ne žele da plaćaju visoku cenu za proizvod koji prave botovi, upravo da bi smanjili troškove proizvodnje. To znači da veštačka inteligencija dugoročno neće zameniti IT-jevce, ali će im promeniti posao. Biće manje onih koji dobijaju veliku platu za malo znanje. Ali će se tražiti i dobar “obućar” koji radi ručno i polako, spasava a ne naplaćuje mnogo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
