Otkazi u IT sektoru više nisu samo sezonsko “otresanje viška”, već posledica nove industrijske revolucije. Veštačka inteligencija zamenjuje rutinske poslove, menja strukturu timova i menadžere puni iluzijom o beskrajnoj štednji. Pitanje je – koliko dugo će imati koga da zameni.
S vremena na vreme aktuelna je priča o velikim otkazima u IT sektoru. Do pre koju godinu uglavnom se radilo o otresanju viška zaposlenih koji se napravio tokom perioda rasta, a suštinski nisu bili neophodni za dobar posao. Otpušteni bi relativno brzo našli uhlebljenje u drugim firmama koje nastaju i rastu, tako da velike drame nije bilo. Pojavom veštačke inteligencije, a naročito u poslednje tri godine, ozbiljno se govori o tome da će posla u IT sektoru biti sve manje, a da će se to loše odraziti i na plate, do sada zavidne. Upravo se nalazimo u jednom takvom periodu i svakodnevno slušamo o dvocifrenim procentima otpuštenih u najvećim softverskim firmama. Znači li to da je VI počela da jede ljude?
Ima nekoliko dobrih argumenata za tu tezu. Veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke, a takvih je u IT podosta. Kodiranje je dobar primer: sve što je nekada moralo da se radi ručno i za šta je trebalo mnogo ruku od kojih se (većine) nije očekivalo neko spektakularno znanje, sada uspešno radi algoritam. Drugi razlog je stvarna mogućnost multitaskinga, odnosno jedan softver inženjer uz pomoć VI može da obavi više poslova, čitaj – radnih mesta. Recimo, paralelno sa dizajniranjem može da radi i testiranje, što su do sada bili odvojeni zadaci. To vodi formiranju manjih, multifunkcionalnih timova. Veštačka inteligencija je naročito dobra za tehničku podršku i održavanje serverskih sistema, gde se takođe odjednom pojavio višak ljudi. A obično ih nikada nije bilo dovoljno.
Na sve to se nadovezuju očekivanja menadžmenta koji sa previše entuzijazma gleda na mogućnosti VI i prostor za profit sada vidi u smanjivanju budžeta za plate, čak i tamo gde to još nije neophodno. Ne uzimaju u obzir da ćemo se, ako se ovaj proces nastavi, uskoro naći u situaciji ozbiljnog deficita IT kadrova, zbog nedostatka motiva. To je bio slučaj sa zanatlijama kada je industrijska proizvodnja postala jeftina (automatizovana) pa je postalo isplativije kupiti novo nego popravljati. Ko je nešto skorije zidao, tražio dobrog molera ili vodoinstalatera odlično razume o čemu je reč.
Veštačka inteligencija ne može da zameni kreativnost i kritičko razmišljanje kvalitetnog stručnjaka. VI često ne razume širi kontekst softvera koji piše i pravi strukturne greške koje (opet) tester VI ne primećuje. To za posledicu ima naknadno angažovanje velikog tima ljudi koji grešku moraju da ispravljaju ručno. Desilo se Guglu pre dve godine, recimo. Ili Tviteru, kada je Ilon Mask po preuzimanju otpustio 70 odsto zaposlenih, mnoge opravdano, ali je time sistem naviknut na fina podešavanja učinio nestabilnim.
Najveći problem je bezbednost. Nema mnogo kompanija u svetu koje uspešno razvijaju složene sisteme veštačke inteligencije, tako da svi preuzimaju njihove modele kao osnov za rad. Nevolja je što građenje na tuđim temeljima najpre znači stalnu zavisnost, ali i curenje podataka. Još gore je kada se koriste takozvani “besplatni modeli” što menadžment obožava ne razumevajući da time veštačku inteligenciju hrani podacima svoje firme. Koji se ugrađuju u pomenuti temelj i prestaju da budu poslovna tajna. Još gore je ako je reč o podacima klijenata.
Na kratak rok VI donosi uštede i efikasnost. Ali s vremenom usporava razvoj i inovacije i može da dovede do ozbiljne stagnacije. Ugrožava i profit jer korisnici ne žele da plaćaju visoku cenu za proizvod koji prave botovi, upravo da bi smanjili troškove proizvodnje. To znači da veštačka inteligencija dugoročno neće zameniti IT-jevce, ali će im promeniti posao. Biće manje onih koji dobijaju veliku platu za malo znanje. Ali će se tražiti i dobar “obućar” koji radi ručno i polako, spasava a ne naplaćuje mnogo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
