Prvi maj se nekad slavio uz pečenje i pivo, na izletištu ili kod kuće, ali ove godine je grupa građana severne Mitrovice praznik rada proslavila na sasvim neuobičajen način. U sunčano majsko jutro, na gotovo pustom trgu uz čuveni most koji razdvaja srpski od albanskog dela grada, spalili su američku zastavu i sliku predsednika Srbije Borisa Tadića i državne sekretarke Sjedinjenih Američkih Država Kondolize Rajs
Iako je događaj bio najavljen brojnim plakatima „Udruženja potomaka solunskih boraca od 1912. do 1920“, koji su pozivali građane na miting, Mitrovčani su tog četvrtka očigledno imali pametnija posla, jer se, osim nekolicine članova Udruženja, dvadesetak novinara i šačice radoznalaca u zakazano vreme nije pojavio niko. Tačno u jedanaest, na trg su pristigli potomci solunaca: dva kršna momka u majicama „Kosovo je Srbija“, plus još dvojica u majicama „Neću u Evropu“ (ćirilica, Miroslavljevo pismo), jedan sa transparentom „NATO, Yenkee Go Home“, te nekoliko postarijih ljudi. Grupica se zaustavila kod obeliska u pomen žrtvama NATO bombardovanja i UČK koji je prošle godine podignut tik uz most, a preko puta čuvenog kafića Dolče vita.
Kada su se novinari svetskih i domaćih agencija, koji su dotad sedeli u kafiću, okupili i postavili kamere, reč je uzeo Marijan Ilinčić, ispred pomenutog udruženja. On je najpre rekao da nije slučajno što su se okupili baš na to mestu, kod Spomenika istine (kako se obelisk zvanično zove). „Nema potrebe da objašnjavam zašto spaljujemo američku zastavu“, rekao je on, a zatim je održao kratak govor o „izdajniku Tadiću“, koji je sa Evropskom unijom potpisao „sraman i nečastan sporazum“ kojim se priznaje „lažna država Kosovo“, a zbog čega Tadić i njemu slični „treba da se stide“. Neko je odmotao američku zastavu srednje veličine, neko je prineo upaljač, plamen je liznuo ali je utom, kao za pakost, niz Ibar dunuo jak vetar i ugasio ga. Posle dva-tri ponovljena pokušaja zastava je posuta benzinom i u tren oka izgorela.
Došao je red na Tadića, koji se na slici veličine metar sa metar rukuje sa Rajsovom, s tim što je na glavu predsednika Srbije uz pomoć fotošopa montirano keče, a iznad dopisano: „Dogovoreno: dajem Kosovo za EU“. I ovaj put je benzin pomogao da objekt mržnje brzo izgori, sa sve osmesima Tadića i Rajsove, tako da je na pločniku ostala samo gomilica pepela. Dok je plamen još tinjao, jedan stariji čovek je viknuo: „I njega lično treba da spalimo“, što je od članova bilo propraćeno odobravajućim psovkama. Nakon toga, Ilinčić je dao nekoliko kratkih izjava za domaće medije (strancima je poručio da nisu dobrodošli), a zatim su se svi brzo razišli, članovi Udruženja u pravcu grada, a novinari ka Dolče viti. Ceo događaj je više podsećao na performans konceptualnih umetnika nego na protestni miting najavljen na plakatima, i Mitrovica je još pre podneva utonula u prazničnu dremljivost.
Ovo, inače, nije prvi put da pomenuto udruženje spaljuje Tadića i Rajsovu: isto su učinili pred mnogo većim brojem ljudi nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, na protestnom mitingu 25. februara, s tim što je slika bila manjeg formata, a zastava Evropske unije. Iz nekog razloga, Javni servis RTS-a tada nije pomenuo ovaj detalj u izveštaju sa protesta, kao što nije pomenuto ni prvomajsko spaljivanje. I štampani mediji su ga jedva zabeležili, što nije nikakvo čudo jer su novine izašle tek tri dana kasnije.
Na većinu Mitrovčana sa kojima je ovaj reporter razgovarao Ilinčićev performans je ostavio mučan utisak, dok nekolicini stranih novinara nije bilo jasno kakav je to narod koji svoju frustraciju zbog gubitka Kosova izražava spaljivanjem sopstvenog predsednika (zašto su spaljeni zastava i Rajsova zaista nije bilo potrebe tumačiti). Ilinčić je, osim što je aktivista Udruženja, i predsednik lokalnog džudo kluba, a svojevremeno je bio jedan od vođa „čuvara mosta“, koji su s početka dvehiljaditih branili severni deo grada od Albanaca. Danas čuvara više nema – most obezbeđuju UNMIK policija i KFOR – ali je Ilinčić ostao aktivan, pa je, između ostalog, bio na čelu udruženja koje je sakupilo novac za izgradnju Spomenika istine, a blizak je poslaniku Demokratske stranke Srbije Marku Jakšiću i predsedniku Srpskog nacionalnog veća Milanu Ivanoviću. Iako ni DSS ni SNV zvanično nisu učestvovali u organizaciji „mitinga“, u Mitrovici se bez dozvole Jakšića i Ivanovića ne dešava ništa, pa ni ovakvi performansi.
Narod tamo ima većih problema od Tadića i sporazuma sa EU: severna Mitrovica je deo Srbije i to se, između ostalog, može videti i po rastućim cenama. Ko nema sreću da radi u zdravstvu, obrazovanju, ili policijskim „paralelnim strukturama“, pa ne prima duplu platu iz budžeta Srbije, jedva sastavlja kraj sa krajem. Privreda, ako se izuzmu kiosci, prodavnice i kafići, praktično ne funkcioniše otkad je Trepča zatvorena. Slab odziv Mitrovčana na poziv na javno spaljivanje Tadića mogao bi da znači da moćnici koji su dosad pod čvrstom kontrolom držali političke i ekonomske tokove u gradu polako gube podršku, a koliko je taj utisak tačan, saznaćemo čim se nakon lokalnih izbora prebroje glasovi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
