Kako se kuje Studentska lista

Da bi se u današnjoj Srbiji preživela medijska svakodnevica, prosečnom čoveku je potreban dobar želudac, ali i odlično pamćenje. U suprotnom, može da poveruje u razne “ekskluzive” koje serviraju režimski mediji.

Tako je “Informer” pod oznakom “megaekskluzivno” objavio tajnu “blokadersku listu” sa 250 imena tvrdeći da je ona “finalna” iako su se na njoj neka imena našla po dva puta, recimo Nemanja Vidić, pa čak i tri puta kao pravnik Mario Reljanović. Neki su u šali rekli da Reljanoviću fale još dva pojavljivanja pa da sam formira svoj poslanički klub.

Na prvom mestu objavljene liste je rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Od najpoznatijih imena tu su Nemanja Vidić, Dejan Bodiroga, Milo Lompar, Jovo Bakić. Ima i mnogo lokalnih aktivista i profesora, ali većina imena nije poznata široj javnosti.

Prema saznanjima “Vremena”, studenti su polovinom jula spojili radni spisak mogućih kandidata sa svih univerziteta. Tada uvid u to imaju stotine ili hiljade studenata, pa nije čudo što stvar lako izađe van pokreta.

“Studenti su nam rekli da bi to lako moglo da procuri u medije i da bi tada mogle da krenu prozivke”, kaže nam jedna osoba iz kruga potencijalnih kandidata.

Biće, dakle, da je “Informer” došao do prve radne verzije – pune dupliranja, sa ko zna koliko tačnim redosledom i ko zna koliko imena koja na kraju uopšte neće biti na listi. Neki će, izvesno, biti zaustavljeni vetom, drugi se možda sami povuku, kao što je prošle sedmice učinila glumica i producentkinja Bojana Maljević. Lista, dakle, nije ni blizu finalne.

Na njoj bi još i najbliže “finalnom” moglo da bude mesto broj jedan za rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, koji je u intervjuu za prošli broj “Vremena” prvi put potvrdio da su ga studenti pitali da bude na listi i da je odgovorio potvrdno.

“Ako studenti smatraju da mogu da pomognem, ja ću to prihvatiti”, rekao je Đokić. “Ali ne mogu to da kažem s obzirom na to da lista još nije zaokružena. Studenti su u pravu kad neće da iznose imena kandidata sa liste pre nego što su izbori raspisani.”

Problem sa specijalnim otkrićem “Informera” je što nije prvo takvo. Dežurni medijski analitičar Nebojša Krstić je pre tri meseca, simbolično 1. aprila, na Svetski dan šale, objavio na mreži Iks “trenutno važeću kompletnu” listu koja se umnogome razlikuje od sada objavljene. Za udarnike vlasti biće još dosta takvog posla, jer će se verzija studentske liste još mnogo puta menjati, a zbilja “finalna” neće biti poznata maltene do trena dok ne izađe pred građane i notare, na prikupljanje potpisa podrške.

Dok vlast i njeni rade svoj posao, “Vreme” otkriva kako su studenti zaista birali kandidate za svoju listu. U ono što smo saznali razgovarajući sa studentima iz pokreta, teško bi poverovao premijer Đuro Macut, koji je ponudu da bude predsednik vlade dobio od Aleksandra Vučića kada je išao da registruje automobil.

Studenti su napravili sistem koji je prilično komplikovan, spor, ali na užas svakog autokrate – demokratski. Trenutno je u proces formiranja Studentske liste uključeno više od osamdeset plenuma na nivou cele Srbije. U celokupnom procesu i dalje jedinstveno učestvuju svi fakulteti i univerziteti koji su prvobitno bili deo studentskih protesta.

PODELA MANDATA

Dvesta pedeset mesta na Studentskoj listi podeljeno je na ukupno šest univerzitetskih gradova – Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu. Mesta su podeljena prema broju studenata u svakom od pomenutih gradova, a to u praksi znači da je Beograd dobio najveći broj mesta na listi.

Da bi se izbegla “beogradizacija” – boljka od koje pate gotovo sve političke opcije u zemlji – mesta na listi su raspoređena tako da svaki od ovih šest gradova u samom vrhu liste ima svog kandidata. Sva ostala mesta se zatim raspoređuju po specifičnom algoritmu, kako su objasnili studenti za “Vreme”, čime se osigurava da kandidati svih fakulteta budu ravnomerno zastupljeni.

Svaki univerzitetski centar je imao potpunu slobodu da kandidate bira po slobodnom principu, pa su tako neki manji univerzitetski centri odlučili da kandidate biraju zajedno svi fakulteti, dok je Beograd odlučio da 51 plenum fakulteta koji su bili u blokadi pojedinačno bira svoje kandidate.

KAKO SE POSTAJE KANDIDAT I KO NE MOŽE BITI NA LISTI

Kada govorimo o uslovima za “ulazak” na listu, studenti su izgleda rešili da preduprede svaki pokušaj ubacivanja režimskih kandidata ili opozicionih kadrova. Kriterijumi su postavljeni pre nego što je u javnosti iznet zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i od tada nisu menjani.

Prvo – kandidat ne sme biti student. Zatim sledi politički filter koji je prilično rigorozan – kandidat ne sme biti osoba koja je ikada bila član neke od stranaka u vladajućoj koaliciji, od Srpske napredne stranke, preko Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke do Ujedinjene seljačke stranke i Srpske liste.

Što se tiče kandidata koji su bili članovi opozicionih stranka, uslov je da osoba nikada nije bila funkcioner neke od parlamentarnih opozicionih partija. Taj kriterijum, saznaje “Vreme”, nije poštovan tvrdo, već su studenti ostavili prostor da kandidat bude neko ko je bio član opozicionih partija pa i funkcioner na lokalnom nivou, ukoliko procene da ta osoba može da doprinese zajedničkoj borbi.

Pored uslova da potencijalni kandidat ne sme biti osuđivan – zakon je tu blaži i kaže da poslanik ne može biti lice osuđivano na kaznu zatvora dužu od šest meseci – studenti su dodali još jedan eliminacioni kriterijum: potencijalni kandidat ne može biti neko ko je bio član izvršne ili zakonodavne vlasti u ime aktuelne vladajuće koalicije, čak i ako nije u partiji. Pored ovih strogih pravila, postoje i pozitivni kriterijumi koji su stvar argumentacije među studentima o tome da li neki potencijalni kandidat oslikava vrednosti i duh samog pokreta.

Sam izbor kandidata na svim fakultetima u Srbiji trajao je mesecima po principu deliberativne demokratije. To znači da se odluke ne donose prostim preglasavanjem, nego se raspravlja, ponekad do iznemoglosti, kako bi se nalazili konsenzusi. Ako do punog konsenzusa ne dođe, glasa se tek na kraju.

Student prava Petar Živković objašnjava za “Vreme” kako je taj proces izgledao na Pravnom fakultetu u Beogradu: “Na našem plenumu je svaki student koji je imao viziju ko bi mogao da bude kandidat to mogao da predloži, obrazloži zašto i iznese njegovu biografiju. Nakon toga su vođene višesatne diskusije o potencijalnim kandidatima”.

Nakon ovog procesa, studenti prava su glasali za predložene kandidate i oni sa najviše glasova su izabrani da budu na studentskoj listi.

Pod uslovom da pristanu, razume se. Više izvora “Vremena” je još u rano proleće potvrdilo da su sa njima kontaktirali studenti ovog ili onog fakulteta i pitali ih da li žele da budu kandidati za listu. Neki su to prihvatili, drugi nisu. Neki su plenumi pak odluke o tome koga bi da kandiduju doneli kasnije.

foto: lenka pavlović

SISTEM “VETIRANJA”

Kako se studentski pokret, šaren po političkim ubeđenjima kao i ukupno građanstvo, otpočetka držao zajedno, to im je bilo jasno da lista kandidata ne može da bude pačvork ćilim na koji svako dodaje šta hoće, bez saglasnosti ostalih. Zato je uvedeno famozno “vetiranje”. Kada se napravi preliminarna studentska lista, svi kandidati na njoj podležu procesu “državne potvrde” tj. vetiranju. To je upravo u toku na nivou cele zemlje.

Petar Živković objašnjava da to podrazumeva proces verifikacije kandidata, gde svaki fakultet može da uloži veto i obrazloži zašto neki kandidat ne bi trebalo da bude na listi – bilo da smatra da ne ispunjava neke od kriterijuma ili da ne deli vrednosti za koje se zalažu studenti.

Plenum koji se protivi da se neki kandidat nađe na listi šalje svim drugim fakultetima argumentaciju, a drugi plenumi imaju priliku da daju suprotne argumente. Na kraju svi fakulteti glasaju za svakog kandidata, a da bi neko bio uklonjen sa liste, sa tim se mora složiti više od polovine ukupnog broja plenuma. Ipak, Živković navodi: “Bez obzira na to da li je neko vetiran ili ne, to ne znači da nije saveznik u našoj borbi. Imamo dosta ljudi koji su u ulozi savetnika”.

“Informer” i druga režimska glasila su objavila pismo koje je glumica Bojana Maljević interno uputila studentima Univerziteta umetnosti u Nišu. Ti mediji su tvrdili da su studenti u Beogradu uložili veto na njenu kandidaturu, što su studenti iz Niša kasnije demantovali. Kako je i javnost doznala iz pisma Bojane Maljević – koje je takođe procurilo prvo do Juronjuza – studenti su se odlučili da “vetiranje” bude stalan proces. To znači da praktično do predaje liste neko od kandidata može biti zamenjen drugim kandidatom.

Bojana Maljević je to videla kao zamenu poverenja kontrolom. “Nemam nikakvu dilemu da zajednička lista više univerziteta treba da prođe kroz jednokratnu proveru integriteta kandidata. Takav veto smatram legitimnim i odgovornim mehanizmom zaštite liste. Kada iznenada (od pre neki dan) to postane trajni veto, on prestaje da proverava integritet. Postaje mehanizam političke kontrole”, napisala je poznata glumica i profesorka.

Studenti su pak ovako hteli da se zaštite od eventualnih preletača ili ljudi koji bi nekim svojim potezom u javnosti diskreditovali sebe pa tako i listu. Do izbora je, naime, možda još dva-tri meseca, a možda i više od godinu dana.

Na pitanje da li smatraju legitimnim da se neki kandidat povuče sa liste, Živković odgovara: “Apsolutno. Zaista cenimo svakoga ko iskreno kaže da sebe iz bilo kog razloga ne vidi u toj ulozi, jer su i pritisak i očekivanja veliki”. Dodaje i da im je svakako potrebna pismena saglasnost kandidata i da nikoga ne žele da targetiraju, a da za situaciju da neka osoba odustane uvek imaju neki broj rezervnih kandidata.

IDEOLOGIJA, LUSTRACIJA I DAN D

Deo čaršije koji je kritičan prema vlasti inače nije mnogo bistrio listu koju je objavio “Informer” jer je ona više-manje očekivana – ljudi različitih profila i uverenja, kako su studenti i najavljivali. Kako sabrati sve te ljude na catch–all listi?

Živković ne krije da i među kandidatima i među studentima postoje različite ideologije, ali naglašava da je najvažnije držati se inicijalnih studentskih zahteva – da institucije rade svoj posao.

Studenti poštuju i autonomiju univerziteta, pa tako razgovore sa samim kandidatima nisu vodili na fakultetu. Od potencijalnih kandidata se očekuje i potpisivanje izjave o poštovanju Ustava i programa buduće Studentske liste. Ovo poslednje je pravno gledano – ništavno. Barem od trenutka kada lista bude podneta. Jer, ko god da postane narodni poslanik, biće nosilac i vlasnik svog mandata i studentski pokret, to jest grupa građana koja podnosi listu, više mu taj mandat ne može oduzeti.

Na pitanje da li se od kandidata traži blanko podrška studentskom pokretu s obzirom na to da je zvaničan program studentske liste još uvek u izradi, Živković kaže: “I kandidati i građani Srbije su upoznati sa ‘društvenim dogovorom’ koji smo prošle godine objavili, a tiče se ispunjavanja svih studentskih zahteva, nezavisnog pravosuđa, zaštite životne sredine, prosvete, poljoprivrede, radničkih prava, kulture, nacionalnog interesa…”

Živković naglašava da su kandidati upoznati sa drugim programskim dokumentima, ali i sa vizijom studenata za Srbiju, što se, kako kaže, ne razlikuje od onoga kako studenti nastupaju u javnosti.

Studenti su već izneli nekoliko programskih tačaka na skupovima u Novom Sadu i Beogradu, a tiču se lustracije, zakona o poreklu imovine, radničkih prava, zdravstva i pravosuđa, a kako podseća sagovornik sa Pravnog fakulteta, ne sme se zaboraviti ni utvrđivanje krivične odgovornosti.

KONAČNA STUDENTSKA LISTA

Dok uposlenici vlasti po režimskim tabloidima objavljuju “megaeskluzivne” tobože finalne spiskove kandidata Studentske liste, Živković kaže da će ona uskoro biti završena, ali dodaje da će zvaničnu verziju građani moći da vide tek kada budu raspisani izbori.

I ko zna koliko će “Informerovih” studentskih lista videti do dana kada ona i zvanično bude objavljena na dan raspisivanja parlamentarnih izbora. Vlastima Aleksandra Vučića i njegovim medijima ostaje da se do tada bore sa vetrenjačama i strahom od gubitka izbora, a u tom poslu režim stoji rđavo. Prema poslednjem istraživanju Crte (vidi tekst o istraživanju), podrška Srpskoj naprednoj stranci je trenutno na 35,7 odsto, a studentskoj listi na 44,9 odsto. To će se možda menjati, ali teško da građani koji su rešili da podrže Studentsku listu mogu da se predomisle kad vide ko će zbilja biti na njoj.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!