Kako se čuva genetski materijal

U svetu, pa i kod nas, sterilitet pogađa sve veći broj parova. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem. Neki od tih parova problem neplodnosti mogu da reše metodama lečenja koje podrazumevaju antiobiotike, lake hirurške intervencije ili suplemente. Ipak, jedan deo parova do potomstva može doći isključivo jednom od potpomognutih oplodnji – inseminacijom, vantelesnom oplodnjom.

Uzroci steriliteta mogu biti brojni: godine starosti, poremećaji menstrualnog ciklusa, neprohodni jajovodi, slaba funkcija jajnika, slaba pokretljivost spermatozoida, infekcije, gojaznost, stres, psihički problemi… Plodnost žene opada sa godinama pa zato doktori preporučuju da se ispitivanje steriliteta počne šest meseci posle nezaštićenih redovnih seksualnih odnosa. Udruženje Šansa za roditeljstvo pokrenulo je svoj časopis, podstaknut činjenicom da se u Srbiji još uvek malo zna o potpomognutoj oplodnji i problemu neplodnosti. „Mnoga evropska udruženja imaju magazin kome je jedina i osnovna tema sterilitet. Želeli smo da takvu praksu donesemo u Srbiji, te da ovim putem redovno informišemo, edukujemo, predstavimo im novine u lečenju neplodnosti…“, napisala je Sandra Jovanović, predsednica Udruženja u prvom broju časopisa „Šansa za roditeljstvo“, koji je izašao nedavno: „Kroz projekte koje smo do sada sprovodili bilo je jasno da su parovima i pojedincima u Srbiji neophodni: prava i proverena informacija o lečenju neplodnosti, poboljšanje kvaliteta usluga lečenja, veća briga države o ovom problemu ali i razumevanje okoline“, naglašava predsednica udruženja.

Od maja meseca parovi u Srbiji mogu da čuvaju embrione i reproduktivne ćelije o trošku država, a ta mere je uvedena kao jedna u nizu za povećanje nataliteta, o čemu smo pisali u prethodnim brojevima. Srbija je u aprilu prošle godine dobila Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji kojim su stvoreni uslovi za formiranje banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona. Ta vest je obradovala oko 400.000 parova koji se bore sa sterilitetom i upravo su ovi podaci bili jedan od razloga zbog kojih je novim Zakonom omogućeno zamrzavanje polnih ćelija. Država je prepoznala značaj vantelesne oplodnje i krenula da učestvuje u troškovima, a novim zakonskim rešenjima se taj proces nastavlja. Novim Zakonom su stvoreni uslovi za formiranja banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona i omogućeno zamrzavanje polnih ćelija. Prema rečima profesora Slobodana Radulovića, koji je pre 25 godina uradio prvu vantelesnu oplodnju u zemlji, država je omogućila da se u slučaju da postoji veći broj kvalitetnih embriona (oplođenih jajnih ćelija), deo njih zamrzne i ponovo upotrebi, rekao je Radulović za N1. Dosad su se pri vantelesnoj oplodnji do tri embriona vraćala u matericu, dok se ostatak bacao, a sada mogu da se zamrznu, čime se omogućava više pokušaja vantelesne oplodnje iz jednog stimulisanog ciklusa.

MAJKE I POSLE 35: Pored zamrzavanja embriona, omogućeno je i zamrzavanje jajnih ćelija i sperme. „Ženama koje zbog posla ili bilo kog drugog razloga ne žele u ovom trenutku da imaju dete, savetujemo zamrzavanje jajnih ćelija. Sačuvajte svoj fertilni potencijal, i možete kasnije da se odlučite za potomstvo“, poručuje profesor Radulović. Profesor napominje da plodnost žene drastično opada posle 35. godine, ali da im zamrzavanje jajnih ćelija i embriona omogućava da i kasnije dobiju decu.

Ukoliko par ispunjava uslove, Republički fond za zdravstveno osiguranje će finansirati tri pokušaja vantelesnog oplođenja, a najavljeno je da će lokalne samouprave finansirati četvrti pokušaj. Naravno, potrebno je skupiti zahtevane analize koje predstavljaju pripremu za sam postupak. Ovde treba napomenuti da će, ukoliko rezultati pokažu da je sve u redu, odnosno da nema problema, a da ženski partner nije blizu 42. godine, do koje Fond finansira pokušaje VTO, par prvo biti u obavezi da uradi tri inseminacije, kao još jedan vid biomedicinski potpomognutog oplođenja, pa tek ukoliko se ni tada ne desi trudnoća, upućuje se na pripremu za VTO.

Procedura se, međutim, ovde ne završava, s obzirom da sledi odlazak na prvostepenu komisiju koja proverava da li postoji sva potrebna dokumentacija i da li su analize u roku važenja, pa ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, može da se ide na drugostepenu komisiju, koja treba da dâ potvrdu o ispunjenosti uslova za proces VTO. Tek nakon ove potvrde, koja se overava u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, par dobija poziv od izabrane klinike da dođe na konsultaciju i tek tada se završava administrativni deo procedure, a počinje onaj praktični. Naravno, sve ovo se može i preskočiti samostalnim finansiranjem celokupnog postupka, ali u tom slučaju se par mora pripremiti na visoke troškove, koji u proseku iznose oko 4000 evra.

Spisak klinika koje su potpisale ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje dostupan je na sajtu ovog Fonda.

HUMANI GEST: Kad je reč o donaciji, koja će biti omogućena od jeseni, važno je da ova procedura bude strogo kontrolisana kako ne bi došlo do zloupotreba. Važno je takođe da je VTO procedura sa doniranim materijalom opcija za parove i pojedince koji su iscrpli sve druge mogućnosti sa svojim materijalom, te da se izvodi u izuzetnim slučajevima, ne uvek i ne obavezno.

Novi Zakon o BMPO, parovima u Srbiji omogućava uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija i embriona pod kontrolisanim uslovima i propisuje stroga pravila u kvalitetu BMPO. To znači da građani Srbije mogu biti davaoci svojih reproduktivnih ćelija i embriona, ali i učestvovati u postupku sa darovanim reproduktivnim ćelijama i embrionima. Ovaj Zakon predviđa da je darovanje reproduktivnih ćelija i embriona nesebičan i dobrovoljan čin i da se ne naplaćuje.

Kada u postupku BMPO nije moguće koristiti sopstvene reproduktivne ćelije jednog od supružnika, odnosno vanbračnog partnera, jer nema izgleda da bi do začeća moglo doći uz upotrebu sopstvenih reproduktivnih ćelija, kada su drugi postupci BMPO bili neuspešni, odnosno kada je to potrebno radi sprečavanja prenošenja teške nasledne bolesti na dete, u postupku BMPO mogu se upotrebiti darovane reproduktivne ćelije.

U prošlosti, žena koja je želela da ostane trudna i da rodi dete nije imala drugog izbora nego da to uradi sa sopstvenim jajnim ćelijama. To je značilo da žene koje su zbog broja godina ili iz nekog drugog medicinskog ili genetskog razloga ostale bez svojih vlastitih reproduktivnih ćelija nisu bile u mogućnosti da ostvare trudnoću i da rode dete. Takođe, to je važilo i za žene koje su nosioci nekih ozbiljnih i naslednih bolesti, a koje nisu želele da je prenesu na svoje potomstvo. Novim Zakonom o BMPO iz 2017. godine omogućena je donacija jajnih ćelija i u našoj zemlji. Program donacije jajnih ćelija se pre svega preporučuje u sledećim slučajevima: preuranjena menopauza, serija neuspešnih pokušaja VTO, istorija pobačaja, istorija lošeg kvaliteta jajnih ćelija, istorija naslednih bolesti, nepostojanje odgovora ili slabog odgovora jajnika na stimulaciju, žene preko 40 godina, nepostojanje jajnika.

Na osnovu Zakona o BMPO davalac jajnih ćelija je žena čije se jajne ćelije koriste za oplodnju duge žene. Davalac jajnih ćelija može biti i žena koja učestvuje u postupku BMPO iz koga je nastao višak njenih jajnih ćelija, a koje ona želi da dâ. Davalac jajnih ćelija mora dati pismeni pristanak za darivanje. Doniranje predstavlja tip vantelesne oplodnje korišćenjem spermatozoida anonimnog donora. Najčešća indikacija za donaciju spermatozoida je azoospermija, bez obzira na njeno poreklo. O ovoj vrsti donacije treba razmisliti i u slučajevima kada se u porodičnoj anamnezi muškarca detektuju nasledne bolesti koje se mogu preneti na potomstvo. Davalac semenih ćelija je muškarac čije se semene ćelije upotrebljavaju za oplodnju žene koja nije njegova supruga, odnosno vanbračna partnerka. Davalac semenih ćelija mora dati pismeni pristanak za darivanje.

Kod određenog broja parova se zbog raznih indikacija predlaže donacija embriona. To su najčešće parovi kojima je u isto vreme potrebna i donacija jajne ćelije i donacija spermatozoida. Ova vrsta donacije se dešava u najtežim kombinovanim slučajevima neplodnosti. Zakonom o BMPO u Republici Srbiji predviđen je strog biomedicinski i pravno-etički okvir i definisano je da jedan par davaoca može embrione darovati isključivo jednom primaocu, u jednom ili u više ponovljenih postupaka. Ovo pravilo je uvedeno zbog postojanja velike verovatnoće ukrštanja i susretanja „polubraće“/“polusestara“ u državama sa malim brojem stanovnika. Po ovom Zakonu, nije moguće osporavanje očinstva ili majčinstva dece koja su dobijena postupkom vantelesne oplodnje doniranim embrionom.

Davaoci embriona su supružnici, odnosno vanbračni partneri koji su odustali od korišćenja svojih embriona koji su nastali u postupku homologne oplodnje i koji ne žele više da ih koriste za sopstvenu oplodnju. Davaoci embriona moraju dati pismeni pristanak za upotrebu svog embriona u oplodnji drugih supružnika, odnosno vanbračnih partnera, odnosno žene koja živi sama.

Novim Zakonom o BMPO predviđeno je da pravo na postupke BMPO ima i punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama i koja je sposobna da vrši roditeljsku dužnost i u takvom je psihosocijalnom stanju na osnovu koga se može opravdano očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti, odnosno i u tim slučajevima predviđena je mogućnost doniranja sperme ili embriona. Davaoci reproduktivnih ćelija i embriona moraju biti punoletna, zdrava i poslovno sposobna lica.