Srbija je jedna od 56 zemalja u svetu u kojima su uoči glasanja u Ujedinjenim nacijama vođene konsultacije o prioritetima razvoja posle 2015. godine. Ove konsultacije su sprovedene pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i nadovezuju se na Milenijumske ciljeve razvoja UN-a
Pod okriljem Ujedinjenih nacija, u zemljama širom sveta vođene su otvorene konsultacije čiji je cilj bio da se prepoznaju problemi koji danas postoje u svetu i predlože načini njihovog rešavanja. Konsultacije su vođene pod sloganom „Svet kakav želimo 2015“ i cilj im je bio da pomognu u tome da se čuje glas građana širom sveta, da se stvore strateške koalicije i partnerstva koja mogu pomoći da se agenda razvoja uobliči posle 2015. godine. Na osnovu ovih konsultacija predložena je nova razvojna agenda Ujedinjenih nacija, pod nazivom „Transformišući naš svet: Agenda za održivi razvoj do 2030“, koja bi trebalo da bude usvojena na Samitu Ujedinjenih nacija, od 25. do 27. septembra 2015. u Njujorku. Predložena agenda sastoji se od 17 ciljeva i 169 „targeta“, tj. ključnih tačaka koje treba da budu ispunjene do 2030. godine.
Nova agenda nadovezuje se na napredak ostvaren kroz milenijumske ciljeve razvoja i temelji se na tri fundamentalna principa: ljudska prava, jednakost i održivost. Ona će zadržati fokus na humanom razvoju i suzbijanju siromaštva, ali će nastojati i da odgovori na brojne izazove koji su postali važniji posle usvajanja MDG-a i nisu bili adekvatno obuhvaćeni ovim okvirom. Tu spadaju: smanjenje nejednakosti među državama i unutar njih, rešavanje problema klimatskih promena i ostvarivanje održivog razvoja, povećanje otpornosti na prirodne nepogode, rešavanje pitanja demografskih i epidemioloških procesa, kontrolisanje urbanog rasta, obezbeđivanje mira i sigurnosti, unapređivanje vlasti i kapaciteta države, poštovanje ljudskih prava i kulturne raznolikosti.
Konsultacijama je rukovodio koordinator UN-a i UN timovi u zemljama, uz tehničku i finansijsku podršku regionalnih i glavnih kancelarija agencija UNDG-a (UN grupa za razvoj). Više informacija o agendi razvoja posle 2015. na globalnom nivou može se naći na sajtu www.worldwewant2015.org, a kompletan tekst predložene agende na https://sustainabledevelopment.un.org/post2015/transformingourworld.
Milenijumski ciljevi razvoja (MDG) predstavljali su glavni okvir za razvoj širom sveta od kada su ih 2000. usvojile zemlje članice Ujedinjenih nacija.
Jedna od slabosti u prethodnom procesu u vezi sa definisanjem MDG-a, bio je nedostatak otvorenih konsultacija, naročito sa civilnim društvom. Da bi se ostvarila vizija generalnog sekretara UN-a da diskusije o agendi posle 2015. godine budu otvorene i da uključuju što više ljudi iz svih delova sveta i svih društvenih slojeva, UN Grupa za razvoj (UNDG) je inicirala ovaj proces.
U realizaciji MDG-a dosad je ostvaren ogroman napredak: siromaštvo na svetskom nivou nastavlja da se smanjuje, pristup ispravnoj pijaćoj vodi je značajno poboljšan, 40 miliona dece danas ide u školu, gotovo četiri miliona dece je izbavljeno od sigurne smrti, 200.000 ljudi izlečeno je od malarije, dok oko 5,2 miliona ljudi iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima sada dobija preko potrebnu pomoć u lečenju HIV-a.
Naše društvo, kao i veći deo regiona Jugoistočne Evrope i Balkana, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima tranzicije koji već gotovo dve decenije usporavaju razvoj. Visoka stopa nezaposlenosti, problemi siromaštva i socijalne isključenosti, politička nestabilnost, problemi sa korupcijom, vladavinom prava i nedovršenim reformama u ključnim oblastima, jasno ukazuju na to da svi zajedno moramo da pomognemo da se što pre definišu prioritetni pravci razvoja Srbije i dođe do održivih rešenja koja će omogućiti stabilan razvoj našeg društva.
Srbija je jedna od 56 zemalja u svetu u kojima su vođene konsultacije o prioritetima razvoja posle 2015. godine. Konsultacije u zemljama se sprovode pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i nadovezuju se na Milenijumske ciljeve razvoja UN-a, koji bi trebalo da budu ispunjeni do kraja 2015. Cilj konsultacija u odabranim zemljama širom sveta jeste definisanje pravaca razvoja i načina prevazilaženja novih globalnih izazova posle 2015. godine. U diskusijama su učestvovali građani, privatni, javni i civilni sektor, političari, mediji, različite organizacije i institucije. Konsultacije u Srbiji sproveo je „Secons – Grupa za razvojnu inicijativu“, istraživačka organizacija iz Beograda, koja se bavi pitanjima inkluzivnog i održivog socio-ekonomskog razvoja.
U našoj zemlji, širok proces konsultacija zamišljen je tako da kroz njega građani Srbije u što većem broju, putem javnih debata, medija, aktivnog učestvovanja u diskusijama na društvenim mrežama, radionicama i na veb portalu, daju svoje viđenje najvažnijih problema koji postoje u našoj zemlji i predloge za njihovo prevazilaženje. Odgovori iz Srbije su uvršteni u agendu razvoja za čitav svet i predstavljeni na globalnoj mapi Ujedinjenih nacija. Konsultacije su obavljene u 24 različite grupe: populacija jugoistočne Srbije, populacija severozapadne Srbije, stari, nezbrinuta deca, mladi sa sela, deca u sukobu sa zakonom, srednjoškolci, studenti, radnici u industriji, članovi sindikata, poslodavci, osobe sa invaliditetom, žene sa sela, mali poljoprivrednici, romska populacija, lideri NVO, feministkinje, eksperti, novinari, političari sa lokalnog nivoa, umetnici, eksperti iz oblasti zdravstva, interno raseljena lica. Metode za konsultacije, bile su, u zavisnosti od grupe, onlajn i terenska anketa, radionice, fokus grupne diskusije, javne debate i onlajn upitnici.
Konsultacije i diskusije pomogle su u određivanju onoga šta nam je stvarno važno i na koji način kvalitet života svih građana u Srbiji može da se unapredi.
Ključni predlozi i odgovori iz više od 50 nacionalnih i tematskih konsultacija biće predstavljeni na visokom panelu Ujedinjenih nacija. Uporedo s tim, međuvladina radna grupa od 30 članica pod okriljem Generalne skupštine UN-a, razvijala je predlog za održive ciljeve razvoja (SDG).
Na osnovu analize i obrade svih odgovora i predloga prispelih tokom konsultacija u našoj zemlji, biće sačinjen izveštaj za Srbiju, koji definiše najvažnije ciljeve održivog razvoja i odgovora na izazove 21. veka. Ovaj izveštaj je poslat u sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku, kako bi predlozi iz Srbije ušli u glavni izveštaj sa predlozima iz ostalih zemalja u kojima se vode nacionalne konsultacije.
Izvor: http://www.srbijakakvuzelim.rs
Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo.
Srbija kakvu želim
Konsultacije u 24 različite populacione grupe koje je sproveo „Secons – Grupa za razvojnu inicijativu“, istraživačka organizacija iz Beograda, koja se bavi pitanjima inkluzivnog i održivog socio-ekonomskog razvoja, ukazale su na to da ma kojoj socio-ekonomskoj grupi pripadali, građani Srbije pre svega žele veći broj radnih mesta i manje siromaštva. Predstavljamo izbor rezultata dobijenih tokom konsultacija. Opširnije informacije mogu se naći na sajtu http://www.srbijakakvuzelim.rs.
Opšta populacija
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Odgovorno upravljanje i pouzdane institucije
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
– Kvalitetnije obrazovanje
– Bolja zdravstvena zaštita
– Ravnopravnost žena i muškaraca
Nezbrinuta deca
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
Osobe sa invaliditetom
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Odgovorno upravljanje i pouzdane institucije
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
– Kvalitetnije obrazovanje
– Bolja zdravstvena zaštita
Žene sa sela
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Odgovorno upravljanje i pouzdane institucije
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
– Bolja zdravstvena zaštita
– Ravnopravnost žena i muškaraca
– Migracije i pokretljivost stanovništva
Eksperti
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Odgovorno upravljanje i pouzdane institucije
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
