Kadija bije, tuži i sudi

Napad na novinara Vladimira Ješića usred bela dana na ulici u Inđiji još nije rasvetljen. Makar ne do trenutka kada se ovaj tekst piše, u utorak uveče, 21. aprila, sedam dana otkad je brat Gorana Ješića, bivšeg gradonačelnika Inđije i potpredsednika DS-a, prijavio napad i pretnje smrću. U međuvremenu je SNS optužio novinara Ješića da je pretukao Milana Čačića, naprednjačkog funkcionera iz Beočina, ispred hotela „Andrevlje“ na Fruškoj gori. Ni u ovom slučaju se istraga nije pomerila dalje od saopštenja, povišenog tona i konferencija za novinare. Sam Čačić tvrdi da je pretučen istog dana kada je napadnut Ješić, samo nekoliko sati kasnije, uveče u utorak 14. aprila. Ovi i niz drugih incidenata, pretnji, ucena, maltretiranja, događali su se pred zakazanu sednicu Skupštine u Inđiji, 15. aprila, na kojoj je trebalo da se raspravlja i odluči o smeni aktuelnih i imenovanjima novih šefova Inđije, na zahtev SNS-a i lokalne opozicije ojačane „preletačima“ iz DS-a i SPS-a.

KARANTIN PRED DERBI: Hotel na Andrevlju, inače u vlasništvu vojvođanske vlade, značajna je lokacija za ovu priču ne samo kao mesto navodnog obračuna novinara Ješića sa naprednjakom Čačićem, već i kao svojevrsni „karantin“ gde su se sklonili odbornici noć pred sednicu. Prema rečima demokrata iz Inđije, odbornici DS-a u hotel su otišli da bi se sklonili od pritisaka, ucena i napada naprednjačkih „momaka u crnom“ koji danima haraju Inđijom i maltretiraju odbornike i članove njihovih porodica ne bi li skupili što više potpisa za smenu aktuelnog predsednika opštine Petra Filipovića. Goran Ješić, potpredsednik DS-a i bivši predsednik opštine Inđija, za portal Istinomer je rekao da je dvoje odbornika sa liste DS-a završilo u bolnici: „Upadanje ljudima u kuću, pretnje otkazima njima i njihovoj deci, dovelo je do toga da je jedna žena, kojoj je ovo treći mandat na listi DS-a, dobila predinfarktno stanje, nakon što su joj četiri momka upala u dvorište. Drugi odbornik ima problem sa šećerom i on nije hteo da potpiše tu peticiju za smenu, ali sam mu ja dao saglasnost za to, kako ne bi u takvom stanju morao da trpi stalne pritiske i vožnje po šumama.“

Naprednjačka je pak verzija događaja da su glavni krivci za haos u Inđiji upravo demokrate i „siledžijsko ponašanje Bojana Pajtića“ (Aleksandar Martinović, SNS). Naprednjaci tvrde da su dvojica odbornika DS-a dobili batine zato što su potpisali inicijativu SNS-a za smenu Filipovića, a da je ostale odbornike vrh DS-a „zatvorio u hotel Andrevlje“, ukratko „oteti su, kidnapovani da ne bi i oni promenili mišljenje“ i odlučili da se pridruže naprednjacima.

Ješić, međutim, kaže da će svaki put skloniti svoje odbornike, jer nema batinaše: „Ja ne znam da vodim na taj način politiku. Ja znam da otvaram fabrike i radna mesta, otvaram fudbalske klubove, ne znam da vodim batinašku politiku.“ Potpredsednik DS-a je objasnio da su odbornici te stranke sklonjeni u „Andrevlje“, a da su onima koji su ostali dostupni, batinaši nastavili da upadaju u kuće. „Kod dve odbornice SPS-a je upao predsednik Stare Pazove i nudio pare“, tvrdi Ješić.

Petar Filipović, predsednik opštine Inđija, za čiju smenu je SNS prikupljao glasove odbornika, upozoravao je da akciju „prekrajanja izborne volje građana“ vodi inđijski pekar Dragoljub Trifunović zvani Čarli. I da je pekar Čarli sa nekoliko direktora republičkih javnih preduzeća posećivao odbornike demokrata i pretio im da će ostati bez posla u tim preduzećima. Filipović je pred sednicu posvedočio i da su njegovog prijatelja Bojana Tatića iz Maradika, takođe odbornika, dva čoveka držali u nekoj vrsti izolacije, kućnog zatvora. Kada mu je Filipović došao pred kuću, Bojan mu je rekao: „Nemoj da mi prilaziš, idi, idi.“ Kako su izveštavale demokrate, pet odbornika DS-a i jedan iz SPS-a „noć uoči Velikog petka nisu izdržali pritiske i potpisali su inicijativu za smenu predsednika opštine i predsednika SO Inđija“.

fotografije: fonet

ZLOUPOTREBA POLIGRAFA: Na kraju, sednica na kojoj je SNS trebalo da smeni vlast DS-a u Inđiji, nije održana. Prisutna su bila samo dva odbornika – DS-a i SPS-a. Vladimir Gak, potencijalni kandidat SNS-a za mesto predsednika opštine Inđija i ime koje valja upamtiti jer će biti važan detalj u jednoj službenoj belešci u slučaju napada na novinara Ješića, minut pre zakazanog početka sednice podneo je dokument kojim je opozvao inicijativu smene predsednika opštine. „Odbornici SNS-a pojaviće se na sednici kad se budu stvorili uslovi za demokratski, civilizovan, normalan rad“, rekao je Martinović na konferenciji za novinare u Beogradu. Rekao je, a Tanjug preneo, da SNS „ima legitimitet da smeni demokrate“, jer DS u Inđiji i u još 18 opština i gradova u Vojvodini 2014. nije prešao ni cenzus na republičkim izborima.

Mehanizam prekrajanja i upodobljavanja vlasti po opštinama u Srbiji je naveliko prepoznatljiv, nije Inđija nimalo drugačija. Pretnje, ucene, podmićivanja, obmane, karantini i batinaši, sve su to koloritni detalji srpske verzije višestranačja koja je s vlašću Aleksandra Vučića ušla u svoj zenit. Taktika SNS-a je lako vidljiva u svojoj jednostavnosti – politički spržena zemlja, ili kako to narod veli: zatiranje semena, političkog, razume se. Kada su još oktobra 2013. naprednjaci na izborima u Vrbasu porazili DS (SNS je u koaliciji sa SDPS-om, SPO-om, NS-om i Rusinima osvojio 40, 24 odsto) bila im je potrebna celokupna stranačka infrastruktura plus teška artiljerija: nekoliko dana pred izbore Crvena zvezda je došla u Vrbas na utakmicu sa FK Vrbasom, Vrbašani su počašćeni koncertom Ace Lukasa a svenarodni predsednik Nikolić je posetio gazdinstvo uspešnog poljoprivrednika kraj Vrbasa, što su zabeležile sve kamere u zemlji dan pre izborne tišine. Ali, ni tako agresivna kampanja nije im bila dovoljna, jer se i tada vrlo glasno govorilo o kupovini glasova i premlaćivanju aktivista DS-a.

GAĐENJE POLITIKOM: Nije, zato, neobičan pokušaj promene vlasti u Inđiji, bez izbora, koji je samo jedan u nizu takvih pokušaja po opštinama u Srbiji. Tako je bilo u Irigu, Titelu, Beočinu… Iako se najavljuju izbori za sedam ili osam meseci (u decembru) naprednjacima je cilj da pre izbora završe posao, da kupe, ucene, zaplaše, pretuku, kako bi sigurni ušli u kampanju. Mehanizmu upodobljavanja i prekrajanja vlasti treba dodati još jednu, prateću posledicu: izazivanje gađenja na političke igre kod prosečnog birača. Naime, naprednjačko biračko telo je mobilisano u svakom trenutku, SNS na čelu sa Vučićem je temeljno podigao na noge od 2012. sve što se dići moglo i tu nema neizvesnosti. Zato, svojim medijskim urlanjem, zamenom teza, izmišljanjem i korišćenjem identičnih termina i rečenica koje izgovara opozicija, SNS anestezira javnost koja u površnom preslušavanju vesti i saopštenja može samo da zaključi da su „svi isti“. Eto tamo u Inđiji, Kragujevcu, Sokobanji, Lazarevcu, Surdulici… neko je nekome razbio nos, polomio rebra, razbio prozor, zapalio auto, kupio odborničko mesto isplatom duga zelenašima ili državnim poslom za ćerku ili svastiku, sve je to „prljava politika“ jer se na kraju ne zna ko je koga pretukao i ko je koga ucenio i držao u karantinu i za koje pare, pa je „najbolje da promenim kanal i ni za koga da ne glasam“, kako reče u jednoj nedavnoj prigodnoj TV anketi starija gospođa iz Inđije.

foto: wikipedia.org

Inđija je, međutim, presedan, zato što je u slučaju prijavljenih napada na novinara Ješića i onog drugog na naprednjačkog funkcionera Čačića iz Beočina, MUP Srbije reagovao dosta neuobičajeno za jednu tako uobičajenu proceduru koju obično razjašnjavaju lokalne policije. Naime, novinar Vladimir Ješić je i za „Vreme“ još jednom posvedočio da je na njega, na ulici u blizini zgrade u kojoj stanuje njegov brat „iznenada i bez ikakvog povoda nasrnuo krupan čovek u crnoj jakni“. Udario ga je, gurnuo na ogradu i pretio mu smrću. Pošto je bio dan, bilo je ljudi koji su sve to videli i sprečili da se incident dodatno iskomplikuje, a policija (lokalna u Inđiji), kako je Ješić više puta ponovio, brzo je reagovala i pronašla automobil kojim je napadač pobegao. Ješić za „Vreme“ svedoči da već danima neke sumnjive osobe u crnim džipovima koje niko nikad nije video seju gradom strah i pretnje.

I sad, dolazi najzanimljiviji deo. U policiji u Inđiji odmah je utvrđeno da je automobil kojim je napadač pobegao s lica mesta iznajmljen u agenciji za rentiranje automobila. Vlasnik rentakar agencije je priveden na saslušanje i tada je izjavio da je taj sivi automobil marke „fijat punto“ šest dana pre iznajmio pomenuti Vladimir Gak, predsednik Opštinskog odbora SNS-a u Inđiji i potencijalni kandidat SNS-a za mesto predsednika opštine Inđija. Vladimir Ješić je u nedelju, 19. aprila na pres konferenciji novinarima pokazao službenu belešku, prvu izjavu vlasnika agencije za iznajmljivanje automobila. Drugu izjavu vlasnik agencije je dao sledećeg dana. U toj izjavi nema imena Vladimira Gaka. Ješić je u nedelju novinarima pokazao i video snimak napravljen sigurnosnom kamerom hotela na Andrevlju na kojem se vidi da su i Milan Čačić i Vladimir Ješić bili u isto vreme ispred hotela, na parkingu, oko 22.20. Snimak, međutim, ne pokazuje da su Ješić i Čačić bili u bilo kakvom fizičkom ili verbalnom kontaktu.

Milan Čačić je 14. aprila, u utorak uveče, prijavio da su ga napale tri NN osobe. Sledećeg dana je dao novu izjavu u kojoj tvrdi da je „odmah prepoznao Vladimira Ješića“ i optužio ga da je od njega zadobio povrede glave. Na konferencijama za novinare tog dana u Novom Sadu i Beogradu rekao je da ga je Ješić „udario tri-četiri puta kroz otvorena vrata automobila“. U Beogradu je, međutim, tvrdio da je bilo dva udarca i to kroz prozor. Naprednjaci su ove tvrdnje potkrepili fotografijama na kojima se vide povrede na Čačićevoj glavi.

I treći dokaz koji bi policiji bio od neobične važnosti za rasvetljavanje ova dva napada jeste fotografija Ješićevog napadača. Sve ove dokaze Ješić je dao javnosti na uvid. Međutim, iako je policija u Inđiji vrlo efikasno započela rešavanje slučaja, sve je zaustavljeno dolaskom beogradskog MUP-a u Inđiju. Naime, Ješić je priveden u policijsku stanicu u Inđiji gde su ga, kako je kasnije objasnio, dočekala „desetorica policajaca iz samog vrha MUP-a Srbije“ koji su vršili pritisak na njega da preinači iskaz o napadaču i pozvali ga na poligraf. Vladimir Ješić pojašnjava: „Da je beogradski MUP dozvolio policiji u Inđiji i Beočinu da završi istragu, obe istrage bi bile gotove za 24 sata. Niko onda ne bi mogao da kaže da Vladimir Ješić nije napadnut i niko ne bi mogao da kaže da je Vladimir Ješić nekoga napao. Sada imamo potpunu zamenu teza. Policija izdaje dva saopštenja i potpuno staje na stranu SNS-a što je nedopustivo za državni organ. U prvom saopštenju zamagljuju istinu i kažu da sam ‘u prvi mah’ odbio poligraf. A ne kažu kako je bilo – da sam pristao na poligraf uz prisustvo svog advokata. Još dodaju da je Gak pristao na poligraf i ‘prošao ga’. Time jasno staju na stranu SNS-a, i pružaju priliku i političkim strankama i medijima da me giljotiniraju. Drugo, na mojoj konferenciji za novinare izneo sam dokaze po kojima se jasno vidi da je MUP iz Beograda umešan u zataškavanje slučaja. Ovde je zataškavanje, ključna reč. Osobu osumnjičenu za napad kvalifikuju kao ‘navodnog napadača’, kao da je saopštenja pisao neko iz SNS-a što me, iskreno, ne bi ni začudilo. MUP Srbije se ponaša kao politički komesarijat.“

ĆUTANJE POLICIJE: Indikativno je to što policija uopšte nije zainteresovana za dokaze koje je Ješić izneo, a to su: službena beleška, video-materijal i fotografije: „To su materijalni dokazi koji nedvosmisleno svedoče da se iza napada na mene nalaze ljudi iz SNS-a koji su organizovali batinaše. Naprotiv mediji i SNS me giljotiniraju i od mene prave krivca. To je poznat rukopis još iz radikalske prošlosti da se žrtva medijskim spinom preinačuje u batinaša. Onda će svako normalan reći pa svi su isti, a nismo isti jer ja sam napadnut iako su me odmah posle optužili da sam napao Čačića, iako sam javnosti pokazao video-snimak koji to nedvosmisleno demantuje“, kaže Ješić za „Vreme“. On se još pita i čemu poligraf kada policija nije privela osumnjičenog napadača sa fotografije, niti za njim traga mada ga je lako identifikovati, jer se sve dogodilo u prisustvu svedoka? Pitanja za policiju su i: zašto Vladimiru Ješiću nije omogućen advokat ako se već insistiralo na poligrafskom ispitivanju, zašto nije saslušan u vezi sa slučajem navodnog prebijanja Milana Čačića, zašto nije napravljen zapisnik o privođenju Ješića, zašto je zataškana prva izjava vlasnika agencije za iznajmljivanje vozila u kojoj se navodi ime Vladimira Gaka?

Kao i obično, mnogo je pitanja, a premalo odgovora. Svejedno da li je reč o kamenovanju radikalskih prostorija u Surdulici ili pretnjama preko Fejsbuka Dejanu Nikoliću, poslaniku Demokratske stranke, nakon što se usudio da postavi poslaničko pitanje o sudbini turističkog preduzeća Lepterija iz Sokobanje, ili pitanjima o tome ko je pretukao Blagoja Bradića, narodnog poslanika stranke Zajedno za Srbiju posle skupa stranke Aleksandra Vulina u Nišu. Policija traga za počiniocima, to je jedini odgovor. To je veoma neobično, s obzirom na to da se ministar policije skoro svakodnevno hvali izuzetnim rezultatima u suzbijanju kriminala i otkrivanju počinilaca krivičnih dela. Izgleda da su efikasni samo kada hoće. Kao u slučaju Saše Milenića, bivšeg predsednika Skupštine grada Kragujevca i narodnog poslanika stranke Zajedno za Šumadiju, inače profesora Prve kragujevačke gimnazije, koga je pretukao izvesni Ivan V., očigledno lokalni siledžija poznat kragujevačkoj čaršiji, simpatizer SNS-a, ali ne i „timski igrač“. Takoreći: nije „naš“ pa može odmah da se hapsi. I da se pokaže da bi MUP tako i u Inđiji bio efikasan, ali, eto, ne znaju šta je bilo.

Politički su batinaši valjda veštiji od narko-dilera, ubica i razbojnika svake fele. Još kad su „naši“, deluje da su nedodirljivi.