Kad su cvetale trešnje

Prirodna staništa japanske trešnje (Prunus serrulata, Orijentalna ili Istočnoazijska trešnja) su Japan, Kina i Korejsko poluostrvo. To je manje listopadno drvo, visine između osam i 12 metara, guste krošnje i glatke kestenjaste kore stabla. Jednostavni dugi listovi na jesen iz zelene boje prelaze u žutu, crvenu ili purpurnu. Drvo je nešto niže i raskošnije krošnje u odnosu na domaću trešnju. Postoje i patuljaste grmaste vrste, ali su one nešto ređe.

Osim u Aziji, ova trešnja uspeva i u većem delu Evrope, kao i u SAD gde je česta u parkovima velikih gradova. Rast je umeren, a uglavnom se sadi u polusenci ili na osunčanim terenima, u zemljištu koje je dobro drenirano.

Prvi cvetovi trešnje u Japanu, gde se gaji više od 200 sorti ovih biljaka, vesnici su proleća. Trešnja cveta u grozdovima nijansi bele i roze boje, najpre u februaru na najjužnijem ostrvu Okinava, šireći se ka severu kao ružičasti talas od aprila do maja.

Japanska meteorološka agencija svake godine vrlo pažljivo, iz dana u dan, beleži pojavljivanje novih cvetova u različitim prefekturama. „Primećeno je pet-šest prvih trešnjinih cvetova“, glasila je vest agencije Kjodo, koja je primetila da su trešnje ove godine počele nešto ranije da cvetaju, što se desilo prethodni put 1955, 1959. i 1973. godine. Na sajtu Meteorološke agencije trenutno stoji informacija da se talas trešnjinog cveta ove nedelje pomera ka severu, u Kanto i Hokuriku, a da se na Hokaidu očekuje da mnogo brže procveta nego obično.

U ovakvim danima, kada se sve zabeli, Japanci, naročito mladi, odlaze u prirodu i tokom dana ili noći sedaju ispod krošnji sekura odmarajući se i slaveći lepotu cvetova za koje se veruje da donose sreću i uspeh. Tradicija pravljenja izleta pod trešnjinim drvetom postoji još od VIII veka, kada je to radilo najpre samo plemstvo, da bi se proširila među samurajima, a kasnije i među ostatkom stanovništva. Ponekad se u parkovima uveče na grane postavljaju papirne svetiljke, a ispod prave žurke.

Cvetovi sa pet latica pojavljuju se u isto vreme kad i lišće, formirajući male grupacije. Zapravo, dok su u Japanu cvetovi trešnje znak lepote, brze smrti i prolaznosti, trešnjin list tokom Drugog svetskog rata bio je jedan od simbola nacionalizma. Za razliku od ploda domaćih trešanja, ovaj je znatno ređi i manji – prečnika ispod jednog centimetra – i nije jestiv.