Kad će više te dve nedelje

Kad o sebi govori, vlast ne štedi na superlativima: država – tako najviše sebe vole da nazovu – pravovremeno je i adekvatno reagovala, inače bi bilo mnogo, mnogo gore nego što jeste, posvećena je obnovi oštećenog i uništenog i u toj posvećenosti insistira na transparentnosti i sprečavanju bilo kakve zloupotrebe/pronevere novca namenjenog obnovi, naročito onog iz stranih donacija.

S druge strane, po viđenju te iste vlasti, građani se nisu baš iskazali: dok je voda nadirala skanjerali su se glede evakuacije, pa kad su blagoizvoleli da se evakuišu imali su zamerke na način kako je evakuacija obavljana, posle na smeštaj, pa na ishranu, a sad su nestrpljivi jer je (kao) obećana pomoć i dalje samo na nivou obećanja da će je biti.

Između ova dva sučeljena pola – vlasti pune ljubavi i brige za „svoj narod“ i građana koji samo na sebe misle, uklještene su opštine, po opisu onih odozgo nesposobne i neodgovorne: ispostavljaju nerealne zahteve, sede i čekaju da budu ispunjeni.

SIT GLADNOM NE VERUJE: Unapred je premijer Vučić, još dok je voda nadolazila, upozorio „lokalce“ koji su se tog jutra probudili nasred jezera da paze da se ne zanesu kad štetu procenjuju, jer „mi nećemo da lažemo naše evropske prijatelje, pa nećemo da dozvolimo i da neko laže nas“. Da to upozorenje nije ozbiljno shvaćeno potvrdila je koju nedelju kasnije ministarka za lokalnu upravu i samoupravu Kori Udovički: kad su iz gradova i opština koji su bili na putu bujicama prve procene stigle u Vladu, nazvala ih je „nerealnima“ i vratila na ponovni postupak.

Te teme o zanošenju u procenama, realnom i racionalnom svako malo doticali su se mnogi (ne)zvanični tumači državne politike, od ministara preko poslanika do visokih vladinih službenika.

Marko Blagojević, direktor za ovu priliku osnovane Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, ukazao je na „lako ćemo“ ponašanje odgovornih u lokalnim samoupravama: na konferenciji za medije upriličenoj povodom objavljivanja podataka o visini štete izjavio je da se pojedine opštine vrlo opušteno odnose prema zahtevu da dostave podatke o šteti i naveo da je do sada podatke dostavilo 20, a da njih 20 nije, i javno je upozorio čelnike tih opština da ako podatke ne pošalju do (ovog što je prošao) ponedeljka, „neće ući u obračun“.

„Moramo znati kome treba da damo pomoć“, objasnio je ovu pretnju o „neulaženju u obračun“ aljkavim lokalnim samoupravama Blagojević, sa posebnim osvrtom na precizne spiskove sa imenima i prezimenima, adresama i kategorijom štete. „Dok i poslednja opština ne preda spisak, neće početi isplata pomoći. Čini mi se da su neke opštine olako shvatile svoju ulogu. Ceo proces mora biti transparentan, a mi smo sad u situaciji da raspolažemo fiksnom sumom za dodelu pomoći, a ne znamo na koliko domaćinstava da je raspodelimo.“ Koja je to „fiksna suma“ – koliko je to para, saopštio nije. Prosto – ne zna, niti može da zna.

„Već imamo donatore i u ova dva meseca, (kao) i donatorskog novca“, saopštila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. „Tu je sasvim sigurno i novac iz kredita koji će se prebaciti na hitnije projekte za putnu i železničku infrastrukturu.“

Do sad je na poseban račun za pomoć „leglo“ cirka 30 miliona evra, a međunarodna donatorska konferencija zakazana je za sredu, dan pre nego što će ovaj broj „Vremena“ biti dostupan čitaocima. Očekivanja su velika: ministar inostranih poslova računa na „nekoliko stotina miliona evra“, Blagojević ocenjuje da „ako dobijemo 250 miliona, na konju smo“, ali kakav god rezultat da bude, pre završetka konferencije nema ni govora o fiksnoj sumi koja nam je na raspolaganju.

(NE)JASNA RAČUNICA: Prema vladinom Izveštaju koji je usvojio nadležni skupštinski odbor i sad čeka na red da ga usvoji i Skupština, ukupna šteta na teritoriji 24 opštine za koje je urađena detaljna analiza procenjena je na 1.532.000 evra, od toga je direktna šteta 810,1 milion, a gubici nastali usled te direktne štete 661,9 miliona evra, s tom što, objasnio je Blagojević, na tu sumu treba dodati još 10 do 15 odsto za saniranje šteta na teritorijama drugih opština, onih koje nisu bile poplavljene, ali su imale klizišta. Ergo, ukupna šteta je 1,7 milijardi evra, kaže Blagojević.

Kad se saberu direktna šteta i izgubljena dobit, dobije se 1472 miliona, što je za 60 miliona manje od svote koja je navedena kao „ukupna šteta“. Kad se na to doda (recimo) 15 odsto namenjenih štetama van one 24 opštine, dobije se 1761, odnosno 1692,8 miliona evra. Istina, dobijena suma jeste „oko“ 1,7 milijardi, ali ipak… O milionima evra je reč, a da li je pet ili šezdeset, sve jedno je: najmanja razlika, ona od 5 miliona, dvostruko je više od procenjene vrednosti izgradnje novih kuća namesto srušenih, čiji je broj nekom već gimnastikom sa početnih 1600 smanjen na 400.

Kojim povodom je u zbir ušla izgubljena dobit, niko nije objasnio. Blagojević kaže da je primenjen međunarodno priznat metod za procenu potreba. „Bavili smo se štetom, gubicima i potrebama, jer samo ako znamo te veličine, možemo krenuti u obnovu.“

DO JESENI: Najčešće pominjan vremenski period u kome će nešto da se dogodi/uradi je „dve nedelje“, a kao rok kad će ono najneophodnije/najvažnije biti završeno je „do jeseni“, odnosno „do septembra/oktobra“. Nije to bez razloga: onome koji to nešto čeka da se dogodi dve nedelje i nije predugo, a onome koji to nešto treba da oposli čini se da ima iha-ha vremena, a u proleće jesen deluje dovoljno daleko – celo leto je između. Uzgred, utešno je: kako god da je sad, samo da kad zazimi ima gde glava da se skloni i vatra da se založi.

Tako, za dve nedelje je trebalo da se obezbedi vodosnabdevanje, da se mulj raščisti i odnese đubre koje je poplava za sobom ostavila, za dve nedelje je trebalo da se šteta proceni, da se usvoji zakon po kome će sve da se odvija, a do jeseni će kuće da budu popravljene/izgrađene, putevi/mostovi/pruge takođe… I tako već četiri puta po dve nedelje. Do jeseni, ko ne veruje neka u kalendar pogleda, ostalo je samo još toliko.

„Za dve nedelje počeće izgradnja srušenih kuća“, rekao je premijer Vučić tokom svog nastupa na nacionalnom servisu. „Do jeseni sve će biti završeno.“ Četiri nedelje ranije, dao je sličnu izjavu: da se „na tome intenzivno radi“, da su procedure razlog što do tad nije „zaboden prvi ašov“, ali da očekuje da će prvi radovi početi za 10 do 15 dana.

A SAD OZBILJNO: Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji koji je trebalo da bude napisan, pa i usvojen u one prve dve nedelje, stigao je najzad do parlamenta, ali kao treća od četiri tačke dnevnog reda VI vanrednog zasedanja Narodne skupštine koje je upravo počelo: poslanici će imati priliku da iskažu svoje mišljenje o ovom Predlogu kad se završi rasprava o Zakonu o radu i Zakonu o penzionom osiguranju, a pre razmatranja/usvajanja vladinog „Izveštaja o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta“. Zašto je taj zakon tek treća tačka, zašto nije jedina tačka dnevnog reda pa da se odmah posle rasprave i usvoji, e da bi toliko najavljivana obnova otpočela, jer „stiska“ je – naročito onima koji pomoć očekuju, niko nije našao za shodno da objasni. Istini za volju, niko nije ni pitao.

Sve u svemu, ako parlament bude vredan i operativan, ako ne bude (pre)mnogo amandmana, replika i povreda poslovnika, a sva je prilika da će biti suprotno, bez 10 do 15 dana nema šanse da bude usvojen. Stupiće na snagu odmah – tako piše u Predlogu, u sledećih 15 dana biće izrađena podzakonska akta kojima se u stvari sve i reguliše i tad počinje da teče rok za prijavu štete – novih 15 dana, pa onda 15 za izradu rešenja, pa 8 dana žalbenog roka, pa nanovo izrada rešenja… Neće to skoro, ili neće da bude po zakonu: brat-bratu – još četiri puta po dve nedelje, taman onoliko koliko je od naleta vode prošlo.

Zakonom je predviđeno da postupak javne nabavke bude otvoren, tako da ko god želi i kadar je, može da konkuriše za posao. Međutim, što se tiče ovih kuća čiji je skori početak gradnje najavio premijer: reč je o tipskim kućama od 60, 80 i 100 kvadrata o kojima se do sad već u nekoliko navrata čulo, donacija su „naših arapskih prijatelja“ vredna koji milion dolara, ali ne u novcu već radu, možda i materijalu, pa će oni i da ih izgrade, a ne neka ovdašnja preduzeća za koje važi procedura. „Oni će da izgrade, ali po našim projektima“, kaže Vučić.

Za one čije kuće mogu da se poprave predviđena je novčana pomoć. Već duže vreme operiše se sa sumom od 250.000 dinara po glavi/objektu, da pomoćni objekti neće da se uzimaju u obzir. Koliko kome će da dopadne definisaće pravilnici, a poslednju će da kaže Marko Blagojević. „Građani treba da znaju da je Vlada tu za njih i da će da učiniti sve da svako ima svoju kuću, ili da dobije sredstva da je popravi. Deca će krenuti na vreme u školu, domovi zdravlja će biti popravljeni. To je naš zadatak“, poručila je koji dan pre premijerovog nastupa na javnom servisu ministar(ka) građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.