Južnjački inat i pare

Još od poslednjih junskih dana ratnog stanja 1999. godine i demonstracija i blokade puteva zbog neisplaćenih dnevnica u Kraljevu, rezervisti Srbije se ne smiruju, a vlasti nikako da namire račune sa brojnim pripadnicima vojske. Štrajkovi traju, povremeno se razbuktavaju i, čini se, da ne postoji nikakva kontrola nad problemom isplata navodnih dugovanja za boravak na ratištu. Povrh svega, ideje za trajno rešavanje ovog problema nema: Vlada Srbije je ucenjena, dalje ucene se čine veoma izvesnim, a njihov konačan bilans može da dosegne nekoliko milijardi dinara. Ili, da dovede do „krvoprolića“, kako je to za „Vreme“ objasnio Nebojša Milenković, predsednik Udruženja ratnih veterana 1999. godine za opštinu Vlasotince. Na pitanje „Vremena“ čiju bi krv da prolivaju, Milenković je odgovorio: „Svoju.“

Sudeći po izjavama i drugih rezervista datim različitim medijima poslednjih dana, svi učesnici protesta su spremni na „sve“. Ukoliko ne dobiju pare.

Ovaj naizgled potpuni haos ima svoj sasvim logičan sled. Proizvela su ga dva ključna događaja: razotkrivanje niza krajnje favorizovanih presuda u vezi s boravkom na ratištu pred Sudom u Kuršumliji koje su donele milionske dobiti nekolicini sudija, i odluka Vlade Srbije da isplati dve milijarde dinara rezervistima iz sedam opština sa juga Srbije, iz Topličkog okruga. Sada i rezervisti Treće armijske oblasti žele pare, ili će da prolivaju krv, „iz inata“.

„Mi ćemo da odustanemo ako svi iz Topličkog okruga vrate pare“, dodao je Milenković.

PROTEST U BEOGRADU: Oko tri hiljade rezervista iz 15 gradova, uglavnom sa juga Srbije, blokiralo je prošle avgustovske nedelje u Beogradu, oko 13 časova, saobraćaj na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine. To je isti scenario događaja iz juna ove godine, kada je štrajk rezervista bio obustavljen čvrstim obećanjima o isplati tehničke vlade Vojislava Koštunice. Štrajk u junu usledio je nakon što obećanja iste Vlade iz januara ove godine nisu bila ispunjena. U međuvremenu, u aprilu, iz istih razloga, grupa veterana je sedam dana štrajkovala glađu u zgradi Opštine Leskovac. Štrajk je obustavljen nakon povratka veterana iz Beograda, kada je Vlada Srbije obećala da će „radna grupa Vlade Srbije u ponedeljak ili utorak doći u Leskovac zbog konkretnih dogovora“.

Vlada Vojislava Koštunice je „usvojila zaključak o regulisanju zahteva vojnih veterana, koji predviđa donošenje Uredbe kojom će to pitanje biti jedinstveno i sistemski rešeno“, izjavio je u jeku aprilskog štrajka glađu Slobodan Lalović, savetnik premijera. Odluka Vlade je ubrzo skinuta sa dnevnog reda, tehnička vlada se pritajila do formiranja nove vlade, a problem odložen sve do prošlog četvrtka i blokade ključnih beogradskih saobraćajnica.

Zahtevi rezervista do danas su ostali isti: da se isplate razlike u ratnim dnevnicama za vreme provedeno na Kosovu i Metohiji u vreme NATO bombardovanja 1999. godine po istom principu po kojem je Vlada Srbije odobrila isplate rezervistima Topličkog okruga januara ove godine.

„Rezervisti koji su bili na Kosmetu 1999. godine imaju apsolutno pravo da dobiju tu razliku, jer su to već dobili njihovi saborci iz Topličkog okruga. Oni taj iznos treba da dobiju na isti način i u istom iznosu kao Topličani“, rekao je povodom prošlonedeljnih protesta Slobodan Lalović, sada već bivši „pregovarač“ sa štrajkačima.

Najnoviji štrajk je završen nakon što su štrajkači dobili objašnjenje od premijera Mirka Cvetkovića da su za njihove zahteve zadužena tri ministarstva – finansija, odbrane i rada i socijalne politike, a u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku rečeno im je da je za isplatu razlika u ratnim dnevnicama „potrebno oko 120 miliona evra i da je za to potreban novi zakon“.

Predstavnici štrajkača su po obustavi protesta izjavili da “ odlaze iz Beograda umorni, ali, kažu, na neki način, ipak zadovoljni jer su bar nešto dobili“, a potom apelovali da resorni ministri“što pre pozovu predstavnike bivših vojnih rezervista da bi se dogovorili o načinu ispunjenja njihovog zahteva“.

BESPLATAN PREVOZ: Kako je prenela Beta, vođe skupa su rekle da je “ skup propao zbog toga što su se mnogi rezervisti ponapijali, rasturili skup i ono zbog čega smo došli ovde“, ali je rečeno i da je „većina rezervista tokom večeri otišla ili zbog radnih obaveza koje ih sutra očekuju, ili zbog prevoza koji su dobili na besplatno korišćenje“. Nije rečeno ko je obezbedio taj besplatni prevoz.

Jedini sastanak koji su štrajkači imali tog dana u Beogradu bio je u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra za boračka pitanja, rekao je da „nije došlo do dogovora“ sa petočlanom delegacijom veterana, jer Vlada insistira na donošenju pravnog akta, zakona ili uredbe, kojim bi bili utvrđeni svi elementi isplate te „ogromne sume novca, od oko 120 miliona evra“.

Čavaljuga je rekao da bi tim aktom morali biti predviđeni „svi detalji, od toga koji je to broj rezervista, ko od njih ima ili nema pravo na isplatu razlike u dnevnicama i za koliki broj dana pojedinačno, kao i svi detalji u vezi sa načinom isplate“. Ukratko, da se utvrde kriterijumi po kojima bi se isplaćivao novac.

„Ako ne postoji propis na osnovu koga bi se tako velika sredstva izdvojila za rezerviste koji su bili na Kosovu, s pravom bi se sutradan sa istim zahtevom mogli javiti pripadnici neke druge armijske oblasti – na primer oni koji su bili u Batajnici ili Straževici, lokacijama koje su takođe trpele velika dejstva“, rekao je Čavaljuga.

Po kakvom je to onda „propisu“ Vlada Srbije delovala kada je isplatila dve milijarde dinara 11. januara ove godine, što je odluka na koju se pozivaju prošlonedeljni štrajkači?

Propis se ovog januara zvao „sporazum“, i potpisali su ga ministar pravde Dušan Petrović i ministar finansija Mirko Cvetković sa štrajkačkim odborima ratnih vojnih rezervista Topličkog okruga. Sporazum je obuhvatio sedam nerazvijenih opština: Kuršumliju, Lebane, Bojnik, Žitorađu, Doljevac, Prokuplje i Blace. Vlada Republike Srbije je na osnovu njega isplatila dve milijarde dinara u šest mesečnih rata, i to otprilike po 200.000 dinara po rezervisti.

Kriterijume za isplatu utvrdili su predstavnici lokalnih samouprava i predstavnici rezervista u štrajku. Najvažniji „detalj“ ovog sporazuma je da se radilo o „pomoći nerazvijenim opštinama“. Tadašnji ministar pravde Petrović je, kako su nam to posvedočili učesnici pregovora, objasnio da su po Ustavu, svi građani dužni da brane svoju zemlju, i da ne postoji zakonski osnov za isplatu „razlika“ u ratnim dnevnicama.

Zbog toga, rešenje je pronađeno u dodeljivanju „pomoći“ opštinama na konto njihovog ekonomskog razvoja. Nebojša Milenković, predsednik Udruženja ratnih veterana 1999. godine za opštinu Vlasotince, i njegov kompanjon od kojeg se ne odvaja Vojislav Gorunović, koji je i član štrajkačkog odbora Treće armijske oblasti (ovih rezervista koji sada štrajkuju), kažu za „Vreme“ da su pripremili sve što im je rečeno, a da bi se potpisao istovetni sporazum sa Vladom za isplatu najnovijih štrajkača. „Rekli su nam da ne mogu da budu gradovi, pa smo spremili deset opština. To će opet biti regulisano kao socijalna pomoć nerazvijenim opštinama, kao za topličke rezerviste. Sve mora da bude u saradnji sa lokalnim samoupravama, i tako smo sve i uradili. Vladi se ne daju pare, u tome je sav problem. Ali, mi nećemo odustati. Ići ćemo do krvoprolića“, kaže Milenković.

Na pitanje šta zapravo žele štrajkači, on objašnjava da traže razliku u isplati dnevnica: na isplaćena 43 dinara, treba da se doda još 24 dinara po danu, na koje idu i neke kamate.

Na pitanje kako su došli do te razlike, Milenković kaže da nije isto da li se nekome računa osam ili 24 sata koliko je zapravo neko provodio na ratištu. On ne zna koji to zakon definiše koliko sati podrazumeva isplaćena dnevnica. Ali zna da su na konto te razlike isplaćeni milioni dinara presudama u Kuršumliji.

PROPAST I LAVINA: Tako dolazimo do prvog i najvažnijeg propusta vlasti koji je doveo do čitave lavine štrajkova rezervista i do šah-mat pozicije u kojoj se danas nalazi Vlada Srbije i koja će sve nas koji plaćamo poreze da košta, evo, nekoliko milijardi dinara.

Prošle godine, pred Opštinskim sudom u Kuršumliji, oko 200 građana koji su bili mobilisani tokom bombardovanja NATO-a i proveli više meseci na Kosovu, tužilo je Ministarstvo odbrane za naplatu neisplaćenih dnevnica, tj. „razlika“ u isplaćenim iznosima i kamata, a bilo je i nekoliko odštetnih zahteva.

Kako se na zakazanim ročištima nije pojavljivao niko od vojnih pravobranilaca, Sud je doneo presude u korist rezervista.

To sve ne bi bio problem, odnosno bio bi manji problem da današnji heroj među rezervistima, Dejan Milošević iz Kuršumlije, inače i sam veteran i predsednik udruženja rezervista „Gvozdeni puk“, nije nekako došao u posed presuda iz Kuršumlijskog suda.

On je utvrdio da su prve presude donesene u korist sudija tog istog suda Slavka Maljevića i Radomira Jovanovića, kao i još oko 40 presuda u korist njihovih rođaka i prijatelja.

„Sudije su naplatile po 600.000 dinara, zatim njihovi rođaci i prijatelji, kao i radnici ovog suda, njih oko 40. Nisu samo oni naplatili ratne dnevnice, nego i ostali koji su tada saznali da je to moguće“, rekao je agenciji Beta prošlog novembra Milošević.

Potom, utvrđeno je, bar kako su to potvrdila trojica rezervista iz različitih udruženja, u Sudu u Kuršumliji u krug povlašćenih ušle su i supruge. Jedna od njih je dobila odštetu za stres koji joj je poremetio menstrualni ciklus, uzrokovan boravkom supruga na ratištu. To je, ako možemo da sudimo po tonu naših sagovornika, najviše akumuliralo bes i „južnjački inat“ rezervista. Današnji štrajkači su najviše zbog toga besni.

Paralelno sa akumuliranjem besa rezervista – da se vratimo u novembar prošle godine u Kuršumliju – pobesnelo je i Ministarstvo odbrane. Naime, ubrzo po donošenju blizu 200 presuda kuršumlijskog odabranog društva, Sud je zatrpalo još 2500 novih tužbi. Kuršumlija je mala, a i usred je zone koja je najviše bila na udaru kada je mobilizacija za „odbranu“ Kosova bila u pitanju. Vesti su se brzinom požara raširile među inače veoma nezadovoljnim rezervistima juga Srbije, koji još od 2004, a sporadično i pre toga, pokušavaju da povremenim štrajkovima upozore vlasti na neispunjene obaveze iz ratnih vremena. Do novembra prošle godine sudove na jugu zemlje zatrpalo je toliko tužbi da je hitno reagovalo Ministarstvo odbrane, i stopiralo sve procese.

Ministarstvo odbrane je to učinilo sa obrazloženjem da su „sudeće sudije u postupcima o naknadi dvojici sudija zloupotrebili procesno pravo“, tačnije da su „potraživanja rezervista u trenutku podnošenja tužbi bila zastarela“.

Zbog toga je predsednik suda u Kuršumliji pokrenuo postupak protiv ove dvojice sudija. Braneći se od optužbi i od zahteva za razrešenje sudijske dužnosti, jedan od sudija je izjavio da „ne smatra da je došlo do zastarevanja, jer je rok zastarelosti u ovom slučaju 10 godina“, a drugi je rekao da je „znao za zastarelost, ali da je smatrao da kod države postoji dobra volja da i pored toga isplati dnevnice rezervistima“. Veliko personalno veće je, konačno, 29. juna donelo odluku da ovu dvojicu sudija, Radomira Jovanovića i Slavka Maljevića, ne razreši sudijske dužnosti.

„Veliko personalno veće je smatralo da, iako bi se ovakav postupak sudija u nekim razvijenijim zemljama možda smatrao nedostojnim, sa našim standardom on to nije i da nije nedostojno da sudije traže nadoknadu koja im pripada“, rekla je Sonja Brkić, predsednica Velikog personalnog veća, za dnevni list „Danas“.

Sudije iz Kuršumlije koje su, pravedno ili ne, dodelile sebi i svojim bližnjima nadoknade, pokrenule su lavinu koja se, evo, ne zaustavlja do danas.

Nikada do sada nije objavljeno koliko je tačno bilo rezervista i drugih učesnika ratova devedesetih. Oni koji su boravili na frontu u prvim ratovima, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, dobijali su redovno svoje dnevnice. Radošević se priseća da je procedura bila jednostavna i brza – pošalju vojnika sa torbom punom para i spiskom, i novac se podeli prilikom razduživanja opreme.

Kada je Kosovo došlo na red, problemi sa isplatama su počeli jer je kasa već bila prazna. Štrajkovi su od 2001. godine praktično redovni na jugu Srbije. Baš kao što su redovne i brojne zloupotrebe.

„Kad na Jugu nerazumnom čoveku obećate 200.000-300.000, on ne poznaje više ni rođenu majku. Odmah krenu prepucavanja i preračunavanja… Ko koga može da opelješi“, kaže za „Vreme“ Novica Kostić, iz Udruženja ratnih veterana za mir. On se zalagao za nenasilnu borbu za prava veterana u udruženjima u kojima je ranije bio aktivan, ali se nakon neslaganja sa mnogima povukao i danas se bavi istinom i pomirenjem.