Jasna i fer pravila štite ekonomske slobode

Prema izveštajima više međunarodnih organizacija objavljenim početkom godine, Srbija se po stepenu ostvarivanja ekonomskih sloboda u svetu nalazi na začelju. Tako prema najnovijem godišnjem istraživanju Heritidž fondacije za 183 zemlje, Srbija je na 104. mestu. U delu izveštaja o našoj zemlji piše da su reforme pomogle dostizanju makroekonomske stabilnosti, procedure za pokretanje biznisa postale fleksibilnije, a da je tržište rada relativno fleksibilno. Ipak, rashodi Vlade Srbije premašuju 40 odsto bruto domaćeg proizvoda, a neusaglašeni propisi i nejasna regulativa nastavljaju da koče privredni rast.

Srbiji se savetuju dalje reforme kako bi se smanjila birokratija, sprečila korupcija i poboljšao sudski sistem. Najzabrinjavajući podatak sigurno je položaj Srbije u odnosu na okruženje. Tako je od susednih zemalja lošije rangirana samo Bosna i Hercegovina, na 110. mestu. Alarmantno je i što je Srbija za godinu dana napredovala samo za pet mesta. Hrvatska se u odnosu na prošlu godinu rangirala za 27 mesta bolje, Crna Gora za 26, Makedonija za 22, a Albanija za devet pozicija više.

Mereno je deset kriterijuma ekonomskih sloboda: u biznisu, trgovini, poreskoj politici, vladinoj potrošnji, monetarnoj slobodi, investicionoj, finansijskoj, pravima u sektoru nekretnina, slobodi od korupcije i radnom pravu. O razlozima za ovako loš imidž poslovne klime u Srbiji i mogućnostima za poboljšanje, razgovarali smo sa Anom Firtel-Vlajić, izvršnom direktorkom Saveta stranih investitora (FIC).

„VREME„: Šta je najviše uticalo da Srbija bude svrstana u grupu „uglavnom ekonomski neslobodnih“ zemalja?

ANA FIRTEL–VLAJIĆ: Ovaj izveštaj potkrepljuje stavove koje poslovna zajednica i strani investitori izražavaju već duže. Činjenica je da postoje ključni problemi na koje država mora da reaguje. Ukazala bih na tri kriterijuma u kojima se Srbija kotira daleko ispod proseka. Prvi se odnosi na javnu potrošnju. Neophodno je da država aktivnije krene u podizanje efikasnosti javne uprave i smanji potrošnju. Drugi se tiče stepena birokratizacije poslovnog ambijenta i efikasnosti sprovođenja zakona. Tu isto ne zauzimamo slavno mesto i postoji prostor za napredak. Savet stranih investitora je u okviru Vladine akcije „Sveobuhvatna reforma propisa“ dao 120 preporuka za izmene zakonskih rešenja koja se u praksi ne sprovode. U skladu sa iskustvom kompanija članica u zemljama sa modernim sistemom upravljanja, pokušali smo da ukažemo na to kako određene procedure mogu da se izmene tako da unaprede privredni ambijent. Predlozi se pre svega odnose na oblasti poreskog i carinskog postupka, radnog prava i telekomunikacija. Očekujemo da će državni organi ovom projektu pristupiti ozbiljno. Spremni smo na dijalog i čekamo odgovor na predloge koje smo podneli.

Takođe, oblast u kojoj loše stojimo vezana je za korupciju. Heritidž fondacija svoje ocene, kada je reč o ovoj oblasti, bazira na istraživanju organizacije Transparensi internešenel. Korupcija je od pamtiveka prisutna svuda na planeti i nije izmišljena u Srbiji. Jedini način da se ona smanji jeste uvođenje jasnog i transparentnog pravnog sistema. On će svakom fizičkom i pravnom licu da omogući da dođe do informacija o tome koja su njegova prava, obaveze i norme po kojima treba da se ponaša u poslovnom okruženju i društvu uopšte. Problem je što naš zakonodavni sistem ne ograničava u dovoljnoj meri diskreciona prava u administraciji, i to iz dva razloga. Prvo, imamo nova zakonska rešenja koja nisu dovoljno precizna i jasna. Dobar primer je novi zakon o planiranju i izgradnji. Čitav set podzakonskih akata, sa čijim donošenjem se kasni, treba da omogući da se on sprovede u praksi. Postoji opasnost da i ti akti budu nedovoljno jasni, što je plodno tle za korupciju. S druge strane, imamo na snazi neke stare zakone, za čije sprovođenje postoji veliki broj birokratskih pravila koja su često kontradiktorna. To je pogodno za malverzacije jer mogu da se tumače na jedan ili drugi način. Stvaranje jasnog i predvidljivog pravnog okvira nije magično rešenje, ali jeste ključ za borbu protiv korupcije. U interesu svih je da država osigura da svi koji krše zakone snose i sankcije za svoje ponašanje.

Susedne zemlje su u poslednjih godinu dana poboljšale svoj poslovni ambijent. Zašto kaskamo za njima? Da li postoji bojazan da će strana ulaganja planirana za Srbiju početi da se prebacuju u druge zemlje regiona?

To je najveći problem. Stalno se zaboravlja da se Srbija ne takmiči sama sa sobom, već sa celim svetom, a pre svega regionom. Ne treba zaboraviti da smo kasnije krenuli u reforme i kasnije od drugih zemalja ušli u proces tranzicije. S druge strane, u proteklih godinu dana, susedne države su period svetske recesije iskoristile da sa više energije i odlučnosti menjaju zakonodavni okvir. Zato su i više napredovale. Po Heritidž izveštaju, Srbija je napredovala za 0,3 poena, Makedonija 4,5, a Hrvatska 4,1. Svaki negativan signal, pa i slab plasman u Heritidž rangiranju, apsolutno negativno utiče na imidž Srbije među investitorima. Međutim, privrednici gledaju ne samo ram, nego i sliku. Onoliko koliko sprovođenje pravnog okvira bude efikasnije toliko ćemo privući novih investicija. Bilo je propuštenih prilika, ali treba gledati u budućnost. Tokom 2007. i 2008. godine postojala je značajna politička nestabilnost. Nakon toga je došla svetska ekonomska kriza. Mnogo je važnije da se okrenemo stvaranju ambijenta i poslovne klime koja će, kada recesija prođe, podstaći investitore da ulažu na ovo tržište. Ono što istraživanja ne uspevaju da obuhvate jeste agilnost i sposobnost srpskog tržišta da iskoristi maksimum regulatornog okvira i radne snage. Kompanije koje su naše članice uložile su mnogo u podizanje kvaliteta radne snage. Zapošljavaju domaće radnike i kao društveno odgovorne kompanije veoma su konkurentne na ovom tržištu. Ono što bi unapređenje regulative donelo jeste smanjenje administrativnog tereta. Oblast radnog prava treba da se unapredi tako da reši praktične probleme i zakonodavca i zaposlenog. Prava radnika teško ćete zaštiti tako što ćete sklapanje ugovora o radu na određeno vreme ograničiti na 12 meseci. S druge strane, svedoci smo i da određena preduzeća ne poštuju ugovorne obaveze i krše zakonski okvir. Očekujemo da država reaguje u takvim slučajevima i osigura da se zakon poštuje.

Da li će puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom imati uticaj na povećan priliv stranih investicija?

Postoje suštinski razlozi zašto je to dobro. To je prva ugovorna obaveza koju Srbija ima sa Evropskom unijom i jasan znak da smo krenuli ka evropskim integracijama. To sa aspekta privrede znači da smo na putu tržišnog sistema koji je poznat i jasan. U Evropi se zna po kom modelu i regulatornom okviru poslovanje funkcioniše. Druga bitna stvar je da ova tržišna liberalizacija podrazumeva i dijagonalnu kumulaciju. To znači da se roba koja se u Srbiji proizvodi od sirovina iz zemalja EU i CEFTA tretira kao domaća i ima povlašćen tretman prilikom izvoza. Ovaj sporazum podrazumeva i zajedničko praćenje napretka koji Srbija ostvaruje u oblasti antimonopolske politike, trgovinske liberalizacije, zaštite intelektualne svojine i kontrole državne pomoći. Veoma je značajno što će predstavnici srpske administracije i Evropske komisije zajedno nadgledati sprovođenje zakonskih rešenja iz ovih oblasti.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma koji obuhvata 133 zemlje, Srbija se po efikasnosti antimonopolske politike nalazi na 130. mestu. Da li se investitori više žale na monopolski položaj države ili određenih preduzeća? Koliko državno određivanje cena utiče na loš poslovni imidž Srbije?

Stalno ukazujemo na to da država mora da formira jednake uslove za sve. Monopoli postoje svuda, ne samo u Srbiji. Pitanje je da li se oni zloupotrebljavaju. Kada država drži monopol, ovo pitanje je još značajnije, jer ona tada ima dvostruku ulogu. S jedne strane, formira regulatorni okvir za tržište, a s druge strane, ima za cilj da pobedi konkurenciju. Pored toga, država kao preduzetnik ima mnogo više problema sa podizanjem nivoa produktivnosti. Odatle proističu problemi. Praksa je pokazala da kada se država odrekne sopstvenih monopola i otvori tržište za nove igrače, dolazi do privrednog rasta i boljitka za sve. To je najočiglednije u oblasti telekomunikacija. Ni politika kontrole cena ne može da se gleda kao pozitivna mera za podsticanje konkurencije. Jasno je da je državna kontrola cena deo socijalne politike. Da bi se ostvario veći stepen monetarnih sloboda, država mora da se povuče iz tog zastarelog protekcionističkog modela. Socijalna pitanja treba rešavati uvođenjem efikasnijih mehanizama zaštite socijalno ugroženih grupa. Postoje mnogo transparentniji i adekvatniji sistemi kojima se pomoć direktnije usmerava ugroženim građanima.

Mnogi domaći preduzetnici smatraju da su u nepovoljnom položaju i da se stvara privredni okvir koji pogoduje razvoju velikih multinacionalnih kompanija. Koje promene su uzrok ovakvih tvrdnji?

Srbija je nakon političkih promena u oktobru 2000. godine krenula u sprovođenje veoma hrabre politike liberalizacije tržišta, brzog menjanja regulatornog okvira i uvođenja savremenih standarda poslovanja. Zato danas imamo mnogo kvalitetniji privredni ambijent za sve privrednike, ne samo za inostrane. Otvaranjem tržišta, domaća privreda je morala brzo da se adaptira i podiže svoju konkurentnost kako bi odgovorila na nove uslove poslovanja. Rezultat toga je da danas imamo privatne srpske kompanije koje su ozbiljni regionalni igrači. Proces privatizacije je omogućio i da neka društvena preduzeća koja su imala nezavidnu tehnološku razvijenost budu kupljena od stranih kompanija, koje su značajno unapredile njihovu produktivnost. Multinacionalne kompanije koje posluju u Srbiji su zapravo domaća preduzeća osnovana stranim kapitalom. Samo stvaranjem jasnih i fer pravila u tržišnoj utakmici štiti se ekonomski integritet privrednika – i domaćih i stranih. Država mora da stvori mehanizme da sve netržišne i protivzakonite aktivnosti budu kažnjene, bez obzira na to ko pravila krši.