»Ja nisam iz ovog cirkusa«

Beše nedelja, rano prepodne, u Rajkoviću – selo u mioničkoj opštini na pravcu za Divčibare – ko na najveći praznik. Na licu mesta, na asvaltnom putu, Darko Glišić, kome Vučić kum, predsednik opštine Ub, SNS koordinator za Kolubarski okrug. Odgovorni Darko, sa najbliži saradnici, blizu table „Obnovimo Srbiju“, na kojoj piše da Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije finansira obnovu Osnovne škole „Vojvoda Živojin Mišić“ iz Rajkovića sa točno 25.876.300,65 dinara, bez PDV-a. Pristigli narod, usmeren od aktivista za usmeravanje, koji se odaziva sa „meštani“, već zauzeo dvorište škole.

foto: d. t.

‘DE MARKO: Pred onu tablu, sa pogačom u celofanu, ukrašenoj crvenom mašnom, pristiže žensko u svečane čizmice, koga treba obavesti da će sad doći i žensko dete u narodnoj nošnji. Jedan nalickani, u komplet odelu, pronese mrežu sa košarkaškim i fudbalskim loptama. U sve stiže veća grupa Roma, svak sa žutu providnu kesu, u kojoj se video veliki somun-sendvič, flašicom „Voda vode“ u ruci, pozdraviše Glišića, „Dobar dan, predsedniče“. Romi zauzeše poziciju do ograde školskog dvorišta, odmah uzeše regulišu sadržaj žutih providnih kesa. Jedan sa žutim šlemom na glavi reče reporteru, Ja sam na gradilištu, ne učestvujem u ovom cirkusu!

Stiže SNS predsednik Mionice, u radnom odelu, bez kravate, stade do onaj Glišić, koji isto bio u radni sako. Direktorka škole, raspuštena kosa, preko crno-bele haljine neko krzno boje sivog zeca, izjavljuje se u jednu od kamera, beležimo, Deca i nastavnici su ono što daje dušu ovoj školi! Direktorka, kad završi sa kameru, upita reportera, Je l’ vama treba nešto, pa reče, Ja sam Olga Petrović, direktor Osnovne škole „Vojvoda Živojin Mišić“ u Rajkoviću… rekonstrukcija se radi prvi put otkad škola izgrađena, zahvaljuje svima koji pomogli, najviše premijeru, Kancelariji za obnovu i predsedniku Opštine…

foto: d. t.

U sve eto i brojnih novinarskih ekipa, sa kamere, čupavi mikrofoni, u sve izrazito dominira telentovana kolegica na kojoj sve za pogledati, crne čizmice sa nitne odzada, kratka crna bundica sa krzno i džepovi na šniranje. Šta još reći, sve rečeno, reporter istraživački saznade da talentovana kolegica lično specijalna izveštačica RTS-a, kojoj pos’o da specijalno i talentovano svuda prati premijerove podvige. Reporteru, koji redovno plaća TV pretplatu, čisto bi milo da i njegov dinar ide za tu umetnost.

Na putu se, sa svoj motorin koji napred imađaše dva točka, parkira Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje. Marko skide, spakova kožnu jaknu, osta u narandžastom džemperu, koji su upotpunjavali narandžasti detalji na njegove mokasine koje vukle na braon boju. Marko ode pravo na radnog Glišića, s druge strane se pojavi resorni ministar Verbić u sivom radnom kompletu. Svi tako radno postajaše, priđe im zatrčani policajac koji izmaha rukama. Svi se rasporediše širinom puta, okrenuše uz put, u stroj stade i, zakopčan na jedno dugme, resorni ministar sporta Vanja Udovičić, sve pozdravi svojim pozdravom, Poštovanje, Vanja, drago mi je.

Na horizontu, odakle treba, kontra suncu, pojavi se premijer Vučić, žurno iskorača deonicu, postrojeni dadoše širok aplauz, on samo mahnu, ode u onu celofan pogaču sa crvenom mašnicom. Tu se zadrža, pred onu Obnovimo Srbiju tablu, dozva Marka, Marko se odazva, iz dvorišta, iako nisu videli šta se događa na putu, dopirao je snažan aplauz „meštana“. Kad žensko iz protokola reče, idemo, lagano, Vučić stupi u dvorište škole, spontan aplauz „meštana“ se nastavi. Premijer zaustavi kretanje, povika, ‘de Marko, kamere behu spremne, on reče da će samo kratko, nekoliko reči, Presrećan sam zbog činjenice da se nalazimo ovde u srcu Srbije, u selu Rajković, ispred škole „Živojin Mišić“, jer malo ko je ovde dolazio, ponosan sam što smo rešili da obnovimo sve škole, sve domove zdravlja, sve bolnice, sva obdaništa, sve socijalne ustanove…

S LJUBAVLJU PISANO: Odsluša još jedan spontan aplauz „meštana“, nastavi, Vama sam zahvalan, jer mali broj ljudi je verovao da ćemo ikada krenuti u akciju o kojoj sam govorio, da svaku školu obiđemo, da vidimo kako izgledaju toaleti… Kad se „meštani“ zahvališe, nastavi, završi, Danas smo u Rajkoviću, posle idemo u Ljig, i tako ću da radim dok svako naše dete ne bude imalo čiste toalete, čistu učionicu, čistu tablu, i dobar sunđer da tu tablu obriše… neću o drugim političkim stvarima, nama je dovoljno 15 dana o tome, živeo Rajković, živela Mionica, živela Srbija!

Samo što završio spontano mu se dogodi stariji čovek sa ‘artijom u ruci, iz Mratišića, sela pod planinom, imaju decu, imaju omladinu, četiri kilometra puta koji 40 godina niko ne radi. Sve makadam, ni metra asvalta, 50 godina čekaju, dočekali da dobiju pravog čoveka. Vučić zatraži tajm-aut, uze da se konsultuje sa SNS predsednik Mionice, ovaj reče da put u planu, 500 metara godišnje, ne mogu drugačije. Vučić uze računa, pa reče ovom što ga čeka 40 godina, Opština vam je obećala 500 metara, dobićete duplo, kilometar puta, jer kad bi tako delio kilometre ne bi ostalo za nigde ništa. Pa upita, je l’ u redu, seljak iz Mratišića odgovori, u redu, svi „meštani“ dadoše veliki aplauz.

Vučić delegacija nastavi, uđoše u omanju prostoriju fiskulturnu, Vučić dozva Marka, ovaj istrese, potpuna rekonstrukcija, krov, stolarija, direktorka sa krzno boje sivog zeca reče, Bićemo srećni, Vučić iskomunicira, vaš pogled sve govori! Kad još postoja, sa pogledom u plafon, resorni Verbić i Poštovanje ja sam Vanja, bili su prisutni, Vučić komandova, Da vidim toalete! Prođoše kroz spontani aplauz, uđoše u drugo krilo škole, prvo sprat, Vučić sede u klupu jedne od učionica, iz klupe reče da će deca biti srećnija. Siđoše u prizemlje, nađoše toalet, sve kamere za premijerom u toalet, ne se moglo uđe, i resorni ministri su ostali da stražare ispred vrata.

foto: d. t.

Pa izađoše napolje, napolju je aplauz „meštana“ bio samo taki, direktorka dobi knjige, lopte, obećaše joj table za košarku, pa ona uzvrati, Imamo i mi nešto za vas Predsedniče! Dadoše mu cveće sliku, korpu sa rakiju, jednu mnogo lepu knjigu, kad je otvori, pogleda posvetu, Vučić reče da lepši rukopis nije video poslednjih 20 godina, Pogledajte ljudi, na šta direktorka skromno dodade, To je s ljubavlju pisano, Predsedniče! Vučić zahvali jedared još, doći će kad se završe radovi, važno je da niko od dece ne ide na čučavce, jer mi idemo u budućnost. Pa opriča kako je, kad je najavio da će obići svaku školu, dobio pismo od nastavnice iz Aleksandrovca, Rasinski okrug, još mnogo pisama sa rečima, Hvala vam, to nam je važnije od bilo čega… okrete se direktorki, oproštajno reče, Veoma sam srećan što ste Vi radosni! „Meštani“ udariše u završni aplauz, Vučić ubrza ka kolima, povikaše ga Romi, koji završili ekskurziju u Rajković, Da se slikamo predsedniče, prihvati, kad ih škljocnuše, povikaše za njim, Dođite u selo Nanomir!

PRIZVALI SUNCE: Na red dođe Ljig. I tamo beše sve na svom mestu, SNS koordinator Glišić od Uba na licu mesta, „meštani“ u redu i poretku. Kako se pojavi, Vučić dobi spontan desnom o levu aplauz, dočeka ga SNS predsednik opštine u najcrveniju kravatu, uze leba, pravo u školu „1300 kaplara“. U holu škole cveće, duž hodnika fotografije aktivnosti, veliki ram sa događaja pod naslovom „Maskenbal“. Prvo pa posetiše toalet, sve se srga za Vučićem, kako ne bilo mesta, resorni ministri ostadoše ispred vrata. U pratnji direktorke u široke crne ‘aljine Vučić krenu od učionice do učionice, bi kabinet za biologiju, gde Vućić reče da mu je najgora lekcija bila o vodozemcima, uključi se ministar Poštovanje ja sam Vanja, koji reče da on sedeo u prvoj klupi, i uputi premijeru jedno odlikaško pitanje, Jeste li i Vi bili u prvoj klupi, na šta Vučić odgovori, Gde ja u prvoj klupi…

foto: d. t.

Onda krenuše dalje, od učionice do učionice, ne mogli svi prate premijera, zaostali ministar Poštovanje ja sam Vanja pruži korak, reče Marku direktoru do sebe, kanda će ih Vučić propituje, Da vidimo šta će kaže, i Marko pređe na sportski korak. Desi se biblioteka, premijer odma’ uze lista, pita, ko čit’o „Elita vlasti“, pređe na „Anu Karenjinu“, direktorka odgovori da njoj Crnjanski omiljeni pisac, reče jednu antologijsku „Onaj ko se odriče čitanja, izabrao je siromaštvo“. Vučić nastavi sa inspekcijom knjiga, „Ilijada“ je mnogo teška, ugleda knjigu Kiša, upita, Ko čita Kiša, nemoguće, težak je, Kiša nije imao ni na fakultetu, resorni prosvete ministar ne komentariso program Pravnog fakulteta, Poštovanje ja sam Vanja je bio fasciniran. Onda Predsednik dobi sliku „Kosidba na Rajcu“, knjigu sa posvetom, „Ni korak nazad“, što bio moto 1300 kaplara, i flašu rakije stare 15 godina. Rakiju samo omirisa, i obeća da će poslati 50 knjiga iz svoje biblioteke, i preko rekonstrukcije obeća krečenje i stolariju.

Izađoše napolje, tabla „Obnovimo Srbiju“, vrednost radova 14.365.976,11 dinara, bez PDV-a. U postrojene kamere prvo se javi direktorka škole, Poštovani gosti na čelu sa predsednikom Vlade, gospodinom Aleksandrom Vučićem… Želim da završim pokličem đaka kaplara, Ni koraka nazad, mi imamo sunčani sat sa tim rečima, kojim prizivamo sunce, i mislim da smo ga danas prizvali! Javi se i SNS predsednik opštine, Poštovani predsedniče Vlade… a sad dajem reč dragom premijeru, predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću!

„Meštani“ su pravilno udarali levom o desnu, obrati se gospodin Vučić, Želim da kažem da sam danas naročito ponosan zbog rekonstrukcije škole, malo pre smo počeli sa radovima u Rajkoviću, znate da sam obećao da ću da obiđem svaku školu, ambulantu, obdanište, 40 godina ništa nije obnavljano, toaleti da budu uredniji, da promenimo vrata, stolariju… Dobio sam prvi put pismo od nastavnice iz Aleksandrovca, Rasinski okrug, i ona mi je rekla da se obradovala obnovi škola i toaleta, onda sam shvatio da se hiljade i hiljade nastavnika obradovalo tome… Želim da vam se zahvalim dragi građani što ste došli, što se radujete obnovi ove škole, i da iskoristim ovaj slogan, Ni koraka nazad, da vam kažem da mi ne pada na pamet da pravim kompromise sa budućnošću Srbije… Odgovor postrojenih građana beše ko jedan, spontan i dug desnom o levu aplauz. I Vučićevo okruženje bi na visini, Poštovanje ja sam Vanja isprati ritam aplauza, jedino je resorni Verbić bio odsutan.

Onda se Vučiću dogodio spontani čovek iz sela Ba, gde detonacije iz kamenoloma Zvonka Veselinovića ljudima ruše kuće. Inspekcija donela rešenje da se to ne radi, ali niko ne haje. Vučić uze materijal, i reče da će ponovo pošalje inspekciju. Pa bilo, ko ima šta pita od novinara premijera. Gospodin Vučić stade pred kamere, sve novinara se okrete ka Specijalnoj izveštačici RTS-a, upitaše, Ima li pitanje, ona osta talentovano zatečena. Druga, po taj redosled, upita o napredovanju Srbije na listi zemalja sa kreditnim potencijalom, Vučić odgovori da to dobar signal, spremno dočeka specijalno pitanje Specijalne izveštačice, Iz Zagreba blokiraju put Srbije u EU? Teško mu da odgovori, zato će da odćuti, kao i mnogo puta ranije, u ime dobrih odnosa sa Hrvatskom, ne može da razume hrvatske zvaničnike, i to je najžešće što će da izgovori

Im’o, na pitanje novinara N1, od koga tražio da se predstavi, izvanredno kaže o napadima tabloida na KRIK, Neću da se mešam u pisanje medija, ni jednih, ni drugih, u ovoj zemlji je svako slobodan i vlastan da piše šta želi, pišite šta hoćete, samo mi ne oduzimajte pravo na odgovor. Tako izvanredno odgovorio i da u Vojvodini nisu uhapšeni paori, nego oni koji su paorima izbili zube, ali, sve laž do laži, kao u Gebelsovo vreme, hiljadu puta ponovljena laž se predstavlja istinom. Ali, ljudi dobro osećaju, i znaju, koji je to put u budućnost, put ponosa i dostojanstva… pokazali smo da to možemo, i uveren sam da ćemo to moći i u budućnosti… Bi kraj, još jednom desnom o levu, u sve uđe podašišan u odelo gospodin, koji uze deli svežanj SNS informatora za Ljig, kome na naslovnici beše golem Vučić.