Tokom akcije razotkrivanja malverzacija sa invalidskim penzijama, nadležnima u Ministarstvu za socijalna pitanja i pripadnicima MUP-a pošlo je za rukom da u pritvor smeste 22 od ukupno 31 prijavljenog lica i da podnesu 18 krivičnih prijava. Uz podatak da su krivične prijave podnesene zbog sumnje za izvršenje 64 dela primanja mita, isto toliko slučajeva davanja mita, 18 krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i 17 dela falsifikovanja isprava, aktivnosti suzbijanja korupcije na ovom polju deluju na prvi pogled impresivno. Ako se, međutim, ima u vidu da se akcija aktivno sprovodi još od juna prošle godine i da su malverzacije sa invalidskim penzijama odavno javna tajna, nije ni čudo što se zbog objavljivanja novih podataka i imena niko nije previše uzbudio. Ilustracije radi, pošto su na konferenciji za novinare održanoj 30. januara saopšteni rezultati dosadašnjih istraga, pažnju javnosti najviše je privukla činjenica da se među prijavljenima nalazi i ime dr Jovana Marića, direktora Neuropsihijatrijske klinike u Beogradu, inače stalnog gosta romantičnih emisija TV Pinka i dežurnog sagovornika za sve teme u vezi s muško-ženskim odnosima na Balkanu.
Za šta su, dakle, osumnjičeni dr Marić i njegove brojne kolege? Ukratko, za ono što je poznato svakom ko je u poslednjih petnaestak godina pokušao da ode u invalidsku penziju. Detalji se razlikuju, ali princip je u svim slučajevima isti: bez obzira na stepen invaliditeta (odnosno bolesti), svako zainteresovan za penzionisanje pre vremena mora da „zna nekoga“ ko „zna“ predsednika/člana komisije i da tom „nekom“ plati od 500 do 2500 hiljade eura, u zavisnosti od dužine radnog staža. U većim gradovima, onaj ko je spreman da pošteno plati, plaća pošto se penzioniše, dok se u manjim sredinama, gde su nepredviđeni problemi manje verovatni, penzionisanje plaća unapred. No, bez obzira na redosled akcija, predsednik ili član komisije od svog „posrednika“ dobija spisak sa imenima onih koji bez detaljnije provere dokumentacije bivaju penzionisani. S druge strane, oni koji nemaju nikakvu dokumentaciju (tj. boljku) primorani su da doplate i za pravljenje lekarskih uverenja – u zavisnosti od „težine“ bolesti koja bi tu bila zabeležena, svaki dokument staje od 50 do 150 eura. Sistem koji se godinama polako uhodavao doneo je i neke novitete, pa se tako u Beogradu (gde je zahteva za invalidsku penziju najviše) plaća i za ubrzavanje procesa: trgovačkom putniku kojem je do redovne penzije bilo ostalo još 18 godina, a koji je zahvaljujući sumi od 1750 eura uspeo da „sredi stvar“ ponuđeno je da doplati još 50 eura kako bi bio penzionisan u roku od nekoliko dana, umesto za nekoliko meseci.
Postavlja se, naravno, pitanje šta se događa sa onima koji su zaista teže bolesni, a pri tom nemaju dovoljno novca da „podmažu“ članove komisije ili njihove posrednike. Praksa govori da su samo retki imali privilegiju da im dokumenta budu uvažena, a i oni su penzionisani samo da bi priča dobila privid legalnosti. „Kada mi je lekar savetovao da se penzionišem pošto imam sve uslove za to, podnela sam dokumenta i čekala da budem pozvana. U međuvremenu, ispričala sam to svom rođaku koji se penzionisao posle dvadesetak godina staža, a on mi je uz osmeh objasnio kako on to može da mi sredi za 1500 maraka. Na moju konstataciju da sam zaista bolesna, rekao mi je da mi to ništa ne vredi, izuzev ako nisam na samrti“, priča za „Vreme“ službenica koja na kraju ipak nije „prošla“ pred komisijom. Koliki je bio „rođački“ udeo u traženoj sumi nije poznato, ali se vrlo dobro zna da je rođak tokom godina raspleta uspeo da se poprilično obogati, a da je predsednik komisije avanzovao.
Iako bi za utehu možda mogla da posluži činjenica da je od juna 2002. broj zahteva za invalidsku penziju smanjen sa 40 na 20 odsto ukupnog broja zahteva za penziju, situacija na terenu ne pruža mnogo dokaza da su antikorupcijske akcije dale ploda – dugogodišnji posrednici i dalje rade svoj posao, samo uz malo jače mere opreza. U tom smislu, ilustrativan je i spisak do sada osumnjičenih. Na listi sa 31 imenom, samo tri pripadaju osobama koje nisu iz Beograda, pa ostaje nejasno da li su se nadležni uopšte pozabavili gradovima u unutrašnjosti ili previđaju da se malverzacije mnogo lakše obavljaju i otkrivaju u sredinama gde svako svakoga zna. Bilo šta da je u pitanju, jedan od zaključaka jeste da nadležni ne čitaju čak ni sopstvene sajtove i edicije, jer na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlednih doslovce piše: „Kada se posmatra struktura penzionera… uočava se da je učešće invalidskih penzionera posebno visoko u filijalama Užice, Vranje, Prokuplje, Subotica i Leskovac, kao i u službama filijala u Novom Pazaru i Apatinu“. Prema pouzdanim izvorima „Vremena“, u jednom od gradova sa tog spiska jedan te isti posrednik obezbedio je na desetine invalidskih penzija za radnike iz propale građevinske firme, a sam je, iako u punoj snazi, dobio status potpunog invalida, penzionisao se i potom zaposlio (?!) u lokalnom sportskom klubu.
Kako bilo, na konferenciji za novinare 30. januara saopšteno je da će ubuduće kriterijumi za invalidske penzije ostati isti, ali da će procedura biti pooštrena: u prevodu, to znači da će pri domovima zdravlja biti formirane komisije sa po tri lekara specijaliste koji će pregledati dokumentaciju, da bi tek potom papiri bili upućeni na veštačenje Fondu PIO. Kao posebna zaštita, uvodi se i pravilo da lekar veštak ne može dobiti predmet o invalidskoj penziji pre samog dana veštačenja. Nadležni smatraju da će sve ove mere otežati posao posrednicima i samim tim onemogućiti podmićivanje. Što se tiče onih koji ovih dana čekaju da „prođu“ pred komisijom, oni smatraju da će sve to samo povećati cenu.
