Integralna rešenja

Na početku posete postrojenju Simens Medical Solutions (Simens rešenja u medicini) u Erlingenu, tvrdnja predstavnika za odnose s medijima Kurta Sandlera da „gde god možete da nađete Koka-kolu, možete da nađete i Simens“ delovala je kao domaćinsko hvalisanje. Međutim, ako poslovično skeptični i ne poverujete ciframa – da je npr. Erlingen na prvom ili drugom mestu na 90 odsto tržišta medicinske opreme, da pokriva 50 odsto američkog tržišta i da su dve trećine proizvoda „mlađi“ od tri godine – laički pogled na ovo postrojenje i njegov izložbeni deo uveriće vas da su u pitanju „ozbiljni igrači“. Posetilac Erlingena može najpre da prisustvuje „trodimenzionalnom putovanju kroz telo“, odnosno virtuelnoj, kompjuterski animiranoj, tomografiji (snimanje unutrašnjosti organizma). Publika celu proceduru posmatra zahvaljujući 3D naočarima i specijalnom ekranu, ali će ova za sada samo zabavna avantura „putovanja“ lekarima u budućnosti omogućiti lakše dijagnostikovanje eventualnih bolesti. Osim što se bukvalno „putuje“ kroz krvne sudove, mozak i unutrašnje organe, tokom ovakve tomografije na licu mesta se rešavaju lakši zdravstveni problemi koji se „usput“ detektuju: bez katetera i sličnih stvari, biće moguće razbijanje krvnih ugrušaka, a publici je prikazano i trenutno (bezbolno i netraumatično) odstranjivanje karijesa.

Od uređaja koji se već primenjuju, najzanimljiviji su svakako rendgen aparati, skeneri i ultrazvučni uređaji. Zahvaljujući njima, moguće je samo jednim snimanjem tačno utvrditi mesto metastaze zloćudnih tumora ili u roku od nekoliko minuta detektovati stanje mozga – za ovakve procedure ranije je (kod nas i dan-danas) bilo neophodno višesatno izlaganje pacijenta zračenju ili njegovo podvrgavanje bolnim dijagnostičkim metodama. Posebnu skupinu dijagnostičkih uređaja čine ultrazvučni aparati kojima se snima stanje deteta u majčinoj utrobi. Pored metoda koje se primenjuju i kod nas (samo su u Erlingenu znatno bolje „upakovane“ i brže), moguće je recimo dobiti manje-više jasnu portretsku fotografiju svog nerođenog deteta. Osim razvojem ovih uređaja, domaćini su mogli da se pohvale i činjenicom da je u poslednjih deset godina nivo zračenja prilikom dijagnostikovanja smanjen za oko 90 odsto.

Razvojni plan i usmerenje ovog postrojenja možda su postali najjasniji u oktobru prošle godine kada je preimenovano iz Simens medicinski sistemi u Simens medicinska rešenja – svi čelnici s kojima smo razgovarali isticali su upravo želju da se objedine dijagnoza i lečenje i da celokupan bolnički sistem bude podjednako „pokriven“ visokom tehnologijom. U praksi je, recimo, realizovan sistem kućnog lečenja tokom kojeg pacijent vrlo jednostavnim metodama sam izmeri šećer u krvi, pritisak i ostale parametre bitne za njegov postoperativni tretman, da bi ih zatim telefonom, faksom ili putem i-mejla poslao svom doktoru – troškovi lečenja i angažman lekara samim tim se znatno smanjuju, a pacijenti koji bi inače morali da leže u bolnici mogu da budu ranije pušteni kući. Na isti način moguća je razmena informacija između više zdravstvenih ustanova, kao i rešavanje eventualnih problema u funkcionisanju uređaja. Simens centar u Pensilvaniji, na primer, upravlja mrežom od 1500 klinika i preko 400.000 personalnih računara kojima su one opremljene. Na taj način dnevno se razmeni 90 miliona i-mejl ili drugih pošiljki koje se tiču tretmana određenog pacijenta, otklanjanja smetnji u radu uređaja i sl.

Naravno, sve to je isuviše daleko od ovdašnjih poluraspadnutih bolnica i isto takvih uređaja koji u njima mogu da se nađu, ali utešno zvuči činjenica da je upravo od Simensa nedavno poručen akcelerator za beogradski Institut za onkologiju, kao i da EI Niš odavno ima licencu za proizvodnju rendgen aparata po Simens tehnologiji. Ono što, međutim, nije toliko utešno jeste problem na koji skreće pažnju Hubert Johem, menadžer za region Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina u našu zemlju je u vidu humanitarne pomoći stiglo dosta Simens opreme, ali je ona najčešće potpuno zastarela ili potpuno zapuštena, dakle neupotrebljiva (ako ne i opasna) – o tome bi možda trebalo priupitati sve one silne fondove i organizacije koje su se u poslednjoj deceniji svim silama trudile da porade na dobrobiti otečestva.

Pored medicinske opreme, za posetioca laika najzanimljiviji deo Simensa jeste proizvodnja informatičke i telekomunikacione opreme. Iako ovaj segment kompanije izaziva najviše sumnji u domaćoj javnosti (na konferenciji za novinare glavna tema generalnog direktora Hajnriha fon Pirera i prisutnih novinara bila je upravo „redukcija broja zaposlenih“ u ovom delu mreže i rejting kompanije na tom planu), ono što može da se vidi i isproba deluje impresivno. Primera radi, već poznati touchscreen (dakle, rad na računaru bez upotrebe miša i davanje komandi dodirom monitora) preseljen je na bilo koju raspoloživu površinu – prezentacija jednog nemačkog hotela predstavljena je na stolu na koji se projektuje hotelski sajt. Dodirom stola, odnosno „prozorčića“ koji su na sajtu, radite isto ono što biste radili i da je pred vama običan računar. Ostvaren je i korak dalje, tako da je cela stvar označena kao virtual touchscreen – ista prezentacija se na drugom stolu otvara samo pukim pomeranjem prsta, bez ikakvog dodira. Zvuči i na prvi pogled deluje besmisleno, ali domaćini kažu da će primena biti mnogostruka, na svim mestima na kojima cirkuliše veliki broj ljudi. Za sada, verujte na reč, otvaranje sajta samo pomeranjem ruke, više je nego zabavno.

Osim toga, isto postrojenje već uveliko proizvodi sistem zahvaljujući kome je moguće (ne podižući slušalicu) obaviti 16 telefonskih razgovora istovremeno, odnosno sedeti za računarom i pričati sa 16 sagovornika od kojih svaki aktivno učestvuje u razgovoru. Svi razgovori se automatski snimaju i moguće ih je naknadno preslušati. Transformacija pisanog u zvučni zapis takođe je bitan segment daljeg razvojnog puta Simensa – o mejlu koji vam iščita robotizovani glas već smo pisali, a u praksi se za sada primenjuje i-mejl sistem putem kojeg pored standardnih mejlova primate SMS poruke, poruke sa telefonske sekretarice (u glasovnoj formi) na mobilnom ili fiksnom telefonu i faksove. Što se faksova tiče, na njih je moguće i odgovoriti, s tim što primalac dobija standardni faks iako mu odgovor šaljete i-mejlom.

Ministar finansija Božidar Đelić ovih dana najavljuje akcije koje bi mogle da pomognu tehnološkom razvoju Srbije. Na svaka dva minuta glumci, pevači i ine javne ličnosti pozivaju na hitno rešavanje problema u zdravstvu. U tom smislu, ovaj ovlašni pogled na sliku koja je za sada suviše daleko od nas može da vas baci u duboku depresiju. Međutim, činjenica da se negde neko potrudio da pokaže šta sve ima i šta može da nam pruži pokazuje da do te slike put možda i nije toliko dug. Naravno, pod pretpostavkom da se (kako to obično biva) posete nadležnih velikim kompanijama (pa i Simensu) ne završe samo na osmesima s naše strane.