Zoltan Aldot, direktor strateških operacija u naftnoj kompaniji MOL: "Bez obzira na to da li ćemo kupiti Beopetrol ili ne, mi dolazimo u Srbiju." Olivera Ilinčić, direktor deviznog sektora NBJ: "Strani investitori moći će da iznose profit ostvaren u Srbiji bez ikakvih problema"
„Spremni smo da uđemo na tržište Srbije na različite načine. Trenutno smo zainteresovani da kroz postupak privatizacije kupimo firmu Beopetrol, a ako taj model ne uspe, naći ćemo drugi način da stignemo do kupaca.“ Ovako je prošle nedelje Zoltan Aldot, direktor strateških operacija mađarske naftne kompanije MOL, objašnjavao novinarima ambiciju regionalnog naftnog lidera da se etablira na srpskom tržištu. Bord menadžera MOL-a, kompanije u većinskom (tričetvrtinskom) vlasništvu privatnih ulagača među kojima su najznačajniji američki investicioni i penzioni fondovi, procenio je da posle kupovine slovačke kompanije Slovnaft i širenja mreže benzinskih pumpi (za sada 40) u Rumuniji, sledeći strateški posao bude ulazak u Srbiju.
MOL nije jedina firma koja se sprema da utrči na naše tržište. Mnoge svetski poznate kompanije i banke, uključujući i dobro poznate „marke“ iz nekada zajedničke države, čekale su samo neke od ključnih sistemskih zakona da bi u Srbiji započele novi biznis. Domaći reformisti upravo prošle nedelje ponudili su im pravu „biznis poslasticu“ – novi zakon o deviznom poslovanju koji bi baš ove nedelje mogao da bude „overen“ u federalnom parlamentu. Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, koji suštinski stoji iza Predloga ovog zakona, upotrebio je pred novinarima izraz „revolucionaran“ da bi objasnio suštinu ovog propisa. „Dozvoljeno je sve što nismo zabranili, a zabrana skoro da nema“, sažeo je guverner reformsku filozofiju koja je pretočena u Zakon o deviznom poslovanju čiji bi rezultat trebalo da bude veći priliv inostranog kapitala i pad kamatnih stopa, odnosno pojeftinjenje novca koji se pozajmljuje.
Olivera Ilinčić, direktor deviznog sektora Narodne banke Jugoslavije, kaže da je Zakon revolucionaran jer je pravljen za potpuno nove uslove i nije samo preduslov za novi trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (mada ga je MMF spomenuo kao nezaobilaznu činjenicu) već i za sve strane investitore koji misle nešto ozbiljnije da rade u ovoj zemlji.
Zanimljiv podatak je da je do sada važio Zakon o deviznom poslovanju iz 1975. godine koji je imao izvesne modifikacije 1985. i 1995. godine. Taj zakon pravljen je za uslove tek uspostavljenog deviznog tržišta i oskudnih deviznih rezervi i zato je bilo potrebno da se sve kontroliše.
Naravno, ovaj zakon sam za sebe neće rešiti sve probleme srpskih reformi i ne može da zapuši sve rupe doskora lošeg ekonomskog imidža države. Ali, uz druge sistemske propise, kao što su Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o preduzećima, Zakon o finansijskim tržištima, Zakon o privatizaciji…, on stvara ambijent za tržišnu utakmicu kakva postoji u zapadnim državama. „Zakon o deviznom poslovanju frontalno vuče napred i otvara jednu potpuno novu dimenziju“, kaže Olivera Ilinčić, koja je radeći na ovom zakonu provela mesece i mesece sa stranim bankarima koji su joj govorili šta o srpskom tržištu i reformama misli Simens, a šta Dženeral motors. „Ponudili smo neka rešenja koja prevazilaze praksu nekih okolnih zemalja. Naš zakon o deviznom poslovanju, recimo, mnogo je liberalniji od mađarskog iz 1996. godine. Nismo uneli neka rešenja koja su u svom zakonu imali Hrvati zbog kojih godinama nisu imali više od dva-tri ozbiljna investitora“, kaže Ilinčić.
„VREME„: Šta je suštinski kvalitet novog zakona o deviznom poslovanju?
OLIVERA ILINČIĆ: Kao veoma značajnu novinu spomenula bih dozvoljeno devizno kreditiranje u zemlji. Do sada je bilo moguće kreditirati samo podsticanje izvoza. Sada banke mogu dati kredit u devizama za bilo koji uvoz i automatski to treba da dovede do pada kamatnih stopa. Jer, prvo nema rizika kursa, a zatim ni provizija ZOP-a koji su poskupljivali naše kamate na mesečnom nivou.
Drugo, banke će ubuduće moći da skupljaju dolare ili eure svojih komitenata i da im na to daju kamatu, što po starom zakonu nije bilo dozvoljeno. Znači, firma Simens može da daje svoj novac banci u Beogradu na čuvanje, a od nje dobija kamatu. Do sada komitenti nisu dobijali kamatu za devize koje su držali na deviznom računu kod banke.
Po novom zakonu moći će slobodno da se plaća uvoz i da se avansira. Do sada je bilo moguće da se sve uvozi osim robe široke potrošnje i bio je rok od 60 dana uz mogućnost produženja, ali uz administriranje i diskreciono pravo Centralne banke. To je bio izvanredan način za odliv kapitala. Na primer, vi avansno plaćate neku opremu, a ona nikad ne uđe u zemlju. Sada to više neće biti moguće a promenjen je i rok pa važi samo onaj zapisan u ugovoru.
Da jednostavno kažem, s jedne strane imamo potpunu liberalizaciju, a s druge novu infrastrukturu kontrole kroz republički devizni inspektorat gde će sve stvari imati svoj početak i kraj. Dakle, neće više biti moguće da neki Pera avansno plati tri miliona za opremu koja nikad nije ušla u zemlju i da mirno nastavi da radi.
Ista je stvar kod naplate izvoza – ne ograničava se broj dana, nego važi rok iz ugovora, ali ako posle 90 dana neko nije naplatio svoj izvoz, nešto s njim nije u redu i treba da dođe u NBJ da ga registrujemo i pogledamo da on možda ne kreditira nekog u inostranstvu.
Dinar je platežno sredstvo, ali postoje izuzeci i za plaćanje u devizama. To je praktično realnost i mi smo se trudili da osim kriterijuma čitljivosti, razumljivosti i liberalizacije napravimo i jedan realan zakon da bi ono što se već događa u praksi ušlo u legalne tokove, kao što su trgovina nekretninama ili izmirivanje obaveza po datim kreditima.
Kako će izgledati poslovanje banaka prema tom zakonu?
Tu su bukvalno revolucionarne promene. Pre svega, prvi put NBJ nema jedinstven i obavezujući kurs koji se mora primenjivati na sve transakcije. To je imao stari zakon. Sada se kurs utvrđuje na bazi ponude i potražnje. Svaka banka može da kotira svoj kurs i trguje po kursu koji sama izabere, jedino što je obavezna da izveštava NBJ da bi ona imala čitav pregled igre na tržištu i da bi odredila trenutak kada eventualno treba da se uključi i interveniše ako kurs krene van planiranih monetarnih tokova ili željenih ciljeva.
Banke mogu slobodno da kupuju devize, a ne samo za potrebe svojih komitenata, što je do sada bio slučaj. Sada prvi put banke svoju dinarsku likvidnost mogu da pretvore u deviznu. Znači, mi se ne plašimo prelaska iz dinarske u deviznu likvidnost jer imamo povoljan odnos monetarnih i deviznih agregata. Postoje, naravno, i tu neki međunarodni standardi koji se moraju poštovati, kao na primer neto devizna otvorena pozicija.
Druga revolucionarna stvar je da banke konačno imaju izvor svojih deviza, a to su menjački poslovi. Do sada, po starom zakonu, menjačke poslove banke su radile za račun NBJ, a po novom zakonu to mogu da rade za svoj račun, da sklapaju ugovore s ovlašćenim menjačima, mogu da imaju sopstvenu kursnu listu za efektivu. Kurs se formira slobodno na bazi ponude i tražnje.
Da li ovaj zakon dozvoljava stranoj kompaniji koja se bavi biznisom u našoj zemlji da odavde bez problema iznese profit koji je ostvarila?
Potpuno slobodno može da iznese svoju zaradu ili da iznese deo osnovnog kapitala ako želi da smanji svoje investicije u Srbiji. Ali, to će moći da uradi tek kada izmiri poreske i druge slične obaveze. Tako je svuda u svetu. Po izmirenju tih obaveza nesmetano može da obavi transfer svog kapitala u inostranstvo.
Investitori posle usvajanja ovog zakona mogu slobodno da unesu svoj novac u ovu zemlju, mogu za njega da dobiju kamatu ako ga drže u banci, ne moraju da brinu o riziku kursa jer je dozvoljeno kreditiranje u zemlji, ne moraju da razmišljaju da li će neko nekom uredbom zapleniti njihov novac jer mogu da ga iznesu kad žele. Jednostavno, poštovaćemo svetske standarde.
Da li će donošenje ovog zakona ubrzati proces privatizacije u Srbiji?
Naravno da taj proces moraju da prate i drugi zakoni, ali se ovim zakonom strani ulagači konačno uveravaju da je Srbija bezbedna zemlja za njihov novac i kapital. Uostalom, Zakon je pisan tako da ga razumeju inostrani investitori i prilagođen je zapadnom načinu razmišljanja. Sve što nije zabranjeno, dozvoljeno je. Cilj nam je bio da novac pojeftini, da se siva ekonomija utera u regularne kanale i da se slobodno investira. Ovim zakonom ne možemo u Beogradu odmah dovesti Dženeral elektrik ili Majkrosoft. Za početak, ali i dugoročno, možemo za postojeće firme da pojednostavimo poslovanje i investiranje.
Sa liberalizacijom tekućih transakcija ceo jedan segment plaćanja prema inostranstvu postaje slobodniji. Do sada su građani mogli da iz zemlje u inostranstvu plaćaju bolničko lečenje, medicinska pomagala, da odvoje do 10.000 dolara za školarinu, putne, selidbene, pogrebne ili sudske troškove. Sada će moći sve što i do sada i još više, na primer, turistička putovanja, igre na sreću…, ali samo uz fakturu. Dakle, može sve ako posotoji regularna faktura (račun).
Što se tiče transfera sredstava, može se u inostranstvo prebaciti do 5000 eura bez ikakve dokumentacije. Iznad te sume potrebno je imati dokumentaciju da bi se video osnov plaćanja. A od l. jula će Zakon o pranju novca posebno skenirati sve takve transfere.
Poslovanje s karticama potpuno je liberalizovano, osim kapitalnih plaćanja (ovim zakonom nije moguća kupovina nekretnina u inostranstvu). Do sada je plaćanje karticama bilo ograničeno na 1000 maraka, sada je to potpuno neograničeno za sve tekuće i deo kapitalnih transakcija.
Kad je u pitanju iznošenje novca iz zemlje, i tu je poštovan neki standard (nivo zaduženosti zemlje i bruto društveni proizvod), određen je iznos od 2000 eura.
Zakoni u principu pokazuju nameru vlasti da se stvori povoljan ambijent da se kapital oplođuje. Međutim, bez obzira na dobre zakone, kapital se može uplašiti i pobeći iz zemlje u kojoj je nezdrava politička klima. Na pitanje da li ga kao budućeg investitora zabrinjava nestabilna politička situacija u Beogradu, već spominjani Zoltan Aldot, direktor za strateške poslove MOL-a, kaže:
„Ulaganja u oblasti naftne industrije su dugoročna i ne podležu trenutnim političkim previranjima. I u Mađarskoj je postojala koaliciona vlada protekle četiri godine, a isti slučaj je i u Slovačkoj. Naš odgovor, kao kompanije, jeste da je i u teškim vremenima ljudima potreban benzin. Nadamo se da su teška vremena za građane Srbije prošla i težih vremena valjda više ne može biti. Sad je samo pitanje brzine izlaska iz teške situacije.“
Vlast u Beogradu pored liberalnih zakona donosi i poneki protekcionistički propis, kao što je naftna uredba Vlade Srbije. Da li to može da smeta MOL–u za poslovanje na srpskom tržištu?
„Protekcionizam ima razne vidove. Kad se čovek nalazi izvan takvog sistema, obavezan je da kaže da se ne slaže s protekcionizmom jer on zapravo sprečava normalno i dugoročno poslovanje. Što se brže razrade uslovi za konkurenciju, to će se tržište brže oporaviti.
Samo da kažem da je za nas strane investitore privredna politika zemlje u koju ulažemo gotova stvar i mi joj se prilagođavamo ako želimo da poslujemo u toj zemlji. Problem je ako se vlast isključivo bavi izolacionizmom kao praksom i ako ne iskoristi prelazni period na pravi način. Protekcionizam je perfektan način da se razmahne siva ekonomija i utaje porezi. Svaka zemlja u tranziciji mora da prođe taj period, i mi u Mađarskoj smo prošli kroz to.
Pošto naftna industrija podrazumeva dugoročna ulaganja, mi znamo i da je profit nešto našta se u ovom biznisu računa dugoročno.“
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
