Hronika najavljene smrti

Specijalno za “Vreme” iz Minesote

Mineapolis, grad koji još nosi ožiljke od ubistva Džordža Flojda, ponovo se našao u središtu nacionalnog obračuna oko toga ko ima pravo na bezbednost, ko snosi odgovornost i da li se zakon primenjuje da bi štitio građane ili da bi ih disciplinovao.

Za porodicu Gud iz Mineapolisa hladno zimsko jutro počelo je kao i svako drugo. Rene je u društvu supruge Rebeke i njihovog psa odvezla svog šestogodišnjeg sina u školu. A onda su pri povratku rešile da se pridruže protestima koji su se zbog prisustva federalnih snaga za Imigraciju i Carinsku Kontrolu (ICE) odvijali nedaleko od njihove kuće, kako bi “podržala svoje komšije”, izjaviće kasnije Rebeka. Ovi su prizori postali deo svakodnevice od kada se u Mineapolis i St. Pol, prestonicu države Minesote, početkom decembra sjatilo oko 2000 pripadnika ovih specijalnih federalnih snaga čiji je zadatak da uhapse i proteraju ilegalne imigrante.

Desetine građana i aktivista već se bilo okupilo blizu raskrsnice Avenije Portland i 34. ulice u južnom delu Mineapolisa kada su im se Rene i Rebeka pridružile, praveći buku pištaljkama i sirenama, čime građani upozoravaju komšije koji strahuju da bi mogli biti meta hapšenja da su agenti ICE blizu i da ne izlaze iz svojih kuća. Rene je svojom bordo “hondom pilot” blokirala jednu traku jednosmerne ulice, Rebeka je izašla. Nedaleko se nalazilo veliko vozilo iz koga su izašla tri maskirana poluuniformisana naoružana muškarca i krenula ka Rene. Jedan od njih, kasnije prepoznat kao Džonatan Ros, ratni veteran u službi ICE već 10 godina, snimao je čitavu situaciju mobilnim telefonom.

Taj snimak, koji je prvi objavio jedan desničarski medij, a zatim se kao požar raširio po društvenim mrežama, pokazuje Rene kako mu mirno i uz smešak dobacuje kroz otvoren prozor: “U redu je čoveče, ne ljutim se ja na tebe.” Četrdeset sekundi kasnije, Ros je iz neposredne blizine kroz šoferšajbnu ispalio tri hica u pravcu njene glave dok je ona pomerala auto, a zatim se čulo kako kaže: “Jebena kučka.” Na snimku se potom vidi kako njena honda nekontrolisano klizi nekoliko metara niz ulicu i zaustavlja se udarivši u parkiran automobil.

40 SEKUNDI KOJE SU POTRESLE AMERIKU

Šta se tačno desilo u tih 40 sekundi, koliko je trajala interakcija između Rene i agenata ICE, iako zabeležena kamerama iz različitih uglova i hitro podeljena na društvenim mrežama, ostaviće taman toliko prostora za nedoumicu da se iz nje rasplamsa rat narativima rašomonskih razmera. Ukratko, nametnule su se dve radikalno suprotstavljene verzija događaja koji je Minesotu izbacio u žižu domaće ali i svetske javnosti, i koji ujedno odslikava dubinu šava po kojoj je američko društvo danas pocepano.

Gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej reagovao je trenutno. Vidno besan, u obraćanju javnosti naglasio je da je “život jedne građanke izgubljen u interakciji sa federalnim agentima koji ne podležu lokalnoj kontroli”, dodavši da je neprihvatljivo da naoružane, maskirane jedinice deluju u gradskim četvrtima bez jasne identifikacije i odgovornosti. Frej je podsetio da je Mineapolis grad-utočište (sanctuary city), u kojem gradska policija po pravilima ne sarađuje sa ICE u sprovođenju imigracionih hapšenja upravo da bi se očuvalo poverenje između lokalnih vlasti, policije i građana, poverenje koje je ozbiljno poljuljano pre pet godina kada je nedaleko od ovog mesta policajac na dužnosti ubio Džordža Flojda, zbog čega je osuđen na preko 20 godina zatvora. Gradonačelnik je pripadnicima ICE još poručio: “Odjebite iz Mineapolisa”.

Guverner Minesote Tim Vols, podpredsednički kandidat Kamale Haris na prošlim izborima, rekao je u vanrednom obraćanju: “Već nedeljama upozoravamo da su opasne, senzacionalističke operacije Trampove administracije pretnja javnoj bezbednosti i da je samo pitanje vremena kada će neko biti povređen. Još juče sam to rekao vrlo jasno. Ono čemu sada svedočimo jesu posledice upravljanja koje je osmišljeno da proizvodi strah, udarne naslove i sukobe. Ovo je vladanje po modelu rijaliti-televizije – i danas je ta nepromišljenost nekoga koštala života.”

Vols je najavio da će istražitelji Minesote pred FBI voditi nezavisnu istragu i da je Nacionalnu gardu stavio pod mere pripravnosti.

KO KOME ISPIRA MOZAK

Druga je strana gotovo istovremeno širila sopstevno viđenje događaja, po kome je pripadnik ICE delovao u samoodbrani jer je Rene nameravala da koristi svoj automobile kao oružje i pregazi agenta. Kristi Noem, sekretarka za Unutrašnju bezbednost, pod čijim se okriljem nalaze ICE i snage pogranične policije, okarakterisala postupanje ICE kao odgovor na “domaći terorizam”.

Potpredsednik Dž. D. Vens javno je branio postupke agenta ICE jer je siguran da je Rene htela da ga pregazi, rekavši da smrt jeste “tragedija”, ali je tu “tragediju ona sama izazvala”. Dodao je da su Rene mozak isprali “radikalna levica” i mediji koji podstiču nemire u Mineapolisu.

foto: molly riley / ap photo

Predsednik Donald Tramp se nedugo nakon incidenata oglasio na svojoj društenoj mreži Truth Social, rekavši da je žena koja je vozila automobil bila “vrlo neuračunljiva, ometala je i pružala otpor, a zatim je nasilno, namerno i okrutno pregazila službenika ICE, koji ju je, čini se, upucao u samoodbrani.”

Video-snimci, koje su kadar po kadar analizirali “Njujork tajms” i “Vašington post”, pokazuju da se Rene odmicala od pripadnika ICE koji je u nju pucao, a ne ka njemu, i da nema govora o tome da je pregažen, mada nije jasno da li njen automobil i u kojoj meri dotakao agenta Rosa.

“Mi smo došli sa pištaljkama, a oni sa pištoljima”, izjavila je nakon tragedije Rebeka Gud, supruga ubijene Rene. Isto veče u Aveniji Portland niklo je mesto sećanja na tridesetsedmogodišnju pesnikinju koja se sa porodicom u Mineapolis preselila pre manje od godinu dana. Na drvo je okačen znak na kome piše: “Nalazite se u centralnom delu Mineapolisa. Kvart u koji ulazite je prostor žalosti”.

TRAMP PROTIV SIROMAŠNE SOMALIJSKE ZAJEDNICE

Slučaj ubistva Rene Gud nije izbio u političkom vakuumu. Naprotiv – on je vrhunac kampanje u kojoj je Minesota mesecima sistematski izdvajana kao “problematična država”, a njena somalijsko-američka zajednica predstavljana kao simbol navodne korupcije, prevare i “unutrašnjeg neprijatelja”. Tramp i njegovi saveznici posebno su se fokusirali na Ilhan Omar – kongresmenku koja predstavlja veliku somalijsku dijasporu. Tramp je već godinama napada, a njeno biračko telo nazivao je “smećem”. Ta retorika nije ostala na nivou tvitova. Neposredno posle Božića, desničarski jutjuber Nik Širli objavio je video u kojem je tvrdio da obdaništa u vlasništvu somalijsko-američkih porodica uzimaju državne subvencije bez pružanja usluga. Snimak je brzo postao viralan u desničarskim krugovima i poslužio kao gorivo za novu političku ofanzivu protiv države.

Međutim, važno je reći da su u Minesoti zaista postojale ozbiljne pronevere javnog novca tokom vladavine demokrata, uključujući i slučaj “Nahranimo našu budućnost”, jednu od najvećih prevara u oblasti socijalnih programa u istoriji države. Reč je grupi organizacija koje su nezakonito izvukle desetine miliona dolara namenjenih ishrani dece tokom pandemije. Neki od aktera ovog slučaja bili su pripadnici somalijske zajednice, kao i u još nekoliko manjih afera. Ali te prevare nisu bile ni masovne, ni sistemske, niti ograničene na jednu etničku grupu, i svakako se nisu merile miljardama dolara, kako su Tramp i njegovi zvaničnici tvrdili.

Tramp je potom iskoristio stvorenu atmosferu sumnje i moralne osude da pređe sa retorike na kaznene mere. Njegova administracija pokušala je da suspenduje federalne programe socijalne pomoći i borbe protiv siromaštva u Minesoti, ali i drugim saveznim državama koje vode demokrate – Ilinoisu, Kaliforniji i Njujorku, a čiji su najveći gradovi iskusili sličnu invaziju agenata ICE kao i Mineapolis. Reč je o milijardama dolara namenjenih najugroženijim slojevima stanovništva za hranu, stanovanje, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Savezni sud je privremeno blokirao deo tih odluka, ali je administracija ubrzo našla nove mehanizme pritiska.

Napad na Minesotu nije bio samo finansijski, već i bezbednosno-politički. Kada je novinarka CNN Kejtlan Kolins pitala Trampa da li bi FBI, kako je uobičajeno, trebalo da deli informacije o ubistvu Rene Gud sa državnim vlastima, on je odgovorio da to ne želi jer su, kako je rekao, “državni zvaničnici u Minesoti pokvareni”. U istom obraćanju izneo je niz neutemeljenih optužbi na račun somalijske zajednice, tvrdeći da “kradu milijarde”, da im demokrate “kupuju glasove”, da “dolaze bez ičega a voze mercedese”, te da je Minesota “korumpirana država sa nepoštenim izbornim sistemom”. Iako je Tramp tri puta izgubio izbore u Minesoti – 2016, 2020. i 2024. – ponovo je tvrdio da je “pobedio” i da mu je pobeda “ukradena”.

Taj sukob ima i ličnu dimenziju. Odnos između Donalda Trampa i guvernera Minesote Tima Volsa već dugo je otvoreno neprijateljski. Vols, nekadašnji nastavnik i vojni veteran, jedan je od najglasnijih demokratskih guvernera u kritici Trampove politike, a tokom prošlih izbora bio je i potpredsednički kandidat Kamale Haris. Tramp ga je više puta javno vređao, nazivao “nesposobnim” i “glupim”, optužujući ga da “uništava Minesotu” i da štiti “kriminalce i ilegalne imigrante”. Vols je, s druge strane, Trampovu administraciju optuživao za namerno podgrevanje straha i sukoba, upozoravajući da takva politika neizbežno vodi ka nasilju.

foto: ap photo

SAMOISPUNJAVAJUĆE PROROČANSTVO

Da je atmosfera na ivici, upozoravali su i ljudi iz samog bezbednosnog aparata. Šef policije Mineapolisa Brajan O’Hara izjavio je dan pre ubistva da rastuće tenzije između građana i federalnih agenata čine “ozbiljan incident gotovo neizbežnim”, naglasivši da to što su u stambenim četvrtima prisustne naoružane, maskirane federalne jedinice bez jasne lokalne koordinacije stvara uslove za tragediju. Njegove reči pokazale su se proročkim. Prema navodima “Mineapolis star tribjuna”, od početka operacije “Metro nadolazeći talas”, kako se desant na Mineapolis zvanično zove, u Minesoti je uhapšeno oko 670 ljudi. Međutim, vlasti nisu javno objavile imena ili detalje o krivičnim dosijeima tih osoba, među kojima ima i američkih državljana. Prošlog vikenda pripadnici ICE uhapsili su i pripadnike indijanskog plemena Oglala Su, koji su naknadno pušteni.

U takvom političkom ambijentu, masovno raspoređivanje federalnih agenata ICE u Mineapolisu i Sent Polu – u gradovima koji se zvanično deklarišu kao utočišta za imigrante – više nije delovalo kao rutinska operacija sprovođenja zakona, već kao demonstracija sile nad zajednicama koje su prethodno politički stigmatizovane. Sve ovo otvara pitanje koje nadilazi sam slučaj ubistva Rene Gud. Dakle, da li se imigraciona politika u Trampovoj administraciji pretvara u instrument kažnjavanja “neposlušnih” država i zajednica? Udar na socijalne programe u Ilinoisu, Kaliforniji, Minesoti i Njujorku, javna delegitimizacija njihovih vlasti, uskraćivanje federalnih sredstava i pojačano raspoređivanje savezne sile u urbanim sredinama koje odbijaju da se stave u službu ICE, sve više liče na političku strategiju pritiska.

foto: ap photo

ORGANIZOVANI OTPOR ICE U MINESOTI

U Minesoti se razvio široko umrežen, lokalno ukorenjen pokret otpora, pojačan imigracionim racijama američke savezne službe ICE. Aktivisti iz komšiluka, verskih zajednica, škola i nevladinih organizacija prate kretanje agenata, upozoravaju stanovništvo u realnom vremenu i pružaju konkretnu pomoć porodicama koje se kriju od deportacije.

Mreža se oslanja na aplikacije poput Signala, mehanizme za brzo delovanje i iskustva iz ranijih protesta, posebno nakon ubistva Džordža Flojda 2020. godine. Organizacija je naročito jaka u južnom delu grada u kome su ubijeni i Flojd i Gud. Aktivnosti uključuju dokumentovanje ponašanja agenata i masovna okupljanja radi sprečavanja hapšenja, ali i “nevidljiviji” rad: skrivanje porodica, prevoz dece do škole, dostavu hrane, pronalaženje advokata i obezbeđivanja privremenog starateljstva za decu u slučaju deportacije roditelja.

Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije.

“Mi smo izgradili mrežu solidarnosti još od ubistva Džordža Flojda, i ta trauma je još živa. A solidarnost je naročito izražena u školama gde roditelji i nastavno osoblje čine sve da se sva deca, bez obzira na poreklo ili status njihovih rodutelja osećaju bezbedno”, kaže Rut.

U pojedinim školama zabeležen je nagli pad prisustva učenika, nakon hapšenja roditelja.

“Smenjujemo se u patroliranju, naročito u vreme početka i završetka nastave. Ima roditelja školske dece koji ne izlaze iz kuće iz straha od hapšenja i deportacije. Ne idu na posao, pa nemaju ni za kiriju. U školi u koju ide moja ćerka skupili smo za njih novčanu pomoć. Zbijamo redove na različite načine i branimo naša ustavom zagarantovana prava”.

Otpor nije ostao samo na retorici. Države Minesota i Ilinois podnele su tužbe protiv Trampove administracije zbog delovanja ICE i pokušaja uskraćivanja federalnih sredstava, tvrdeći da se radi o prekoračenju ovlašćenja, političkoj odmazdi i kršenju ustavnih principa federalizma. Državni tužioci obe države naglasili su da se sredstva za borbu protiv siromaštva, za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu ne mogu koristiti kao sredstvo pritiska na savezne države koje vode opozicione stranke. U tim tužbama, delovanje ICE ne tretira se samo kao pitanje imigracione politike, već kao širi pokušaj disciplinovanja lokalnih vlasti, koje odbijaju da budu produžena ruka federalne represije.

foto: ap photo

Šta je ICE

ICE je osnovan 2003, posle terorističkih napada 11. septembra 2001, kada je imigraciona politika formalno povezana sa nacionalnom bezbednošću. Danas zapošljava više od 20.000 ljudi, sa dve ključne grane: hapšenja i deportacije, te istrage. ICE su koristile sve administracije – i Obamina i Bajdenova – za deportacije i sprovođenje imigracionih zakona, što znači da represivna uloga agencije nije novina Trampove ere.

Međutim, u drugom Trampovom mandatu promenila se razmera, brzina i stil delovanja. Zakonom iz sredine 2025. godine budžet za sprovođenje i deportacije povećan je na oko 30 milijardi dolara, uz plan da se zaposli više od 10.000 novih agenata. Prema istraživanjima “Vašington posta” paralelno je pokrenuta kampanja takozvane “ratne regrutacije”, sa oko 100 miliona dolara za ciljano oglašavanje ka konzervativnoj publici, vojnim krugovima, posetiocima sajmova oružja i sličnih događaja.

Da bi se masovno zapošljavanje ubrzalo, skraćeni su programi obuke za nove agente, a deo kadrova se upućuje na teren nakon kraćih i pojednostavljenih treninga. Kritičari upozoravaju da takva praksa, uz naglo širenje ovlašćenja, povećava rizik od grešaka i prekomerne upotrebe sile.

Istovremeno, i snage Pogranične patrole, koja postoji duže od 100 godina i tradicionalno je delovala isključivo na granicama, sve češće učestvuje u operacijama duboko u unutrašnjosti SAD, u urbanim sredinama i u saradnji sa ICE, čime se briše nekada jasna linija između “granične kontrole” i unutrašnjeg policijskog delovanja.

U tom okviru treba posmatrati i operacije poput “Metro nadolazeći talas” u Minesoti, ili “Blic” u Čikagu. Ukratko, ne samo kao imigracionu akciju već kao znak da se federalne agencije sve otvorenije koriste kao vidljivi instrument političkog pritiska na gradove i zajednice koje se smatraju “neposlušnima”.