Ministar spoljnih poslova Nemačke
Lični podaci: Rođen je 27. decembra 1961. u Bad Honefu. Odrastao je sa samohranim ocem i tri brata. Doktor pravnih nauka postao je 1994. sa temom „Pravo partija i političke omladinske organizacije“. Radio je kao advokat. Generalni sekretar nemačkih liberala FDP, čiji je član od 1980, postaje 1994. godine. Njegova homoseksualnost dugo je bila javna tajna, sve dok 2001. nije dao saglasnost da se njegovo ime nađe u biltenu „Out!“, koji nabraja javne ličnosti homoseksualne i biseksualne orijentacije. Iste godine postaje predsedavajući liberala. Više se ne libi da i na zvanične prijeme sa sobom vodi svog životnog saputnika sportskog menadžera Mihaela Mronca.
Istorijski uspeh: Uticaj FDP-a raste. U maju 2009. sa čak 95,8 odsto glasova po peti put biva biran za predsednika liberala. U septembru 2009. FDP sa Vesterveleom kao nosiocem liste postiže sa 14,6 odsto glasova do tada najbolji rezultat na saveznim parlamentarnim izborima. U koaliciji sa demohrišćanima kancelarke Angele Merkel postaje ministar spoljnih poslova Nemačke i potpredsednik vlade. Mnogi su kritikovali što je Vestervele postao šef diplomatije jer nije imao ama baš nikakva iskustva sa međunarodnom politikom.
Japi: Vestervelea, koji voli da nosi decentne košulje i ozbiljne kravate, smatraju za japija iz ubeđenja. FDP je dobio imidž partije „vozača poršea i zubara“. Da bi razbio takvu predstavu o sebi, Gvido na početku predsedavanja liberalima učestvuje u nemačkom „Velikom bratu“, proglašava sebe za kandidata za kancelara, vozika se u plavo-žutom (partijske boje) vozilu za kampovanje koje su mediji prozvali „Gvidomobil“.
Odan partner: Posle parlamentarnih izbora 2005. odoleo je izazovu da uđe u koaliciju sa socijaldemokratama i zelenima. Liberali, kao partija bliska interesima krupnog kapitala, ostali su u opoziciji dok nisu mogli da obrazuju vladu sa demohrišćanima. Vestervele je tu dobio na verodostojnosti ozbiljnog političkog partnera.
O Kosovu: Pravni postupak je sa presudom Međunarodnog suda pravde okončan, rekao je Vestervele. Kako Srbija tako i Kosovo „imaju jasnu evropsku perspektivu. Ali za nas je isto tako jasno da su nezavisnost i teritorijalni integritet Republike Kosovo nepovratna činjenica.“ Posle odluke MSP-a on polazi od toga „da će porasti spremnost na razgovor na obe strane“. U govoru u saveznom parlamentu Nemačke rekao je da postoje velike manjkavosti u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu. Iako privredni rast iznosi između četiri i pet odsto, Kosovo se privredno nalazi na repu, ali može da računa na podršku Evrope.
O Tadiću: „Ohrabrili smo predsednika Tadića da odlučno sledi uravnoteženu politiku razumevanja. Spram hrabrosti i rešenosti, kojima se on suprotstavlja svima koji se zalažu za konfrontaciju i razdvajanje, gajim veliki respekt – mislim da to ne govorim samo u svoje ime, već i u ime većine kolega u ovoj kući (saveznom parlamentu).“
O srebreničkoj rezoluciji: „Pozdravljam rezoluciju srpskog parlamenta. Ona je hrabar prvi korak srpske politike da se suoči sa sopstvenom prošlošću. Sa ovom rezolucijom su umerene snage orijentisane ka Evropi izvojevale važnu pobedu.“
Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti
Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
