Grenel na krilima pobede

Ljubitelji simbolike dobili su pre desetak dana štof za neiscrpne priče. Hoće li zbilja avioni poletati sa Aerodroma „Nikola Tesla“, a sletati na prištinski aerodrom „Adem Jašari“? Ta vazdušna luka je nazvana po komandantu UČK kojeg su Miloševićeve snage marta 1998. ubile u Prekazu zajedno sa preko pedeset članova porodice, i tako ga, umesto u zatvor, poslale direktno u legendu.

Ostali „heroji“ UČK su odreda preživeli i eno ih gde se dovijaju da spreče formiranje prve kosovske vlade u kojoj ratni komandanti ne bi povlačili konce. Upućeni kažu da je načelni dogovor o uvođenju direktnog leta između Beograda i Prištine vratio u igru Hašima Tačija kao „najskuplju američku investiciju“ na Balkanu.

Šta se desilo? Dok je u Davosu, na svetskoj paradi krupnog kapitala, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajan naizmenično pozirao sa Tačijem i Vučićem, u Berlinu je Ričard Grenel, tamošnji američki ambasador i Trampov operativac za Kosovo, završavao „istorijski posao“.

GOVORILI SU DA JE NEMOGUĆE

Pismo o namerama da se, prvi put posle rata, obnovi avionska linija između Beograda i Prištine potpisali su Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Srbije, i Eset Beriša, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Kosova. Dogovoru je kumovala i nemačka Lufthanza, koja bi trebalo da direktno poveže dva grada preko niskotarifne kćerke-kompanije Jurovings.

„Svi su govorili da je nemoguće. Ali prvi put za čitavu generaciju biće direktnih letova između Srbije i Kosova. Još jedna pobeda“, napisao je Tramp na Tviteru, zahvalivši Grenelu i O’Brajanu koji su prisustvovali potpisivanju u Berlinu.

Sporazum je hvalio i Vučić, tvrdeći da „niko neće moći da kaže“ da je Srbija time pristala na nezavisnost Kosova, što nije pobliže objasnio. Usput je optužio one koji se protive letu da su ostali u „ranom feudalnom dobu“.

Nedelju dana kasnije, proteklog ponedeljka, Grenel je okupio prištinske i beogradske činovnike da pričaju o uspostavljanju direktne železničke veze. „Napravili smo dobar napredak na sastavljanju pisma o namerama o železničkoj saradnji“, rekao je Grenel nakon toga: „I dalje ćemo putem elektronske pošte još otprilike nedelju dana raditi na tom pismu.“

U prevodu, valja za koji dan očekivati nove slavodobitne tvitove sa Andrićevog venca i iz Bele kuće.

Železnička veza sa Kosovom trenutno funkcioniše samo od Kraljeva do Severne Mitrovice – tuda se 145 kilometara taljiga preko tri i po sata, sa skoro trideset stanica između. Drugi mogući pravac je preko Niša, Kuršumlije i Merdara, no ta je pruga dalje ka Prištini neprohodna. Tunel na samoj granici sa Kosovom urušen je tokom bombardovanja i do sada nije ponovo probijen.

KOLIKO ĆE TO DA KOŠTA?

„Grenel kao da je PR učio u Srbiji – jedno pismo o namerama je proglasio za veliki uspeh. Dakle, ideja je dobra, ali nije dobro što se svodi na marketing. A da se sada ne bi razvila priča o tehničkim detaljima, kako zapravo realizovati taj let, Grenel je odmah u igru ubacio železnicu“, kaže za „Vreme“ dugogodišnji novinar Milivoje Mihajlović, raniji šef Vladinog biroa za odnose sa medijima.

Upadljiva je uzdržanost Evropske unije koja je, nevoljno, prepustila dizgine kosovskog problema Amerikancima. Visoki predstavnik Đozep Borel stiže ovih dana u Beograd i Prištinu, a njegov portparol Peter Stano je o direktnoj avionskoj vezi kratko rekao: „Ovo je komercijalni let i to je jedina kvalifikacija koju bih upotrebio.“

Ako let zaživi, biće to prva direktna linija Jurovingsa na kojoj su i polazni i dolazni aerodrom van nemačkog govornog područja. Jurovings u Prištini ima jednu od svojih baza, dakle onih aerodroma gde ima dosta takozvanih slotova i povoljnije uslove. Let bi trajao manje od pola sata, a obavljao bi se verovatno avionima Erbas A320. Kako su iz kompanije rekli za DW, letelo bi se više puta nedeljno, ali su još otvorena „razna pitanja komercijalnog karaktera“.

NEMA TOLIKO DO PRIŠTINE

Ima li potrebe da avion sa 180 mesta nekoliko puta sedmično leti između gradova koji su vazdušnom linijom udaljeni manje od 300 kilometara? Jer, jasno je da direktna veza ne bi dovela do najezde turista, već bi dobro došla ponekom poslovnom čoveku i nekim stanovnicima Kosova koji preko beogradskog aerodroma mogu na razne destinacije. Još je nejasno da li će građani iz budžeta subvencionisati ovu liniju.

„Ta direktna linija sigurno ne spada u profitabilne s obzirom na trenutna interesovanja turizma, biznisa i opšte mobilnosti“, kaže za „Vreme“ Petar Vojinović, urednik vazduhoplovnog portala Tango Six. „Kao takozvana point to point linija, da bi se razradila i da bi joj se pokrili osnovni troškovi operacija, sigurno će biti potrebno ili da se dotira ili će se uklopiti u neku Jurovingsovu strategiju zabadanja zastavice i kalkulisanog gubitka, što je manje verovatno.“

Zato i Milivoje Mihajlović kaže da ovo nije „ekonomska vest, već prevashodno politička“. „Taj let niko normalan ne može da odbije. To je sjajna ideja na fonu približavanja Srba i Albanaca jer je suludo da dvadeset godina posle rata ljudi nose šrafcigere u automobilima da bi menjali tablice na administrativnoj liniji ili granici, kako god to zvali.“

Ipak, za reč su se javili brojni zagovornici „zamrznutog konflikta“ i mekši i tvrđi nacionalisti koji se boje „izdaje u sitnicama“. Najrečitiji je bio Mihailo Medenica u tekstu na svom blogu koji prenosi i „Nova srpska politička misao“:

„Valja biti na oprezu više negoli ikada jer izdaja se krije u ‘sitnicama’, do trenutka kada se mnoštvo tih ‘bezazlenih’ nepočinstava ne svede na jutro u kojem ćemo osvanuti bez Kosova i Metohije i prava da ga u vrisku pomenemo, jer u tišini nismo uspeli da čujemo jauk gde nam se duša kida na pola…“

Poslanik Đorđe Vukadinović nije baš išao do „jauka“ i „kidanja duše“, ali je, glumeći naivnost, upitao zašto na domaćem letu ne bi letela nacionalna kompanija Er Srbija. Vukadinović je imao primedbu i na to što je NATO čestitao na potpisanom pismu o namerama.

Na ovo poslednje je barem odgovor lak. Naime, od Kumanovskog sporazuma 1999. godine NATO preko KFOR-a kontroliše vazdušni prostor Kosova. Trenutno tuda ide samo jedan vazdušni koridor, i to preko Severne Makedonije. To znači da avioni iz, recimo, Minhena za Prištinu na Kosovo ne smeju da dolete iz Srbije, Crne Gore ili Albanije, već samo iz Severne Makedonije. A to komplikuje i produžava letove.

Eset Beriša, koji je parafirao pismo o namerama u ime Prištine, objasnio je za DW da na Kosovu očekuju da uvođenje leta ide ruku podruku sa predajom kontrole nad nebom u ruke civilnih vlasti u Prištini. O tome se već priča sa NATO-om. „Time se ruši blokada vazdušnog prostora Republike Kosovo koja postoji od 1999. godine“, rekao je Beriša.

TANTE ZA KUKURIKU

Iz Beograda se doduše čulo da će avioni poleteti tek kada Priština ukine kaznene carine na srpsku robu i vrati se za pregovarački sto. Potrebu da se ukinu carine, ali i da Srbija prestane da lobira za povlačenje priznanja Kosova, pomenuo je i Ričard Grenel kada je prošle sedmice obišao Beograd.

Vučić je taj predlog nazvao „tante za kukuriku“, što valjda treba da znači da srpsko lobiranje ne može biti u istoj ravni sa drakonskim carinama koje direktno krše sporazum CEFTA.

SPRINT SITNOG KORAKA

Milivoje Mihajlović smatra da je Grenel usitnio korake jer mu je jasno da ne može doći do velikog rešenja tokom političke drame u Prištini i oko parlamentarnih izbora u Srbiji.

„Uspostavljanje leta i Grenelove izjave o potrebi da se približavaju građani Kosova i Srbije mogu da se tumače i kao sahranjivanje ideje o podeli Kosova. I to je dobro, jer bi ta ideja ojačala centrifugalne sile. Takve podele se nikad ne dešavaju za stolom već ih iz šume rešavaju naoružani ljudi“, kaže Mihajlović i dodaje:

„Polako sazreva svest da ovde nije problem etnički sukob kao takav, već korupcija, kriminal i mafija koja podstiče taj etnički sukob kako bi mogla nesmetano da vlada. Imamo vladare koji ujutru naprave problem, a uveče ponude Zapadu rešenje za problem, i tako ostaju na vlasti. Pusti ludi narod da se zanosi mržnjom, a mi ćemo da krademo – to je moto.“

Teško da je Tramp gadljiv na takve tipove ukoliko mogu da doprinesu onome što ga sada jedino zanima – da posle izbora 3. novembra ostane predsednik Sjedinjenih Država. Vredi zato ponoviti dva pasusa koji su ovde objavljeni u oktobru, u portretu Ričarda Grenela, pod naslovom „Trampov buldožer“:

Pesak polako curi, pa će Grenel verovatno pokušati da kao sprinter dobije trku za koju živaca nisu imali ni mnogi maratonci. Ako se u Belu kuću useli demokrata, Grenel će odmah morati da spakuje kofere.

Njegovom šefu uspeh treba što pre. U komplikovanom mozaiku bi tako pitanje Kosova moglo da dobije neslućenu važnost. Jer Donald Tramp, prvi američki predsednik koji je kročio na tle Severne Koreje i rukovao se sa Kim Džong Unom, spoljnu politiku razume kao unutrašnji marketing. Kako bi zgodno bilo da u izbornoj godini primi, recimo, Tačija i Vučića, i kaže: evo, ja sam začas rešio ono što klan Klintonovih nije mogao decenijama.

Za sada će morati da posluži i jedan mogući let nemačkom low cost kompanijom. I pride možda voz koji neće biti oslikan freskama.