Ostalo je još desetak dana do referenduma. Svakako najzanimljivije pitanje tiče se odziva i organizovanja glasanja na Kosovu i Metohiji. Iako se sa jedne strane očekuje masovan odziv kosovskih Srba, s druge postoje strahovi od izbijanja incidenata. Šef štaba Koordinacionog centra za organizaciju referenduma na Kosovu i Metohiji dr Nenad Popović, koji obavlja funkciju potpredsednika Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju i funkciju šefa Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, u intervjuu za „Vreme“ obećava da će sve proteći u civilizovanoj i demokratskoj atmosferi.
„VREME„: Kako na Kosovu i Metohiji teče organizacija referenduma za potvrđivanje novog ustava?
DR NENAD POPOVIĆ: Sveukupna organizacija je poverena Republičkoj izbornoj komisiji (RIK). Međutim, zbog specifičnih uslova koji vladaju u Pokrajini, pri Koordinacionom centru je formiran i štab za sprovođenje referenduma u kome se nalaze svi načelnici okruga na Kosovu i Metohiji, kao i svi koordinatori opština. Štab svakodnevno zaseda u užem krugu. Postoje dve kancelarije, jedna je u Beogradu, druga u Kosovskoj Mitrovici. Sa načelnicima okruga i koordinatorima smo u stalnom kontaktu i susrećemo se jednom nedeljno. Sprovođenje referenduma odvijaće se po pravilima koje je propisao RIK. U svih pet okruga na Kosovu i Metohiji biće 265 glasačkih mesta: u Kosovskomitrovačkom 92, Kosovskom 91, Kosovsko-pomoravskom 59, Pećkom 16 i u Prizrenskom sedam. U opštini Priština glasanje će biti sprovedeno u okolnim selima Kišnica, Devet Jugovića, Donjoj i Gornjoj Brnjici, Lapljem Selu, Preocima, Čaglavici… Glasačka mesta su formirana i tamo gde je broj glasača manji od 100, a formirana su i nova glasačka mesta tamo gde ih nije bilo na predsedničkim izborima 2004. To su, na primer, Podujevo i opština Uroševac koja ima 390 glasača raspoređenih na glasačkim mestima u selima Srpski Babuš i Talinovac i u gradu Uroševcu. Takođe, i u opštini Klina, u Pećkom okrugu, ima upisanih glasača na četiri glasačka mesta. Pre ih nije bilo.
Da li će biti organizovanog prevoza do glasačkih mesta?
Svakako. Tamo gde ljudima nije omogućeno da glasaju u blizini svojih domova, koordinatori će učiniti sve da oni dođu do glasačkih mesta. Jedan od takvih primera je i Priština, gde će se u zgradi YU programa, u centru grada, nalaziti glasačko mesto broj 24 sa oko 300 glasača. U toj zgradi, nažalost, živi samo dvadesetak Srba, te će koordinatori iz Gračanice organizovati prevoz do glasačkog mesta za sva privremeno raseljena lica.
Kakve su garancije za bezbednost licima koja budu izašla na referendum?
Koordinacioni centar je već uputio KFOR-u, UNMIK-u i OEBS-u zahteve i molbe da se učini sve što je u njihovoj moći kako bi referendum prošao mirno i bezbedno za one koji glasaju. Od KFOR-a i od UNMIK-a smo dobili zvanična uveravanja da će tako i biti, a potvrdu sam prošle nedelje lično dobio i od šefa misije OEBS-a Vernera Vnenta. Želimo da sve prođe mirno, bez ikakvih ekcesa i, što je najvažnije, da ljudi koji žele da izraze svoju građansku volju, imaju mogućnost da mirno dođu do svojih glasačkih mesta, da se izjasne i da se isto tako mirno i bezbedno vrate svojim kućama. Duboko sam uveren i nadam se da je vreme ekscesa iza nas, jer to je jedini način da se na Kosovu i Metohiji uspostavi demokratija i ono što je danas najvažnije – zaštita ljudskih prava i sloboda kretanja za sve građane nealbanske nacionalnosti.
UNMIK je odbio da podrži organizovanje referenduma?
Da, ali ga neće ni opstruirati. Ono što najviše očekujemo od UNMIK-a jeste obezbeđivanje sigurnosti i bezbednosti, jer Kosovo je mesto gde svaki incident može da ima nesagledive posledice. Mi se temeljno pripremamo za obezbeđivanje sigurnosti svima onima koji budu izašli na referendum. Bezbednost nam je najvažnija za sve građane, ne samo za Srbe već i za sve ostale. Te pripreme prati i UNMIK, a mi smo u stalnom kontaktu sa njima, kao i sa KFOR-om i sa OEBS-om. Iako su provokacije sveprisutne, smatram da na njih ne treba nasedati. Uopšte ne sumnjam u profesionalizam i KFOR-a i UNMIK-a u ovom slučaju i uveren sam da će oni tu sarađivati sa svim relevantnim faktorima koji mogu da pomognu u osiguranju bezbednosti.
Koliko Srbi na Kosovu veruju u obećanja da će biti bezbedni?
U enklavama se ljudi svakako ne osećaju bezbedno. Ni u jednoj enklavi. Situacija je možda malo bolja na severu Kosova, ali u enklavama su ljudi zaista pod svakodnevnim pritiskom i velikim strahom. Kao što znate, stalno se kamenuju autobusi i koliko god to izgledalo benigno, ljudi se boje. Takođe je važno istaći da nijedan počinilac incidenata od 17. marta 2004. nije pronađen. Nijedan. Dalje, imamo slučaj bačene bombe u kafiću Dolče vita u Kosovskoj Mitrovici… Svakodnevno dobijamo izveštaje sa terena, mnogo toga novine i ne objavljuju, ali svakodnevno se događaju incidenti, ljudi su u strahu i logično je da je atmosfera napeta.
Ako ljudi, očigledno, nisu bezbedni u svakodnevnom kretanju, šta im onda daje garanciju da će biti bezbedni pri odlasku i povratku sa glasačkih mesta?
Mi nećemo provocirati nerede i uveren sam da će UNMIK i KFOR, kao što su i obećali, garantovati bezbednost. Ne treba zaboraviti činjenicu da i UNMIK i KFOR čine velike napore da održe mir i red u Pokrajini. Vladika Teodosije iz manastira Dečani, na primer, ima samo reči hvale za italijanski korpus koji štiti ovaj manastir. Mnogo su im pomogli, pomažu im i danas. Ima, dakle, pozitivnih slučajeva i ja se nadam da će ih biti sve više i više, čime bi se naši problemi sa Albancima rešili, ali tu i međunarodna zajednica mora da šalje jasne signale.
Kolika se izlaznost očekuje, s obzirom na sve okolnosti?
Očekujemo veliku izlaznost, jer ustavom se potvrđuje i neotuđivost Kosova i Metohije. Ne sumnjam da će još jednom volja građana biti izražena onako kako dolikuje. Mislim da u državi trenutno ne postoji ništa važnije od donošenja ustava. To je od krucijalnog interesa i to stvarno pokazuje našu potpunu orijentisanost ka svim evropskim organizacijama. Nadam se da će, posredstvom međunarodne zajednice, međunarodno pravo biti ispoštovano. Mi smo uvereni da će teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije biti apsolutno zaštićeni, da će Kosovo zaista dobiti onu suštinsku autonomiju, najbolju moguću u Evropi, ali – u okviru granica Republike Srbije.
Vaš poziv Albancima da se upišu u birački spisak CeSID je okarakterisao kao zakasneo i upućen radi međunarodne zajednice.
To nije bio jedan poziv. Ja sam prethodno uputio desetak poziva. I ovoga puta ih pozivam da se upišu (na to imaju pravo sve do 25. oktobra). Zaista mislim da je to u njihovom interesu. Što se tiče zamerki iz CeSID-a, nije u pitanju bilo nikakvo „prebacivanje lopte“, kako je bio okarakterisan moj poziv Albancima da se upišu u biračke spiskove. Oni su građani Republike Srbije i kao takvi imaju pravo da izađu na referendum. Ako već žele da ga bojkotuju, kao što su, inače, od 1990. godine bojkotovali sve izbore i referendume, mi tu ne možemo ništa. Tačne podatke o nacionalnoj strukturi glasača nemoguće je potvrditi i ne bih tome pridavao neki senzacionalistički značaj. U glasačkim spiskovima ne postoji odrednica „nacionalnost“, te bih se uzdržao od komentara i davanja paušalnih procena o demografskim podacima. Albancima nikada nije bilo zabranjeno da se upišu i registruju u biračke i glasačke spiskove.
