Usluge službe "Pomoć u kući", za koju grad Beograd godišnje izdvaja više od 330 miliona dinara, danas koristi više od 2000 starijih Beograđana. Od januara, taj broj će biti veći, a kvalitet usluge još bolji
Ceo dodatak »Vreme Beograda« u PDF-u
Ovo je jedan tekst iz dodatka.
Dodatak priredio Mirko Rudić. Fotografije: Aleksandar Anđić i Milovan Milenković.
„Stari ljudi vegetiraju kada su sami“, počinje razgovor penzionerka Martina Trivunović sa Novog Beograda. „Nemam dece, a od kada mi je suprug u avgustu preminuo, Slavica mi je jedino društvo i podrška.“ Dok ona to govori, Slavica Ćirić pere sudove. Ona je gerontodomaćica službe „Pomoć u kući“ koju za stare i nemoćne sugrađane organizuje grad Beograd.
„Pao je sneg, napolju je klizavica, ali ne brinem – Slavica ide u nabavku i plaća račune. Slavica nije neko ko mi samo opere i skuva, ona čini da se i dalje osećam živom… Ne znam kako bih bez nje… Volim je kao kćerku“, ne prestaju da stižu pohvale na račun Slavice Ćirić koja se samo smeška. „Lako se vezujem za svoje korisnike. Ponekad izgubim osećaj da ovaj posao radim za platu“, kaže gerontodomaćica koja jedanaest godina na ovaj način brine o starim ljudima. Ovih dana, osim penzionerke Martine, opslužuje još dve bake, a ukoliko je koleginica odsutna – i treću. „Posao je naporan i odgovoran, potrebni su posebna motivacija i strpljenje“, kaže Slavica Ćirić, ali ipak dodaje da joj ništa ne pada teško.
Ona je jedna od 687 gerontodomaćica koje su zaposlene u Radnoj jedinici „Dnevni centri i klubovi“ Gerontološkog centra Beograd koji organizuje uslugu „Pomoć u kući“. Namenjena je svim Beograđanima koji ispunjavaju uslove za to (videti okvir „Kako do ‘Pomoći u kući’“).
Stogodišnja Dragica Srzentić koristi ovu pomoć više od pet godina. Posle dvomesečnog boravka u jednom domu za stara lica, morala je da ga napusti. „Bila sam zadovoljna negom koju sam dobijala u domu, ali 850 evra, koliko to košta, previše je za mene. Zato sam ponovo pozvala svoju gerontodomaćicu. Bolje je ovako: u svojoj kući, gde je najbolje za mene, dobijem sve što mi treba“, kaže ona.
Organizatorka službe „Pomoći u kući“ Verica Paunović kaže da su korisnici prezadovoljni: „Pored peglanja, usisavanja, sređivanja kupatila, pripreme jednostavnijih jela, one često pomažu korisnicima u namirivanju egzistencijalnih ljudskih potreba, ali i svega drugog: nabavke knjiga, odvođenja na lekarske preglede, povezivanjem sa humanitarnim organizacijama… Ukoliko je potrebno, organizovaće i servisne usluge, pa će stariji sugrađani lakše da dođu u kontakt sa majstorima, zidarima ili molerima.“
Cena dvosatne posete gerontodomaćica košta 26 dinara po satu, što je oko 1200 mesečno. Cena se nije menjala od 2006. godine i pristupačna je velikoj većini starijih Beograđana. Ovu pomoć u decembru koristi 2059 starijih Beograđana.
Maria Markov, upravnica radne jedinice „Dnevni centri i klubovi“, kaže da je vanrednom akcijom kontaktirano oko hiljadu sugrađana koji se nalaze na njihovoj evidenciji zahteva: „Odlučili smo da u narednim danima dodatno obiđemo one kojima je naša pomoć najpotrebnija. Ponudili smo im dolazak gerontodomaćica koje bi ih snabdele namirnicama i lekovima, kako se ne bi izlagali riziku da se po ovakvom vremenu povrede.“
S obzirom na veliki broj Beograđana kojima je ovakva pomoć potrebna, gradski Sekretarijat za socijalnu zaštitu promenio je organizaciju rada. Cilj je efikasnija usluga koju će dobiti veći broj korisnika. „Promena je da će se pomoć pružati prema realnim potrebama korisnika, što znači da će Centar za socijalni rad, obići korisnike i ustanoviti kakva je konkretno pomoć potrebna i u koje vreme, dva sata dnevno“, kaže Aleksandra Krstić, zamenica sekretara za socijalnu zaštitu. „Većini naših starijih sugrađana ovo je jedini vid pomoći koji imaju i koju sebi mogu da priušte. U skladu sa socijalnom politikom Grada i u narednom periodu nastavićemo da unapređujemo službu „Pomoć u kući“, sa ciljem da ovu uslugu dobije najveći broj onih kojima je pomoć neophodna“, dodaje ona.
Gradska uprava Beograda godišnje izdvaja više od 330 miliona dinara za uslugu „Pomoć u kući“.
Novi Beograd će u narednom periodu dobiti dnevni boravak za starije od 60 godina kojima je potrebna kontinuirana nega. Nalaziće se u Ulici Mileve Marić Anštajn 44, imaće oko 190 kvadratnih metara. Namenjen je starim osobama koje nisu institucionalno zbrinute, a potrebni su im nega i nadzor preko dana – kada su članovi porodice, koji inače brinu o njima, van kuće.
„Objekat koji će biti otvoren na Novom Beogradu imaće mogućnost da zbrine 30 korisnika. Strategija grada Beograda i Sekretarijata za socijalnu zaštitu u narednih nekoliko godina predviđa otvaranje još 15 ovakvih boravaka, po jedan u svakoj opštini“, rekao je Nenad Matić, gradski sekretar za socijalnu zaštitu.
On je, u četvrtak 20. decembra, potpisao ugovor o otvaranju novog doma, sa Kristijanom Kringom, potpredsednik kompanije „Japan Tobacco International“ (JTI) za Zapadni Balkan. „Imajući u vidu da je u ovom trenutku više od 1000 osoba podnelo zahtev za pomoć u kući, jasno je da postojeći kapaciteti za socijalnu zaštitu starih treba da se prošire. Prepoznali smo probleme sa kojima se starije osobe i njihove porodice svakodnevno susreću i odlučili smo da ponovo pružimo podršku gradu Beogradu u brizi o najstarijim sugrađanima“, rekao je Kring i apelovao na sve društveno odgovorne kompanije i pojedince da u narednoj godini, svako na svoj način, povedu više računa o starima.
Služba „Pomoć u kući“ je formirana još 1987. godine u okviru Radne jedinice „Dnevni centri i klubovi“, čiji je osnivač grad Beograd, a koja se nalazi pri Gerontološkom centru Beograd. Pomoć koju dobijaju najstariji sugrađani podrazumeva pružanje usluga osnovnih životnih potreba, kao što su obezbeđivanje ishrane, pomoć u održavanju higijene odevnih predmeta i posteljine, pomoć u zagrevanju stana, pomoć pri kretanju, plaćanje komunalija, odvođenje lekaru…
Pravo na pomoć u kući imaju stara, iznemogla lica koja su bez srodnika ili kojima srodnici nisu u stanju da pruže adekvatnu zaštitu u stanu. Zahtev za ostvarivanje ovog prava podnosi se Centru za socijalni rad u opštini prebivališta zainteresovanog lica. Da bi postali korisnici ove usluge, svi Beograđani koji ispunjavaju ove uslove moraju da imaju i sledeća dokumenta:
1. obrazloženi zahtev
2. izvod iz matične knjige rođenih (dve overene kopije)
3. fotokopiju lične karte (dva primerka)
4. poresko uverenje iz opštine
5. ček penzije (dva primerka fotokopije poslednjeg čeka)
6. fotokopiju ugovora o stanu
7. izvod iz matične knjige umrlih (ako je lice udovica ili udovac)
8. kopija presude o razvodu (ako je lice razvedeno)
9. predlog lekara opšte prakse ili fotokopiju postojeće medicinske dokumentacije
Pored usluge gerontodomaćica, starim licima i licima sa invaliditetom koja žive na teritoriji Beograda, omogućena je i usluga teleasistencije. To je vaninstitucionalna i nemedicinska brige o korisnicima kojima je potreban stalni nadzor. Suština je alarmno dugme – „dugme koje čuva život“ – koje korisnik nosi oko vrata ili na ruci. Pritiskom na dugme uspostavlja se veza sa dežurnim teleoperaterom, koji potom šalje mobilni tim koji će se nalaziti u svakoj opštini.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
