Strategija Zdravlja slična je onoj koju Actavis ima u svetu, a to je da na generičkom tržištu ima najkonkurentnije proizvode i da bude prvi "generičar". Želimo da, čim istekne patentna zaštita za neki lek, mi budemo prvi koji će ga plasirati, da uvodimo što više novih proizvoda i na taj način osvajamo nove tržišne segmente
Zdravlje iz Leskovca je početkom 2003. godine ušlo u sastav islandskog Actavisa, koji pretenduje da postane treća po veličini generička farmaceutska kompanija u svetu. Pre desetak dana održan je sastanak o mogućnostima saradnje i budućem razvoju kompanije, na kojem je učestvovao i Milan Todorović, regionalni direktor za Balkan Actavisa.
Šta je Zdravlje dobilo ulaskom Actavisa u domaću kompaniju?
Sama činjenica da je Zdravlje svojevremeno bilo odabrano među prvih 100 kompanija koje će biti privatizovane, jasno govori da je procena tadašnje vlade bila da će, ukoliko Zdravlje ne dobije strateškog partnera, firma teško uspeti da održi uspešno poslovanje i potreban nivo investicija. Zdravlje je, dakle, dolaskom Actavisa dobilo i strateškog partnera i investitora. Pošto Actavis posluje u preko 40 zemalja sveta, tom investicijom su praktično sva iskustva koja Actavis poseduje postala dostupna i Zdravlju. Jedno od velikih iskustava Actavisa je investiranje na tržištu Bugarske, gde je Actavis danas farmaceutska kuća broj jedan. Ta iskustva predstavljaju veliki potencijal koji Zdravlje može da iskoristi u svom radu i na drugim tržištima. Osim toga, Actavis ima vrlo razvijene funkcije koje su važne za svaku globalnu farmaceutsku kuću, pre svega funkcije istraživanja i provere kvaliteta, tako da Zdravlje sada ima puno mogućnosti da iskoristi znanja Actavisa koja se primenjuju na tržištima sličnim srpskom.
Da li sada proizvodite supstance koje se ugrađuju u strane brendove?
Svojevremeno je Zdravlje bilo jedina domaća kompanija koja se bavila proizvodnjom aktivnih supstanci. To još radimo, ali mislim da je naša budućnost upravo u proizvodnji generičkih lekova.
Kakvu poziciju Zdravlje sada ima na domaćem tržištu i koji vam je strateški cilj za budućnost?
Zdravlje je trenutno treća kompanija na domaćem tržištu. Naše učešće na tržištu iznosi oko petnaest procenata. U proteklih nekoliko godina uspeli smo da podignemo to učešće za nekoliko procentnih poena i stalno smo isticali da je vrlo teško, možda i nerealno, očekivati da Zdravlje postane vodeća farmaceutska kuća na srpskom tržištu po prometu. Mi imamo konkurenciju koja pokriva veći deo tržišta, ali naša ideja je da po kvalitetu svojih proizvoda i po kvalitetu akcija koje preduzimamo kao poslovni sistem, i u marketingu, i u prodaji, i u proizvodnji, budemo vodeći. Naša strategija slična je onoj koju Actavis ima u svetu, a to je da na tržištu generičkih proizvođača i generičkih lekova imamo najkonkurentnije proizvode, da budemo prvi „generičari“. Želimo da čim istekne patentna zaštita za neki lek mi budemo prvi koji će ga plasirati, da uvodimo što više novih proizvoda i na taj način osvajamo tržišne segmente.
Kakva je pozicija Zdravlja na regionalnom tržištu?
Među vodećima smo u Republici Srpskoj. Započeli smo proces registracije lekova i dobijanja odobrenja na tržištima Hrvatske i Bosanske Federacije. U Makedoniji smo prisutni, ali ne u velikoj meri. Imamo i prilično veliki izvoz u Rusiju. Ove godine je u planu da to bude oko tri miliona evra, ali i stalno radimo na otvaranju novih tržišta celog sveta.
Zainteresovani ste za kupovinu Plive u Hrvatskoj?
Pliva je velika kompanija i Actavis je pokazao interesovanje za povezivanje s njom. Actavis je globalna kompanija, tako da mislim da će naše kolege iz korporacije na čelu sa Robertom Vesmanom uspeti da nađu zajednički jezik sa menadžmentom Plive. Verujem da će Pliva naći svoje mesto u sistemu Actavisa.
U kojoj meri je nakon privatizacije proširen asortiman Zdravlja i šta je najnovije u vašoj ponudi?
Za ovu godinu planiramo da uvedemo pet novih lekova iz kardiovaskularne i oblasti antibiotika. Protekle dve godine radili smo na uvođenju tih lekova, ali kompletan proces registracije i uvođenja novih lekova u Srbiji dugo traje. Uspeli smo da obavimo registraciju tako da ćemo definitivno ove godine uvesti nove lekove koji će da obogate portfolio Zdravlja. Inače, važno je što u Actavisu imamo mogućnost da uvedemo 15 do 20 novih proizvoda po tržištu godišnje, jer Actavis ima preko pet stotina lekova u svom portfoliju. Opet, ovo je vezano za uslove na lokalnom tržištu, tako da je za to takođe potrebno i vreme i organizacija, ali i veća efikasnost u pripremnom procesu uvođenja novih lekova.
Šta Zdravlje još treba da uradi da bi se do 2007. pripremilo za proizvodnju po evropskim standardima i za konkurenciju na evropskim tržištima?
Ono na čemu sada radimo jeste rekonstrukcija pogona čvrstih formi, i to je ono što je propisano našim zakonom i što je preduslov da bismo se uopšte pojavili na evropskom tržištu. To znači da je potrebno da se zadovolji GMP (good manufacturing practice), odnosno da mora da postoji dobra proizvođačka praksa. Sa tim sertifikatom imaćemo mogućnost da lekove izvozimo u EU i praktično u ceo svet. Kompletna investicija od 25 miliona evra, koja je dogovorena tokom privatizacije i koju će Actavis uložiti u Zdravlje, praktično se odnosi na poboljšanje uslova proizvodnje i infrastrukture jer bez toga neće biti moguće da se proizvode i prodaju lekovi ni u Srbiji, a kamoli u Evropi.
Znači, 2007. je rok za prilagođavanje novom zakonu o lekovima. Šta je taj zakon doneo i koliko je on dobar?
Mislim da je zakon odličan, najpre jer su ga radili naši stručnjaci koji su priznati i kompetentni za to. Rađen je u skladu sa evropskim zakonima, propisuje uslove proizvodnje po evropskim standardima i mi sad nastojimo da se s tim uskladimo. Ali ono što je potrebno, to je potpuna primena u praksi.
Sa kojim firmama iz Actavis sistema Zdravlje sada sarađuje?
Pre nedelju dana imali smo sastanak na nivou centralnoistočne Evrope i Azije, i ono što sve vreme radimo jeste razmena najboljih iskustava i otvaranje mogućnosti za saradnju. Sarađivaćemo sa fabrikama Actavisa sa Islanda, Malte iz Bugarske. Alfarma, fabrika koja je u sklopu Actavisa od kraja prošle godine i ima pogone u Velikoj Britaniji i Norveškoj, uskoro će intenzivnije sarađivati s nama. To znači da ćemo od njih imati gotove ili poludovršene proizvode koje ćemo ovde dovršiti i plasirati na domaćem tržištu. Čitava strateška koncepcija Actavisa upravo i jeste u tome da firme međusobno razmenjuju iskustva i upoznaju mogućnosti tržišta i da se onda nađe proizvodni pogon unutar Actavisa koji najbolje može odgovoriti zahtevima tržišta.
Koji su trenutno najvažniji proizvodi Zdravlja, po čemu ste najpoznatiji, a na čemu najviše zarađujete?
Već tradicionalno, Zdravlje ima visoko mesto u gastro i oblasti kardiovaskularne terapije. Tu imamo nekoliko lekova koji su vodeći a neki od njih su najprodavaniji na domaćem tržištu i samim tim najpoznatiji. U oblasti parafarmacije imamo proizvod fitosept koji je dosta dugo na tržištu i ima status brenda. On je na neki način zaštitni znak Zdravlja, proizvod po kojem je naša firma prepoznatljiva. Logično je da su najprofitabilniji lekovi koji dugo opstaju na tržištu i koji se prodaju u većoj količini, tako da tu mi nismo izuzetak. Međutim, ono što urušava profitabilnost svih domaćih farmaceutskih kuća jesu limitirane cene lekova na srpskom tržištu, tako da je teško govoriti o nekoj velikoj profitabilnosti, ako je uopšte ima. Mi, kao i druge domaće farmaceutske kuće, lekove koji nisu profitablni zadržavamo u svom portfoliju pre svega zbog pacijenata, lekara i farmaceuta, iako bi najlogičnije poslovno rešenje bilo da se neki proizvodi ukinu. Još nismo pribegli tim metodama zato što verujemo da će se cenovni nivo promeniti i da će svi ti lekovi biti profitabilni, jer su potrebni i traženi na tržištu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
