Gde je Bog bio u Buhenvaldu?

Pozvali su me da 26. maja ove godine u Vajmaru učestvujem u diskusiji na temu „Gde je bog bio u Buhenvaldu?“. Koncentracioni logor Buhenvald nalazio se na brdu Etersberg, na oko šest kilometara od centra grada. Danas se tamo nalazi Memorijalni centar. Organizator je poseban odbor Evangelističke crkve za proslavu petstote godišnjice Reformacije. Monah Martin Luter je 1517. godine na portalu dvorske crkve u Vitenbergu ostavio na uvid 95 teza o manama Rimokatoličke crkve koje su pokrenule mnoge vernike da protestuju i na osnovu kojih je kasnije osnovana nova luteranska, Evangelistička crkva. Rekao sam to veoma pojednostavljeno, napomenuću još samo da je raskol koji je pokrenuo Luter na neki način doveo do Tridesetogodišnjeg rata.

Iskreno rečeno, ja se u logoru nisam setio Boga, on mene možda jeste, jer sam ostao živ. Nisam vernik, ali lepo zvuči kad tako kažem. Ako ga je bilo, On se od mene krio, znači da bih mogao da kažem „Bog se krio u Buhenvaldu“, možda bi to bio bolji naslov za ovaj esej, ovaj pokušaj, da objasnim neobjašnjivo.

Lako je verovati kao što je lako odgovornost prepustiti nekom drugom. Ili trećem. Teško je nositi breme neverovanja, biti ateista, agnostik. Ja sam u logor odveden kao vernik, pokušavao sam da se molim hrišćanskom Bogu, ali nisam uspevao da uspostavim kontakt s njim ni pre logora. Pitanje gde je Bog bio u Buhenvaldu dobro je postavljeno, jer opšteg odgovora na njega nema, svako mora sam da nađe svoj odgovor i da preuzme odgovornost za svoje verovanje ili neverovanje. Nesrećnici koji ubijaju sebe i one koje oni smatraju nevernicima veruju, duboko veruju u Alaha. Ali, Alah nije lično ime nekog drugog boga, nego samo arapska reč za istog boga koga poštuju Jevreji i hrišćani, i jedni i drugi podeljeni u mnogo pravaca, mnogo varijanti svoje religije. Jevreji su, grubo rečeno, podeljeni na ortodoksne i revizioniste, hrišćani na pravoslavne vernike, rimokatolike, evangeliste, kalviniste i mnoge druge.

EVOLUCIJA MOG PALCA: Imamo upravo primer u javnom diskursu u Srbiji. Lako je, na primer, verovati da je Bog stvorio svet za šest dana, da je šestog dana sve što je dotle smislio i napravio podredio čoveku koga je načinio po svom liku, a zatim se sedmog dana odmarao. Ako to nismo baš sasvim shvatili, to je opet volja Njegova, jer je sveta tajna.

Teško je raditi na osnovu teorije evolucije, to zahteva napor i uvek nove eksperimente i istraživanja. Ja evoluciju čak zapažam na samome sebi, palac desne ruke mi se iskrivio, ne mogu nikako da ga ispravim. Ortoped mi se smejao kada sam mu se požalio, kaže da je to tipično za starije ljude koji rade za računarom, ruka evoluira držeći svakoga dana satima miša. Stvarno, desna ruka mi je „evoluirala“ u šaku pogodnu da drži tu spravicu. Na šta li će čovek ličiti kad i dalje bude „evoluirao“ na osnovu svih tehničkih čuda koje je izmislio?

SAMUILOV GENOCID: Da bih se za diskusiju u Vajmaru naoružao argumentima, proveravao sam da li nešto pogodno mogu da nađem u Svetom pismu. I ranije sam podsećao da je ta knjiga bestseler, da je treba čitati, pogotovu zato što neki sveštenici baš i ne vole da se to radi, jer poneki rab Božji možda ne bi ispravno razumeo svete tajne ili čak počeo da postavlja nezgodna pitanja. Zbog toga smatraju da je bolje kad profesionalne sluge Gospodnje tumače Božije reči. Govorio sam da Bibliju treba čitati i kada to baš nije bilo u modi, a pre dvadesetak godina kupio sam i Kuran da bih argumentovano mogao da diskutujem i sa svojim prijateljima muslimanske veroispovesti.

Takve svete knjige teško da mogu da se u dahu pročitaju od prve do poslednje stranice, najbolje je nasumice ih otvoriti i proveriti na šta nas upozorava slučaj, a možda i On lično. To sam učinio i ovaj put i naišao sam na Prvu knjigu proroka Samuila i stihove koji su, čini mi se, uputstvo kako da se izvrši prvi holokaust u istoriji.

ilustracija: vitraž u muzeju religioznog života i umetnosti sv. mungo, glazgov, flickr.com

Samuilo je živeo oko 1100 godina pre Hrista. Uprkos tome ga Srpska pravoslavna crkva poštuje, naziva svetim prorokom, slavi ga 2. septembra. On nije bio samo poslednji prorok, nego istovremeno i sudija, a kao takav i vladar Jevreja, vladar Izrailja, kako taj narod u Bibliji nazivaju. Imao je povlasticu da neposredno razgovara sa svojim Gospodom, da od njega lično primi uputstva. Jevreji nisu bili zadovolji svojom situacijom, hteli su da imaju svog kralja, kao ostali narodi. Pod izgovorom da je Samuilo, star zahtevali su da im postavi krunisanog poglavara. Samuilo se posavetovao sa Bogom i u njegovo ime pomazao, znači, postavio za kralja, izvesnog Saula. Odmah mu je preneo i božju naredbu:

„Idi i pobij Amalika i zatri kao prokleto sve što god ima, ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i što je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce…“ (Prva knjiga Samuilova, 15. glava, 3. stih).

To je direktnije uputstvo za genocid čak i od odluke o „konačnom rešenju jevrejskog pitanja“ kako je formulisano januara 1942. godine na konferenciji u jednoj vili na obali jezera Vanze u Berlinu. Nacisti su odlučili da istrebe Jevreje, ali nisu hteli da unište jevrejsku imovinu koja nešto vredi, na tome je sam Gering insistirao još kada su 1938. godine počeli da pale jevrejske kuće i dućane. Saul se rukovodio istom logikom kao tri hiljade godina posle njega Hitlerov rajhsmaršal, poštedeo je, kao što u Bibliji piše, „najbolje ovce, volove i ugojenu stoku i jaganjce“ i podelio ih narodu. Samuilo se strašno naljutio, pozvao kralja Saula na odgovornost, Saul se pravdao da je namera bila da se te životinje žrtvuju Gospodu, ali Samuilo je objasnio da se Bog pokajao što ga je postavio za kralja, jer je Njemu važnija poslušnost od žrtava. Saul je smenjen, oteran u penziju, za kralja je postavljen David, vladao je od 1005. do 965. godine stare ere, ujedinio dvanaest jevrejskih plemena, a odužio se pored ostalog pišući psalme. On je rođen u Vitlejemu, pa hrišćani veruju da će Mesija, koga su jevrejski proroci nagovestili, biti iz njegovog plemena, njegov daleki potomak.

KO JE PRONAŠAO BOGA: Kakve to veze ima sa pitanjem gde je Bog bio u Buhenvaldu? Pa radi se o istom Bogu koji je preko Samuila još onomad naredio holokaust. Neki izraelski rabini su posle mnogo godina, posle pomora, čak govorili da je holokaust bio kazna zbog neverstva i huljenja mnogih Jevreja. Ako je tako, onda je i Hitler bio samo oruđe u Njegovim rukama. Reći ću to u okviru diskusije u Vajmaru podno brda Etersbeg gde se nalazio koncentracioni logor Buhenvald na koju me je pozvala Evangelistička crkva, citiraću Sveto pismo, zanima me šta će mi teolozi odgovoriti.

Donekle ipak moram da se ispravim. Neki zatvorenici su pronašli Boga i u logoru. U Buhenvald su me iz Aušvica odveli 6. juna 1944. godine. Ne bih pamtio takve datume da nemam dokument o mom kretanju po logorima koji sam iz Nemačke dobio posle rata. Moja jedina briga bila je da nekako ostanem živ do sutra, a ako može i duže, a ne da mislim o kalendaru ili Bogu. Stigavši u novi logor dobili smo brojeve na parčetu platna, igle i konac da ih prišijemo na svoje zebraste uniforme. Meni jedan poljski Jevrejin, otprilike moj vršnjak, reče strogo da mu prišijem njegove brojeve. Začudio sam se, uvek sam bio nespretan za bilo kakve ručne radove, pa sam ga pitao zašto. Odgovorio je da mi se neće zahvaliti, jer je subota. On kao religiozni Jevrejin u subotu ne samo da ne sme ništa da radi, nego ne sme ni da naruči bilo kakav rad od nekog drugoga, a ako mi se zahvali to bi značilo da me je zamolio, a to ne sme, a shvatio je da ja nisam pobožan, pa mi neće smetati. Učinih kako je želeo, tada ne razmišljajući, ali danas shvatajući da je za njega i u Buhenvaldu postojao Bog. Izgubio sam ga iz vida, ime mu zaboravio, ne znam da li je doživeo oslobođenje, a ako je odbijao da subotom ne radi, sigurno su ga ubili.

U logoru su bili i nemački vernici sekte koja sebe naziva Jehovinim svedocima. Pored mnogih drugih zabrana, kojih se striktno drže, na primer ne primaju transfuziju, radije će umreti nego da daju ili primaju tuđu krv, ne vakcinišu svoju decu, ne žele da pipnu oružje, kad bi stasali za regrutaciju odbijali su da služe vojsku i zbog toga su završili u logorima. Bilo je esesovaca koji su im se divili i savetovali da ne budu ludi, govorili im da ni na frontu ne moraju da ubijaju, mogu da pucaju uvis, da to niko neće da primeti. Odbijali su. Mogli su da se pokaju i prijave za vojsku svakog časa, onda bi ih oslobodili i iz zebraste stavili u zelenkastu vojničku uniformu. Odbijali su. Zbog toga su ih mučili još i više nego druge zatvorenike, malo koji Jehovin svedok je ostao živ do kraja rata, ali za njih je očigledno takođe postojao taj nemilosrdni Bog i u Buhenvaldu. Ne znam da li se iko setio da im citira Samuila i upita šta bi činili da su živeli u to vreme u Judeji, kako bi izašli na kraj sa protivrečnošću zapovesti koje je Bog izdiktirao Mojsiju „Ne ubij!“ i naređenja koje je stiglo preko Samuila da se zatre jedno prokleto pleme.

VULIN U MAUTHAUZENU: Naravno da se ne radi samo o Buhenvaldu, nego i o Aušvicu, Jasenovcu ili Mauthauzenu, gde se srpski ministar Aleksandar Vulin pre neki dan naljutio što su predstavnici Kosova prisustvovali sa svojom zastavom. Vulin je položio venac u ime Srbije, ali na ostalim događajima, čak ni na zvaničnoj komemoraciji, iz protesta nije učestvovao. Taj gest je odjeknuo samo u Srbiji, na licu mesta su možda samo zapazili da Srbija na svečanom, tužnom činu sećanja na žrtve nije bila zastupljena. Biće da su domaćini samo slegnuli ramenima.

Možda u Vulinovom činu ima neke pravoslavne doslednosti, stvarno, šta će tamo kosovski Albanci? Nije možda trebalo ni da oda poštu nepravoslavcima. Ne želi da primi ni saučešće tuđinaca. Nikolaj Velimirović je za pravoslavne vernike svetac kao i prorok Samuilo. On je kratko bio logoraš u Dahauu, doduše u baraci za prominentne zatvorenike koji su dobijali istu hranu kao esesovski oficiri, nije bio u baraci sa drugim, prostim sveštenicima raznih hrišćanskih vera. Nikolaj je objasnio da nije istina da su svi ljudi deca Božja, deca Božja su samo pravoslavni hrišćani, ostali članovi ljudskog roda nisu deca, nego stvorovi Božji. Kao agnostik, o tome nemam pravo da zauzmem stav.

JA SAM ONAJ KOJI JESAM: Zadata tema povodom mog boravka u Vajmaru svejedno me veoma zanima. Šta će reći moji sagovornici pred publikom, kako će ona da reaguje? Poslednjih decenija sam gotovo svake godine bio u tom gradu, prošle čak dva puta, sve je manje bivših logoraša ne samo među živima, nego dovoljno pokretnih da se raznim povodima pojave kao „svedoci vremena“. Naravno, ne spavam više u baraci na brdu, nego u hotelu „Elefant“, u kome je i sam Hitler noćio 24 puta.

Ispostavilo se da mi je Buhenvald jedna od životnih tema, iako sam ponosniji na knjige koje sam napisao o rimskim carevima Dioklecijanu, Konstantinu i Julijanu. Oni su verovali u mnogo bogova, sve do pred sam kraj svoga života i sam Konstantin Veliki, iako je hrišćanstvo uzdigao u glavnu, državnu veru. Ako se Biblija čita pažljivo, može da se posumnja da je i sam Bog Jevreja, hrišćana i muslimana sumnjao da li je on jedini, jer je izričito naglasio već svojom prvom zapovešću: „Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene“. Kad ga je Mojsije pitao kako se zove, vešto je izbegao odgovor, rekao je nešto, što je starim jevrejskim pismom, koje nije znalo sa samoglasnike, zabeleženo kao JHVH, a što se prevodi kao „Ja sam onaj koji jesam“, a pošto je to komplikovano, obično se izgovara kao Jahve ili Jehova. Pravovernim Jevrejima je strogo zabranjeno da izgovore Njegovo ime, da izgovore reč Bog, oni ga oslovljavaju sa „adonaj“, sa „gospode“. U originalu se ispisuje JHVH, ali se čita kao adonaj.

Preporučujem čitanje Biblije kako vernicima tako i nevernicima, ona je ne samo poučna, nego na nekim mestima čak uzbudljiva knjiga. Ima, naravno, i prilično dosadnih delova, ali njih ima i u drugim bestselerima.